PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: NEDA CRNJAK, MILICA PETROVIĆ KMEZIĆ
FOTOGRAFIJE: MIOMIR MILIĆ
Nova poliklinika Primea, po ugledu na vrhunske švajcarske medicinske centre otvorena je u Beogradu. Donosi savremeni pristup zdravlju – personalizovan, multidisciplinaran i integrisan model lečenja. U fokusu ovog koncepta nije samo dijagnoza, već čovek u celini, pa su empatija, razumevanje i osnaživanje pacijenta osnovne vrednosti na kojima počiva rad poliklinike.
Ovo u praksi za pacijenta znači lakši i brži pristup zdravstvenim uslugama, brži put do dijagnoze i lekara specijalista, međusobnu saradnju lekara specijalista za preciznu dijagnostiku i efikasniju terapiju, dovoljno vremena za konsultacije i razgovor sa lekarom, terapiju prilagođenu jedinstvenim potrebama svakog pacijenta, aktivno učešće pacijenta u donošenju odluka koje se tiču oporavka u saradnji sa lekarom.
Poliklinika Primea pruža zdravstvene usluge iz oblasti opšte i interne medicine, pedijatrije, ženskog zdravlja, praćenja trudnoće i reproduktivnog zdravlja, terapije i imunizacije, laboratorije i dijagnostike. U majskom izdanju RYL magazina razgovaram sa dr Milicom Petrović Kmezić, specijalistom ginekologije i akušerstva, načelnicom poliklinike Primea i dr Nedom Crnjak, specijalistom interne medicine sa subspecijalizacijom iz endokrinologije.
Dr Neda Crnjak je specijalista interne medicine sa subspecijalizacijom iz endokrinologije, sa bogatim iskustvom u radu sa kompleksnim endokrinološkim i internističkim pacijentima. Posebno je posvećena poremećajima štitne žlezde, dijabetesu i hormonalnoj ravnoteži kroz savremeni, individualni pristup.
Dr Milica Petrović Kmezić je specijalista ginekologije i akušerstva sa bogatim međunarodnim iskustvom, uključujući rad u Nemačkoj, kao i u vodećim klinikama u Srbiji. Kao načelnica i medicinska direktorka poliklinike Primea, fokusirana je na preciznu dijagnostiku i posvećenost svakom pacijentu, posebno u praćenju visokorizičnih trudnoća i savremenih ginekoloških procedura. Članica je Nemačkog društva ginekologije i akušerstva, kao i Evropskog društva ginekološke onkologije.
Personalizovan pristup ne donosi samo budućnost medicine — on vraća medicinu njenoj suštini: lečenju čoveka, a ne dijagnoze. Da li je personalizovana medicina danas privilegija ili standard kojem težimo?
Dr Milica Petrović Kmezić: Personalizovana medicina je u ovom trenutku pomalo i jedno i drugo — i privilegija i standard kojem težimo. U pojedinim segmentima već je postala realnost, naročito tamo gde imamo dovoljno znanja, tehnologije i resursa da terapiju prilagodimo konkretnom pacijentu. Međutim, još uvek nije ravnomerno dostupna svima što je čini privilegijom određenih sistema i sredina.
Kao ginekolog, svakodnevno vidim koliko je važno posmatrati ženu kao celinu — njenu biologiju, životni stil, reproduktivne planove, pa i emocionalni kontekst. Upravo tu personalizovana medicina dobija svoj puni smisao: ne kao luksuz, nego kao prirodan nastavak dobre kliničke prakse.
Verujem da ne govorimo o prolaznom trendu, već o pravcu u kojem medicina neminovno ide. Na nama je da taj put učinimo dostupnijim kako bi ono što je danas privilegija postalo sutrašnji standard.
Dr Neda Crnjak: Personalizovana medicina u praksi delimično jeste privilegija. Opterećenost, ograničeno vreme za pacijenta i administrativni zahtevi često ostavljaju malo prostora za individualizaciju. Lekar bi trebalo da uvek sagleda pacijenta u celini, njegove navike, komorbiditete, stil života, kao i individualni odgovor na terapiju. Jedino takvim personalizovanim pristupom vraćamo fokus na čoveka, ne samo na dijagnozu. To zaista treba da bude osnovni model pristupa pacijentu i standard kojem težimo.
