PUT NIJE NA NEBU, PUT JE U SRCU

AUTOR: ALEKSANDRA VUJOVIĆ
FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Da li osećate svoje srce, da li osluškujete njegov šapat, umete li?

Da li ga pratite?

Čuvate li svoje korene, negujete li svoj sadašnji trenutak i vidite li buduće?

Učini li vam se da vam je i prošli život nekako poznat, zagolica li i vas znatiželja o večnom impulsu?

Jedan pahuljasti novembar, u matičnom gra­du ljubavi, pregršt blagodeti najlepšeg detin­jstva… prva slova, koraci plesa, note klavira, po koja reč britanskog i germanskog porek­la… pune ruke eksperimenata, bojica, Barbi­ka, igračkica iz kinder jajeta, tehnologije tog doba… rekreativni sportovi, nestašne dečje igre ili obične igre na neobičan način, specifič­no, unikatno… uvek uz neiscrpnu energiju, osmeh… zvuk mlaznjaka… sa ljubavlju u gen­ima utkane od roditelja… i stečene… počast­vovana dočekom Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla… od Jahorine do Alpa, od Jadranskog do Indijskog plavetnila… i onda…

Sa bazom u mom drugom, jednako prvom, matičnom, belom gradu.

Zanimljivo klupko, a delići bejahu osvojena pobednička nagrada kviza znanja, brzine i veštine u organizaciji našeg najpoznatijeg mobilnog operatera i svetske kompanije od sedam budnih dana i noći.

Usred zrelog doba, opet zvuk iz detinjstva, ali sad jedanaest sati leta iz nemačke pokrajine, blještavom ivicom Antarktika, iznad vrhova Sibira, Mongolije… na jedanaest hiljada me­tara, sa hiljadom km/h… kad i gde i fiziologija menja svoje zakone u skladu sa prirodom koja je okružuje.

Deluje da je organizam najsavršenija mašiner­ija, istina, ali potvrdila sam verovatno iz proš­lih života mit da je i naš hram.

Korejsko poluostrvo okruženo Japanskim, Žu­tim i Istočnokineskim morem.

Živopisna priroda, kontrasti beličastih planinskih vrhova, smaragdnih parkova i plavetnila vode.

Grad u tri nivoa, jedan nadzemni, dva podzem­na, spoj tradicije i modernog doba. Prepun istorije, politički, ekonomski, kulturni centar Južne Koreje, na obalama reke Han od 605 kvadratnih kilometara leži Seul.

Leži, ali nikad ne spava.

Osnovan 1934. godine kao prestonica dinas­tije Ji, koja je vladala Korejom dok zemlja zvanično nije 1910. godine postala japanska kolonija, da bi nakon podele Koreje 1948. go­dine proglašen za prestonicu Južne Koreje.

Metropola sa preko deset miliona stanovnika sa hrišćanstvom i budizmom kao dve najzas­tupljenije religije. Službeni jezik je korejski, piše se korejskim pismom „hangul“-om.

Moj domaćin, čija sam “živa reklama“, uz još četvoro kolega, bila narednih godinu dana, Samsung i prozor u digitalne izume Sam­sung D’lighta smeštenog u najelitnijoj četvrti u gradu Gangnam i palate Gyeongbokgung (Kenbokun), Changdeokgung (Čhandokun), Deoksugung (Toksugun).

Niz raznobojnih led lampica koje vode do Insadong ulice, nekadašnjeg centra učenja slikara, a i danas biti umetnosti i njegovih lju­bitelja; muzeja umetnosti osnovanog 1988. godine i renesansne fasade kao prepoznat­ljive slike muzeja, jedno od važnih kulturnih dobara Koreje, u znak priznanja njegove arhitektonske vrednosti; preko zabavnog parka Lotte World kao najvećeg natkrivenog zabavnog parka na svetu gde vlada zabava za sve generacije; do Jongmyo (Čonme) – konfučijanskog svetilišta, podignutog u čast preminulih kraljeva i kraljica korejske dinastije Čoson, koje se od 1995. godine nalazi na listi UNESCO-ve svetske baštine.

Stalni kontrasti i milioni jednakih, nasmejanih i naizgled mladolikih lica, bilo da su uniform­isani biznismeni, roboti ili pokretni zabavljači tarot kartama.

Predah sa pogledom na svetlucavo šare­ni Seul sa N tornja, na visini od 237 metra planine Namsan i potrebni, ali ne i stvarno, nagon za uglavnom zdravim ukusima.

“Top Cloud” restoran koji je smešten pod samim krovom Jongno kule, na 33. spratu staklene građevine ne ostavlja puno prostora za svež losos i ostale morske plodove, piri­nač, nudle, voće, kimchi, ali i zalutali vrhunski tiramisu, jer adrenalin je konstantan.

Sve funkcioniše u stotinku non-stop.

Zato je i moj opis tog doživljaja isti.

Život im je munjevit, a oni lepi i naizgled mladi žive dugo.

Kako, pitah se.

