UNIVERZUM ZNA NAJBOLJE

PIŠE: DEVI MOHAN
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Ponekad je potrebno da štošta izgubimo kako bi­smo sa druge strane istinski dobili nešto mnogo vrednije. Ovaj princip gubljenja nečega kako bi­smo u unutrašnjem prostoru napravili mesta za drugačija, još vrednija saznanja, rezime je mog iskustva u karantinu usled pandemije korona vi­rusa.

Još od dana rata u bivšoj Jugoslaviji, negde du­boko u sebi naučila sam da prihvatim nesigur­nost i neizvesnost kao svoje prijatelje i odskočnu dasku u neku novu realnost. S tim u vezi, zani­mljive su reči kojima mi je moj suprug Mohan­đi poželeo dobrodošlicu u brak: “Udavši se za mene, udala si se za nesigurnost.” On je obično tako jezgrovit i kriptičan i ponekad je potrebno neko vreme da čovek istinski shvati šta je svojim kratkim izjavama hteo da kaže.

Sećam se da sam se tada nasmejala i u šali re­kla: “Ah, kako je to romantično.” No, na dubljem nivou, prepoznala sam suptilnu potvrdu da sam na dobrom putu.

Sve naše zone komfora su drage našem egu i umu prepunom očekivanja, želja i nesigurnosti. Ali na nivou duše ne postoji baš nikakva veza­nost za zone komfora… Naš Stvoritelj nas je sve opremio sa moći da se nosimo sa bilo čim, zai­sta bilo čim, što nam se nađe na putu. To uklju­čuje i korona virus i ovu pandemiju straha koju zvanični mediji uspešno šire svetom.

Želela bih ovim putem da podelim nekoliko isku­stava, počevši sa osvrtom na sam početak 2020 godine kada sam u Beogradu održala nezaborav­nu proslavu Nove godine, uz svesno plesanje i meditaciju. Sećam se misli koja mi je prošla kroz glavu: “Ova godina će biti nešto posebno.” Od tada sam bila prezauzeta, počevši od Slovenije, putovanja u Srbiju gde sam držala trening pro­gram, a potom se nastavilo hodočašćem u Svetu zemlju gde sam predstavljala Mohanđi fondaci­ju. Sve je bilo propraćeno intenzinvnom serijom joga programa i meditacija koje sam održala u Kataru, raznim programima i treninzima sa Mo­hanđi fondacijom na Šri Lanci i u Indiji, a potom jednomesečnim treningom za instruktore Hima­lajske škole tradicionalne joge (gde sam bila an­gažovana kao jedan od predavača do završnog ispita), sve do naredne destinacije u Londonu gde je planirano da se održe programi.

Međutim, Univerzum je imao drugačiji plan… Pre samog dolaska u Indiju, naša ćerka Mila se pri­družila Mohanđiju i meni na Šri Lanci povodom njegovog rođendana i putovanja koja su usledila. Mila je trebalo da ostane sa nama dve nedelje, a zatim se vrati u Sloveniju zbog škole. Čak smo i njen rođendan proslavili ranije, jer smo svi bili zajedno, na okupu, u Indiji. Ali, pri samom zavr­šetku učiteljskog kursa za joga instruktore naše Himalajske škole tradicionalne joge počeo je 24-časovni policijski čas u Indiji. Usred noći to­kom koje je ova mera stupila na snagu, uspela sam da stignem do Mohanđijevog ašrama u Ban­galoru, predivne kuće u kojoj od tada boravimo Mohanđi, njegovi roditelji, Mila, ja i nekoliko na­ših prijatelja. Cela situacija sa policijskim časom zbog korona virusa delovala je kao scena iz filma Matriks. Sve je izgledalo potpuno nestvarno.

Sve je delovalo kao da je neko odozgo pritisnuo ogromnu kočnicu dok smo se kretali najbržom trakom na auto-putu. I šta sad? – bilo je prirod­no pitanje koje se pojavilo u mnogim umovima, uključujući i moj. Avionske karte su propale, pro­grami otkazani, mogućnosti izgubljene, planovi promenjeni. Ali, na dubljem nivou, bilo je mnogo toga da se dobije. Prema Mohanđijevim saveti­ma i prirodnim tokovima događaja koji su usledi­li, intenzivirala sam ono što je nedostajalo – kva­litetno vreme u tišini kroz svoju duhovnu praksu, kao i kvalitetno vreme sa našom ćerkom Milom, kojoj i suviše često tokom godine nedostaju ro­ditelji. Njeni indijski baka i deda su stariji i ovo je bila neprocenjiva prilika za porodicu Mohan da provede vreme zajedno. Zauvek sam zahvalna na tome.