Koliko je važna saradnja i podrška pacijentu oba lekara (endokrinologa i ginekologa) za određene bolesti i stanja? Multidisciplinarni pristup kao rešenje zdravstvenog problema.
Dr Milica Petrović Kmezić: U radu sa pacijentkinjama često postaje jasno da se određena stanja ne mogu u potpunosti razumeti iz jedne perspektive. Ginekološki i endokrinološki aspekti se prepliću mnogo više nego što se na prvi pogled čini i upravo tu saradnja između specijalista dobija svoju pravu vrednost.
Kada su ginekolog i endokrinolog usklađeni, pacijentkinja dobija jasnu, koherentnu sliku svog zdravstvenog stanja. Terapija nije niz nepovezanih preporuka, nego promišljen i zaokružen plan koji prati njene potrebe kroz vreme. To ne donosi samo bolje kliničke ishode, već i osećaj sigurnosti i poverenja koji je u lečenju jednako važan.
Multidisciplinarni pristup, u tom smislu, nije pitanje prestiža ili savremenosti, već profesionalne odgovornosti. On pokazuje spremnost da izađemo iz okvira sopstvene specijalnosti kako bismo pacijentkinji ponudili ono što joj je zaista potrebno — celovit, pažljiv i individualizovan pristup njenom zdravlju.
Dr Neda Crnjak: Saradnja i podrška endokrinologa i ginekologa, u mnogim stanjima, jeste ključ uspešnog lečenja. Hormonski sistem i reproduktivno zdravlje su neraskidivo povezani, te bi svako parcijalno sagledavanje pacijentkinje značilo i parcijalno rešenje problema, a to je ono što najmanje želimo u praksi. Jedan od primera je sindrom policističnijh jajnika (PCOS) gde se prepliću metabolički i reproduktivni poremećaji, pa bez zajedničkog pristupa terapija ostaje neadekvatna. Slična je situacija kod menopauze, poremećaja štitaste žlezde, gestacijskog dijabetesa, koji zahtevaju posebnu pažnju i ginekologa i endokrinologa.
Brojni su primeri iz prakse, ali suština je da pacijentkinja ne bi trebalo da bira između specijalista, nego da dobije jasnu, usklađenju preporuku. Multidisciplinarni pristup je način da se lakše dođe do dijagnoze, izbegnu kontradiktorne terapije i postigne bolji ishod lečenja. U tom smislu, saradnja endokrinologa i ginekologa nije samo poželjna, već predstavlja standard savremene medicine.
Kako gradite poverenje sa pacijentom da bi se otvorio i dao vam “celokupnu sliku”?
Dr Neda Crnjak: Izgraditi poverenje sa pacijentom je proces koji prolazi kroz mnogo faza. Prvi korak u tome je pažljivo slušanje. Zaista se trudim da čujem i razumem tegobe svakog pacijenta, a to pacijentima mnogo znači jer neretko imaju nespecifične simptome na koje okolina često ne obraća pažnju. Drugi važan korak je objašnjenje. Pacijenti jako cene kada im objasnite svaki korak u lečenju, zašto ste propisali neku terapiju i koji ishod očekujete, pošto vole da razumeju proces lečenja. Treća karika u ovom lancu je dostupnost i kontinuitet. Poverenje se ne gradi u jednom pregledu, već upravo kroz odnos koji traje. Pored navedenog, izuzetno je važna iskrenost i postavka realnih očekivanja. Iskrenost je ta koja najviše učvršćuje poverenje.
Poverenje se gradi kroz uvažavanje pacijenta kao partnera. Savremena medicina, a posebno endokrinologija, ne funkcioniše bez aktivnog učešća pacijenta bilo da je reč o terapiji, ishrani ili načinu života. Veoma je važno da pacijent oseti da nije samo pasivni primalac terapije, nego deo tima — tada poverenje postaje stabilno i dugoročno.
