PIŠE/FOTOGRAFIJE: DRAGANA VUJOVIĆ MIHIĆ
Mont Saint-Michel je jedno od najposećenijih i najimpresivnijih mesta u Francuskoj, dramatično ostrvo-tvrđava i benediktinski samostan koji se uzdiže iznad močvarne uvale Normandije i Bretanje.
Bilo je važno kroz čitavu evropsku istoriju, od ranog srednjeg veka do danas i ostalo je simbol vere, umetnosti i kulturne baštine. Legenda kaže da je lično arhangel Mihail 708. godine naredio episkopu da podigne svetilište na steni usred plavnog zaliva. Tokom narednih vekova, lokalni monasi i vladari izgradili su ovde veličanstven benediktinski samostan i utvrđeni grad koji je postao cilj hodočašća i kulturni centar u srednjem veku. Njegova impozantna arhitektura svedoči o kombinaciji romaničkog i gotičkog stila izmedju 11. i 16. veka, što ga čini tehničkim i umetničkim čudom. Zahvaljujući svojoj jedinstvenoj lokaciji i istorijskoj vrednosti, UNESCO je Mont Saint-Michel i njegovu uvalu uvrstio na listu Svetske baštine 1979. godine.
Toliko o istoriji, iako bi imalo da se kaže mnogo više. Pretpostavljam da vas interesuje kako ostvo izgleda danas? Za sve one koji su se razočarali posle gledanja fotografija na Instagramu nekog mesta i uživo susreta sa istim, moram vam već na početku reći da su ovo ostrvo i njegova okolina, moćni i mistični, baš kao što deluje na fotografijama, ustvari i više od toga. Jedno od onih mesta gde se jedinstvena priroda i isto tako jedinstvena arhitektura udruže i stvore nešto neponovljivo.
Mont Saint-Michel se nazire iz daljine i u zavisnosti od vremenskih uslova, može biti tek mistična izmaglica, za koju se pitate da li je fatmorgana, ili manastir srastao sa stenom koja se presijava na suncu. U određeno doba dan postaje ostrvo okruženo vodom, a kada se plima povuče, ostrvo okruženo peskom.
Posetila sam ga u julu 2025.godine i ispostavilo se da smo imali ludu sreću, tih dana je prolazio Tur de Frans (Toure de France), tako da je bilo malo manje posetilaca no što je inače u julu i avgustu, kada su gužve ogromne. Preporuka je izbegavati pik sezone, juli-avgust i vikende.
Nadomak ostrva postoje parkinzi za veliki broj vozila i šatl autobusi koji od parkinga voze do ostrva. Moguće je preći taj put i pešice, što ima svoje prednosti, jer imate više vremena da uživate u okolini i silueti ostrva-manastira koja se polako obznanjuje. Pazite samo, ovde je plima zaista velika i brza , ako se udaljite od puta kojim ide autobus, lako se možete naći umesto na kopnu, u vodi.
Ja sam se odlučila za autobus, sjajno su organizovani i imaju česte polaske, da bih imala više vremena da razgledam manastir, kao i da uživam u pogledu odozgo. Na ostrvu i u okolini postoji više muzeja koji prikazuju istoriju, religiju i svakodnevni život kroz vekove. Kada se nađete unutar zidina, imate utisak kao da ste se vratili nekoliko vekova u prošlost, razni eksponati govore o prošlosti ostrva koje je u jednom trenutku tokom revolucije, bilo i zatvor. No obogaćuje se i novim eksponatima, posle Olimpijskih igara u Parizu 2024. dopremljen je mehanički konj, skulptura “La Cavalcade de Zeus”, osmislila ga je i izvela ekipa sastavljena od dizajnera i inženjera sa fokusom na pokretnu i kinetičku umetnost, a predvođeni su Atelier Blam, kao glavnim dizajnerima projektnog koncepta.
Ukoliko odvojite malo više vremena i para preporučujem da prespavate na ostvu. Postoji nekoliko malih hotela unutar zidina. Smeštaj je ograničen i skup, sobe su male i jednostavne (plaća se lokacija i doživljaj), ali ćete zato moći da uživate u ostvru bez turista i u magičnom jutru. I da, kada krenete pazite da ne zalutate u Englesku, pošto u blizini Kornvola postoji St Michael’s Mount, takođe ostvo sa zamkom i manastirom, oba ostrva su posvećena Arhangelu Mihailu, nastala su u slično vreme i često se nazivaju “blizancima preko Lamanša”.