Ubrzo pošto je počeo policijski čas, počeli su i dani proslave praznika Navaratri. Tradicionalno se ovih posebnih dana u Indiji, kad se slave i obo­žavaju različiti aspekti i osobine Božanske Maj­ke, priređuje ceremonija vatre zvana Homa. Još od vremena rata i beznađa u bivšoj Jugoslaviji, kad je moje duhovno putovanje zapravo počelo, osetila sam posebno duboku povezanost sa Bo­žanskom Majkom (u hriščanstvu je zovemo Bo­gorodica, ali kasnije sam se u Indiji povezala na dubljem nivou sa svim aspektima i osobinama Majke, uključujući snagu, neustrašivost, zaštitu). Ovo me je podstaklo da promenim ime u Devi 2015. godine kako bih slavila i još više ojačala ovu svetu vezu sa Majkom.

Kaže se da je potrebno minimum pet ljudi kako bi se stvorila grupna energija u duhovnom proce­su. Tako se i desilo da je nas petoro (iz Evrope, Amerike, Indije i Australije) bilo blagoslovljeno da se okupi i izvuče najbolje iz novonastale situaci­je, tj. karantina. Ustajali smo u 4:30 ujutru kako bismo se prirpemili i mantrali po tri sata svako jutro tokom devet dana Navaratri Home. Ovome je prisustvovalo na desetine hiljada ljudi koji su nam se pridružili putem prenosa uživo preko Fej­sbuka. Primali smo povratne informacije od lju­di koji su rekli da je čišćenje bilo veoma moćno, prolazili su kroz plakanje, unutrašnje spoznaje, stekli su jasnoću na nivou uma, duboko unutraš­nje iskustvo.

U mom slučaju, sve je kulminiralo prvog i drugog dana nakon Navaratrija. Jutro posle Navaratrija, 3. aprila, tokom moje uobičajene prakse Krije svesti, osećaj je bio mnogo dublji i mogla sam da osetim energiju u kičmi i neko vreme po završet­ku. Nakon svoje dnevne rutine joge i krije, 4. apri­la, imala sam poriv da spavam. Mohanđi mi je rekao da će taj dan od 9 do 10:30 ujutru biti veo­ma poseban, povoljan za mantranje Šiva mantri, te da ni jedan minut ne treba da bude proćerdan. Probudila sam se na vreme i požurila da pomo­gnem mojim prijateljima Rađešu i Anantu koji su produžili jagnju (yagnya – čišćenje kroz vatru) posebno za ovu priliku. Tada je Anant počeo da mantra Rudram. Rekao je da praktikuje vedsko mantranje od detinjstva i da to zaista voli. Mo­ram priznati da je bilo zaista neverovatno. Mogla sam da osetim efekat Rudrama zajedno sa Ja­gnjom koju je izvodio Rađeš i jednostavno sam uživala u vibracijama sedeći pored njih.

U jednom trenutku sam osetila veoma intenziv­nu energiju koja me je bukvalno zgrabila odoz­go. Oči su mi se zarolale nagore, a vilica mi je momentalno pala. Nisam imala nikakvu kontrolu nad ovom energijom, niti sam mogla da zatvo­rim usta ili pomerim oči, a da ne pominjem da nisam nigde mogla da se pomaknem. Bila sam skroz obuzeta ovom snažnom, blaženom energi­jom. To je bilo potpuno neočekivano. Dok je deo mene bio prepušten ovom iznenadnom stanju, drugi deo je svemu tome u čudu svedočio, pot­puno prisutan u trenutku. Celo iskustvo je bilo fascinantno i, u isto vreme, pomalo zastrašujuće, u zavisnosti kako se posmatra. Sada razumem zašto se kundalini simbolično predstavlja kao zmija. Zaista sam imala osećaj kao da se velika zmija pomera kroz moju kičmu, a potom da se njena glava nadvila iznad moje glave kao ogro­mni, moćni magnet koji je držao moje oči zaro­lane i fiksirane prema gore, uz osećaj trajnog, neverovatnog intenziteta prisutnosti.