Koliko je važno da pacijent bude aktivan učesnik u sopstvenom lečenju i gde je granica između odgovornosti lekara i odgovornosti pacijenta?
Dr Milica Petrović Kmezić: Uloga pacijenta u savremenom lečenju više nije pasivna i to je jedna od najvažnijih promena koje su se dogodile u medicini. Kada je pacijent informisan, uključen i motivisan da razume svoje stanje, terapija prestaje da bude nešto što mu se „propisuje“ i postaje proces u kojem aktivno učestvuje. Upravo tada i rezultati lečenja postaju stabilniji i dugoročniji.
Ipak, važno je jasno postaviti granice. Odgovornost lekara je da postavi dijagnozu, predloži terapiju i vodi proces lečenja u skladu sa stručnim znanjem i iskustvom. S druge strane, odgovornost pacijenta je da te preporuke razume, postavlja pitanja i dosledno ih primenjuje u svakodnevnom životu.
To nije podela tereta, već podela uloga u kojoj svako ima svoj deo koji je nezamenljiv. Lečenje nije jednosmeran proces, to je saradnja u kojoj lekar vodi, ali pacijent aktivno učestvuje, donoseći odluke koje direktno utiču na njegovo zdravlje i kvalitet života.
Najbolji rezultati postižu se onda kada postoji partnerski odnos, zasnovan na poverenju i otvorenoj komunikaciji.
Važnost prevencije u zdravstvenom sistemu je često potcenjena, a zapravo je to deo medicine koji pravi najveću razliku na nivou pojedinca i društva. Prevencija znači da reagujemo pre nego što bolest postane problem. Kod mnogih stanja, kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti ili hormonski disbalansi, rani znaci postoje godinama, ali se često ignorišu. Kako staviti prevenciju u fokus?
Dr Neda Crnjak: Staviti prevenciju u fokus znači promeniti ugao gledanja, dati prednost prepoznavanju ranih signala koji prethode bolesti.
Problem je što ti signali često traju godinama, ali su blagi i lako se pripisuju stresu ili stilu života. Prepoznati ih možemo jedino ako se edukujemo, mi lekari u profesionalnom smislu, a pacijenti na način da nauče da osluškuju svoje telo. Potrebno je stalno naglašavati da “normalno se osećati” ne isključuje postojanje ranog metaboličkog poremećaja. Takođe je izuzetno važan sistematski pristup, redovni pregledi, naročito kod osoba sa izraženim faktorima rizika.
Za mene, najvažniji korak je posvetiti vreme pacijentu. Prevencija se ne dešava u brzom pregledu, nego zahteva razgovor o načinu života, ishrani, snu, stresu. Upravo se tu otkrivaju rani znaci koje bi lekar trebalo da prepozna i usmeri pacijenta. Jer suština je da intervencija u ranoj fazi bolesti često znači da bolest nikada neće dostići svoju punu kliničku formu, a to je suština savremene medicine.
Da li verujete da će budućnost ginekologije biti više „vođenje žene kroz životne faze” nego lečenje pojedinačnih problema?
Dr Milica Petrović Kmezić: Verujem da se ginekologija već kreće u tom pravcu — tiho, ali vrlo jasno. Lečenje pojedinačnih problema ostaće važan deo našeg posla, ali sve više uviđamo da zdravlje žene ne možemo posmatrati kroz izolovane epizode, već kroz kontinuitet njenih životnih faza.
Od prvih ciklusa, preko planiranja porodice, trudnoće, pa do perimenopauze i menopauze, potrebe se menjaju. Ono što ostaje nepromenjeno jeste potreba za vođenjem, razumevanjem i pravovremenom podrškom. U tom smislu, uloga ginekologa prirodno prerasta iz „rešavanja problema“ u dugoročno praćenje i savetovanje, u odnos koji se gradi kroz godine.
