PIŠE: ALEKSANDAR TATALOVIĆ FOTOGRAFIJE: UNSPLASH.COM URGENTNI I TRAUMA CENTAR DUBAJI Dok prilazim glavnom ulazu promiču jedna za drugima kola hitne pomoći. Pod nemom rot­acijom, hukom helikoptera koji se približava heliodromu ulazim u prijemnu dvoranu. Ovde je uvek kao na...

PIŠE: VLADIMIR CEROVIĆ FOTOGRAFIJA: IZ PRIVATNE ARHIVE Gledam Mirsada Tuku u monodrami “Pismo iz 1920.” nobelovca Ive Andrića. Glavni lik je Max, Austrijanac koji je rođen u Sarajevu i njegovo po­imanje Balkana. Jedan od najbitnijih odlomaka...

PIŠE: CECA MARJANOVIĆ, PROFESIONALNI ČITAČ VREMENSKIH LINIJA Kao dete, fascinirale su me mnoge stvari koje nisam imala. Potičem iz radničke porodice iz koje sam naučila da treba biti skroman, vre­dan, druželjubiv, da ne treba zavideti drugim...

PIŠE: NAĐA HADŽISTEVIĆ, MASTER PILATES INSTRUKTOR, NLP TRENER Instagram: like_pilates FB: likepilates Odsjaj novog dana. Prostranstvo i lakoća življen­ja predstavljaju za mene leadership lifestyle. Da li živite lepršavo ili se kroz život krećete kao drveni plug kroz suvu...

PIŠE: KREŠIMIR MACAN – MAČAK U ČIZMAMA FOTOGARFIJA: MIA MEDAKOVIĆ Nekad „oficir i džentlmen“, danas meke vještine – soft skills Od legendarnog filma „Oficir i džentlmen“, koji je 1982. proslavio Richarda Gerea, prošlo je točno 40 godina...

PIŠE: TATJANA MANOJLOVIĆ SOLDATOVIĆ NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM VEČERAS NEŠTO LIČNIJE. PRE MOLITVE. NAUČIO SAM DA OPONAŠAM OVE MANA­STIRSKE PTICE DA NE BIH NAGLAS POČEO DA VIČEM, URLAM, VRIŠTIM. KAKAV SAM KRETEN! KOLIKA BUDALA! HVALA TI, GOS­PODE, BOŽE...

PIŠE: TATJANA SOLDATOVIĆ-MANOJLOVIĆ FOTO: SANJA PETKOVIĆ Pomislio sam da umišljam jer me je sve ovde podsećalo na nju. Dok se nije osmehnula prijate­ljici. Da, ona je. Niko drugi to tako ne ume. Gledao sam je danima na...

PIŠE: JASMINKA ĆUKILO Nije bila nešto naročito, bar po njenom mišljenju, iako bi mnogi za nju rekli da je baš slatka djevojči­ca. Uredna, pedantna i, što je najvažnije, posluš­na. Sve kako bi joj rekli, ona je...

ПИШЕ: ИВА РАДОВИЋ Модерни свет склон је да време посматра линеарно, а себе самог, као плод коначног скупа случајности – непоновљивих, али само арбитрарних, без дубоког узрока и сврхе. У центар таквог света постављен је човек...