Boravila sam u tom stanju oko sat i nešto. Bilo je i više nego neverovatno! Celo iskustvo je trajalo tačno do isteka onih 90 minuta za koje je Mohan­đi rekao da su važni za duhovnu praksu. To je le­pota blagoslova prisustva živog duhovnog maj­stora u svom životu. Trebalo mi je neko vreme da se sredim i svarim ovo iskustvo u tišini. Kada sam se, uzevši nešto hrane, uzemljila i konačno uspela da progovorim, zahvalila sam se Anantu i Rađešu iz dubine duše. Posle nekog vremena, otišla sam gore sva srećna da podelim iskustvo sa Mohanđijem, iako sam bila svesna da on to već zna. Pošto sam mu ukratko objasnila šta se desilo, odgovorio mi je na svoj uobičajeni miste­riozan način: “Znam, video sam. Dobro. Piši o tome dok ti je još sveže.”

Tada sam se setila da sam obećala da ću uče­stvovati u majskom izdanju časopisa RYL (Refre­sh Your Life). Ovo iskustvo je kreiralo dovoljno podstreka za pisanje.

Sledećeg dana, 5. aprila, usledio je još jedan po­seban dan. Ovaj put bila je neuobičajena astro­loška pozicija – konjukcija Jupitera i Plutona. Globalna meditacija je organizovana od strane mnogih duhovnih grupa širom planete, tokom kojeg se meditiralo u isto vreme. Mohanđi se slo­žio da i mi damo svoj doprinos ovom događaju. Trebalo je da ja vodim meditaciju. Izabrali smo jednu od naših standardnih meditacija, ali sam je malo modifikovala kako bi se uklopila u na­meru koju smo postavili i element svetlosti koji je bio suštinski za globalnu inicijativu. Nisam ni znala kako će ovo duboko uticati na mene. Cela meditacija je bila priprema za bezbedan ulazak u ogromno stanje širenja daleko izvan naše pla­nete i povezivanje sa svetlošću. Za sve svoje godine meditiranja, nikada nisam osetila sve­tlost tako živo i intenzivno. Od kosmičkog sunca, preko galaktičkog sunca, do centralnog sunca naše galaksije, moja svest je svedočila protok svete svetlosti ka našem Suncu, a potom kroz našu krunsku čakru i kičmu svetlost se uzemljila u Majku Zemlju, sve do njenog centra. Na kraju sam, slaveći svetlost, mantrala posebnu mantru. Svaka ćelija mog tela je vibrirala i sve vreme se osećala slava svetog jedinstva. Ovo je bilo neo­pisivo lepo. Ponovo sam primila mnogo poruka zahvalnosti od prijatelja koji su takođe bili za­divljeni snagom ove meditacije. Jedna od mojih prijateljica podelila je svoju viziju viših bića, koja postoje daleko izvan pete dimenzije, a koja su nam se pridružila tokom ove meditacije i podrža­la je svojim blagoslovima. Osećala sam se toliko blagoslovljeno da služim kao instrument ovom procesu. Zauvek ću pamtiti sva ova sveta isku­stva. Da nije bilo korona karantina, sumnjam da bih toliko bila posvećena duhovnoj praksi. Hvala Univerzumu, zauvek ću verovati božanskoj pro­misli iza svih naših iskustava.

Setila sam se drevne kineske izreke: “Da budete živi u zanimljivim vremenima.” Ovo je to poseb­no vreme na našoj planeti kad se dešava velika transformacija na nivou individualne svesti, ko­lektivne svesti, od razumevanja naše stvarnosti i prave istorije, do velike promene u našem obra­zovnom, zdravstvenom, finansijskom/ekonom­skom sistemu. Veliki je blagoslov biti živ ovde i sada. Moja poruka svim čitaocima je – izaberite mudro kako ćete iskoristiti ovo dragoceno vreme koje nam je dato. Budite svesni gde usmerava­te pažnju, jer tamo gde ide pažnja, ide i energija. Neka ovo bude divno vreme transformacije i du­hovnog buđenja za sve nas.

S ljubavlju i zahvalnošću