Takav pristup ne isključuje medicinsku preciznost, naprotiv, on je nadograđuje. Kada pacijentkinju poznajete kroz vreme, njene navike, prioritete i promene kroz koje prolazi, možete donositi odluke koje su ne samo klinički ispravne, već i suštinski njoj prilagođene.
Zato mislim da budućnost ginekologije nije u izboru između ova dva pristupa, već u njihovom spajanju, gde lečenje postaje deo šire, pažljivo vođene priče o zdravlju žene.
Šta za Beograd i Srbiju znači poliklinika kakva je Primea, po ugledu na švajcarske medicinske centre?
Dr Milica Petrović Kmezić: Takvu kliniku, u kontekstu Beograda i Srbije, možda je najbolje posmatrati kao svojevrsni uvid u pravac kojim se medicina danas kreće, a ne kao izdvojen, luksuzni fenomen.
Model medicine neposredno orijentisane ka pacijentu uvodi drugačiji ritam u zdravstveni sistem: manje čekanja, manje administracije i više prostora za stvarni odnos između lekara i pacijenta, što nije samo pitanje komfora, nego i efikasnosti. Ali možda je važnije to što ovakav koncept menja očekivanja. Kada jednom iskusite sistem u kojem postoji kontinuitet, multidisciplinarna saradnja i jasno vođenje kroz proces lečenja, teško se vraćate na fragmentisan pristup. Upravo tu leži njegov širi značaj, ne samo u tome šta pruža pojedincu, već u tome šta pokreće na nivou celog sistema.
To znači širenje fokusa na preventivu i organizovanu, dugoročnu brigu o zdravlju. Ovaj model je signal da medicina može da funkcioniše po principima koji su do juče delovali rezervisani za razvijenije zdravstvene sisteme uz visok nivo tehnologije, ali i vrlo jasan ljudski pristup.
Dr Neda Crnjak: Primea poliklinika menja pristup pacijentu, što se ogleda u dostupnosti pregleda i dijagnostičkih procedura, multidisciplinarnom pristupu i kvalitetnom odnosu lekar- pacijent. U takvom, švajcarskom modelu, lečenje i tertman prilagođavamo čoveku, ne samo dijagnozi. Trudimo se da imamo standard na koji su švajcarski centri navikli, a to se pre svega odnosi na preciznost, kontinuitet i individualni pristup.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Život po meri duše“. Kako vi kao lekarke živite po svojoj meri duše?
Dr Milica Petrović Kmezić: Život po meri duše za mene nije ideal koji treba dostići, već način da ostanem u kontaktu sa sobom usred svega što radim i jesam.
U svom poslu sam pre svega uz žene — u različitim, često vrlo osetljivim životnim trenucima. To je prostor u kojem se stručnost i poverenje prepliću sa nečim što je mnogo suptilnije: osećajem da ste tu u pravom trenutku, na pravi način.
Kod kuće sam majka i tu sve postaje jednostavnije: vreme, prioriteti, emocije. Tamo se ne meri ništa osim prisutnosti. A putovanja su moj reset — ne beg, već pomeranje iz poznatog da bih se ponovo vratila sebi sa malo više širine i lakoće.
Moja mera duše je zapravo vrlo jednostavna: da u svemu što radim ne izgubim osećaj za sebe — ni u odgovornosti, ni u ljubavi, ni u slobodi.
Dr Neda Crnjak: Sredina u kojoj živimo nam vrlo često nameće mišljenje da lekari žive u službi pacijenata i živeti kao lekar po meri svoje duše može da zvuči kao luksuz. U suštini, to je pitanje balansa između profesije koja traži mnogo i ličnog prostora koji je neophodan da bismo tu profesiju mogli da radimo kvalitetno.
U profesiji koja je intenzivna i odgovorna, trudim se da ne zaboravim da nisam samo lekar. To podrazumeva da imam vreme za porodicu, bez žurbe i telefona. Odmor u vidu putovanja koja me podsete koliko je važno ponekad izaći iz rutine. Dobra knjiga, šetnja, tišina i vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, ti svakodnevni jednostavni trenuci koji ispune moju dušu i čine da se u ordinaciju vraćam stabilna i fokusirana.