U sebi, munjevito, koliko mi dodeliše minuta za obrok, konstatovah memorisanu moju nauku, kao i vedsko shvatanje zvano ajurveda ili ,,nauku o životu‘‘, da…

Da u dubokoj starosti oni izgledaju mladoliko i vitko za šta je osim genetike i podneblja iz kog potiču zaslužan specifičan odnos koji imaju prema životu.

Organizam nam neprestano daje sve po­trebne odgovore. Svaka emocija je biohemi­jska reakcija. Želje su potčinjene umu. Da bi se ispunile, potreban je miran, uravnotežen i disciplinovan um.

Holistička umetnost nalaže da je najbolja terapija skladan način života koji jača stanje organizma.

Ishrana bogata lososom sadrži 75% vode, veliku količinu proteina 20%, bez ugljenih hi­drata, uz mnoštvo vitamina kao što su C, B1, B2, A, D, E, mikro i makro elemenata, masnih kiselina poput omega-3 i omega-6 bitnih za funkcionisanje mozga i održavanje zdravlja srca.

Između 80 – 100 grama ribe dnevno pre­poručuju svima koji žele da dožive stotu.

Tajna njihove lepote dugo čuvana je danas svima dostupna.

Prirodnim preparatima koje oduvek koriste kao što su morske alge nori, kokosovo ulje, ulje iz cvetova bele kamelije i voda u kojoj se kuva pirinač.

Umesto da ubrizgavaju kolagen, mlade žene kolagen radije jedu.

Postoje restorani koji nude različite napitke sa kolagenom i koji na meniju imaju specijalitete pripremljene od namirnica u koje je ubrizgana ova čudotvorna, a prirodnog porekla supstan­ca.

Hodaju, vežbaju i telo i duh.

Poštuju i zahvalni su.

Poštovah…

Počastvovana čak do tunela udaljenog 44 km od Seula, pojasom i dužine 248 km, zapad – istok, širine 4 km zemljišta na Korejskom poluostrvu koji služi kao granica između Severne i Južne Koreje demilitarizovane zone (DMZ). Osećaj se rečima ne može opisati, a kad bi se pokušalo stalo bi u mešavinu tuge i sreće.

I opet jedan grad domaćin Zimskih olimpi­jskih igara koje su se održale 2018. godine i opet surfovanje na talasima…

Ostrvo Jeju je proglašen za jedno od sedam prirodnih čuda naše planete.

Unutrašnjošću dominira vulkan, najviši vrh Južne Koreje, Halasan, sa 1950 metara. Pod zemljom, najduža cev lave na svetu vijuga kroz zemlju. Retke životinjske vrste žive ovde usred bizarnih crnih stenskih formacija napravljenih od stene lave.

Sa ruba nekadašnjeg vulkana se pruža jedin­stven pogled na more i bujni zeleni krater koji se spušta 100 metara – suptropska klima i plodno vulkansko tlo stvaraju bogatu floru.

Jeju nije samo odredište za ljubitelje prirode: postoji bezbroj mitova koji okružuju ovaj vulkansko ostrvo, koji je, zbog izolovanog položaja od kopna Koreje, iznedrio vlastitu kulturu. Slamnate kamene kuće od lave i jeju crne svinje, endemska pasmina, tipične su za otočki tradicionalni seoski život. Po celom ostrvu nalaze se i dol hareubangi, figure od lave s izbočenim očima i bez zenica, koje se smatraju simbolima plodnosti. Otok je sto­ga popularna destinacija za medeni mjesec mladenaca Korejaca.

Uz malo sreće, uočih Haeneo ronioce kako rade na obali Jejua. U matrijarhalnom društvu na Jejuu razvila se tradicija da su se posebno žene bavile profesijom ronjenja u potrazi za morskim plodovima uz obalu.

Beli pesak, crno kamenje, šum tirkiznoplavog okeana, žute latice canole, miris svežeg loso­sa, podvodni svet, krstarenje, jahanje konja, streljaštvo, zalazak Sunca…

Kažu da je Jeju uspavan, ali ne spava.

Zahvalna, potvrdih…

,,Put nije na nebu, put je u srcu.’’

Telo je hram, lepota je ona iznutra koja se vidi spolja.

Tajna postojanja je nemati strah, imati veliko­dušno srce.

Pozitivan duh, energija, vera, ljubaznost, poštovanje, iskrenost, razumevanje, saosećanjnost, ljubav… što god više, to jednostavnije… stvari su koje obnavljaju čovečanstvo.

Bliski i dragi ljudi, kolege, pacijenti, stalno stručno usavršavanje moje profesije, pro­fesije svih vremena, posebno budućnosti, izložbe destina mojih hobi slikarskih radova, od BAH-a, u Beogradu, preko obala Sre­dozemlja, do gradova svetlosti… medalje stotine istrčanih trejl i humanosti kilometara, par skromnih milja kapetanstva, plesnih kor­aka sambe Centra brazilske kulture, notica kaldrme belog grada… moje Sunce, Mesec i zvezde…

Jed(i)no znam ono što osećam, srce mi je zauzeto, ispunjeno, volim.

Recept:

U tvojim grudima nalaze se zvezde tvoje sud­bine. Oslušni, prati mu impuls.