PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: PAVEL SUROVI
PAVEL SUROVI, FOTOGRAF, DIREKTOR KULTURNOG CENTRA U KISAČU, POLITIČAR, STRASTVENI KOLEKCIONAR I LJUBITELJ NARODNIH NOŠNJI, DOBIO JE U MAJU NAGRADE ZA SVOJE FOTOGRAFIJE.
NA SVETSKOM TAKMIČENJU PROFESIONALNIH FOTOGRAFA WPE INTERNATIONAL PHOTOGRAPHY AWARDS U FRANCUSKOJ, U PARIZU, OSVOJIO JE DVE SREBRNE I JEDNU BRONZANU MEDALJU.
RADOVE JE OCENJIVALO 12 ČLANOVA ŽIRIJA. SVOJE RADOVE NA WPE TAKMIČENJE JE PRIJAVILO 9759 PROFESIONALNIH FOTOGRAFA IZ CELOG SVETA.
PAVEL SUROVI JE PONOSAN NA SVOJE SRPSKE RATNICE U NARODNIM NOŠNJAMA I ANĐELE KOJE JE SAM STVORIO JER SU OSTAVILI UTISKE NA ŽIRI. TO JE NOVI SVET BALKANA IZMEĐU DUHOVNOG I SVETSKOG. OVO JE SAMO POTVRDA NJEGOVOG UMETNIČKOG RADA I KVALITETA PREZENTOVANIH FOTOGRAFIJA IZ KOLEKCIJE TRON UOČI OTVARANJA EVROPSKE PRESTONICE KULTURE – NOVI SAD 2022.
TVOJE FOTOGRAFIJE KOJE PRIPADAJU CIKLUSU „SLAVA“ OSTAVLJAJU BEZ DAHA SVAKOG KO IH VIDI. ONE GOVORE O TRADICIJI, ZEMLJI, SPOJIO SI DUHOVNO SA MATERIJALNIM, PRIČE RAZLIČITIH SVETOVA KROZ NOŠNJE I LIKOVE ŽENA.
Spojio sam dva suprostavljena sveta u svojim vanvremenskiom portretima u narodnim nošnjama. Tu je svet moći, slave, lepote koji predstavljaju dukati, nakit, krune, sve što je prolazno u ovom životu nasuprot svetu duhovnom, večnom, predstavljenom kroz Sveti gral, krstove, Isusa Hrista, Boga… Tu su svetske i biblijske priče. Žene su glavne protagonistikinje u mojim radovima. Zauzimaju uloge ratnica, anđela, kraljica, carica, grofica, princeza…
TVOJE FOTOGRAFIJE OSVAJAJU SVET I NAGRADE. ZA FOTOGRAFIJU ARHANGELA MICHAELA DOBIO SI NAGRADU FIAP BLUE RIBBON U ČEŠKOJ REPUBLICI. KAKO JE BILO RADITI SA TIM MODELOM?
Ni modeli koji imaju iskustva ne moraju biti odgovarajući za projekat. Njihovi naučeni pogledi ne moraju uopšte odgovarati ulozi i sceni koju pravim. Model, osim što dođe da odradi posao, mora da se saživi s idejom, pričom i da se preda ulozi. Mnogo puta modeli koji imaju dugogodišnje iskustvo ili tvrde da imaju iskustva ne mogu da zadovolje ono što želim da postignem. Jedan model koji proveo 12 godina u Francuskoj mi je rekao da me je teško zadovoljiti u perfekciji koju tražim prilikom fotografisanja.
Površnost i improvizaciju prezirem. Žiri na svetskim takmičenjima odmah vidi da li je devojka uopšte sposobna da se transformiše u ulogu i da li je u ulozi. Kika Jovanović koja predstavlja Arhangela Michaela se snašla u svim ulogama od srpske ratnice, samurajke, kraljice, anđela, sve do uloge Isusa. Takva transformacija i saradnja je vrlo poželjna.
SRPSKOJ RATNICI PRIPALA JE TREĆA NAGRADA ŽIRIJA NA REPUBLIČKOJ IZLOŽBI FOTOGRAFIJA.
Srpska ratnica Tamara Iskić je mladi model koji ima potencijal. Radili smo više zajedno više puta i kada dolazi u studio u Kisač već je svesna šta se od nje traži i da sam jako zahtevan. Bez zahtevnosti i profesionalnosti fotografije bi bile prosečne, a ja prosečnost prezirem. Uvek sam voleo da se takmičim i da stalno pomeram granice i pobeđujem. To je sastavni deo mog karaktera, kao i varvarska militantnost.
SA FOTOGRAFIJOM SRPSKE SAMURAJKE U PRIZRENSKOJ NARODNOJ NOŠNJI KOJA ČUVA KOSOVO I SRBIJU OSVOJIO SI SREBRNU MEDALJU NA SVETSKOM PROFESIONALNOM TAKMIČENJU U FOTOGRAFIJI WPE INTERNATIONAL PHOTOGRAPHY AWARDS.
Kada sam video kapicu na prizrenskoj nošnji, odmah sam znao da je to sa istoka preko trgovaca još davno doneseno na ove prostore. Njena nošnja, prepoznatljiva kapica, imitacija kose, oplećak i dimije su skroz samurajski elementi i ako je samurajka ratnica onda mora da čuva srpsko Kosovo i Metohiju. Da bi čuvala srpske zemlje, mora da ima kraljevsku sablju i srpski grb sa četiri ocila. Ona je moje viđenje Kosovskog boja.
ŽENE I LEPOTA ĆE OSVOJITI SVET, POSEBNO IZ TVOG OBJEKTIVA. ŠTA SPREMAŠ OD SEPTEMBRA 2022. GODINE? KOJI NOVI PROJEKTI TI ODUZIMAJU VREME, SKREĆU PAŽNJU?
Sada je pauza dok pripremam dve izložbe za Francusku u Parizu i za Sloveniju u Mariboru. Fotografisanje nastavljam tek u oktobru. Do tada proučavam svetlo i još više eksperimentišem u glavi. Radim na knjizi Tron, tu ću fotografisati narodne nošnje jer nisam stigao da odradim ideje koje su na papiru. Posle idemo na projekat Etno renesansa, koji će više ići u modnu estetiku sa kreativnim krunama i etno elementima, biće senzualniji i primat će imati ženstvenost.
U KISAČU STE OTKUPILI KUĆU U SECESIJSKOM STILU KOJA JE PRIPADALA NOTARU JANU FERKU SA NAMEROM DA IZGRADITE KUĆU ZA PRIJEM GOSTIJU I MUZEJ.
Kuću je Grad Novi Sad dao na korišćenje KC Kisač. Ugovor je potpisan prošle nedelje i idemo u drugu fazu sređivanja. Cilj je da to bude turističko-kulturna tačka u Kisaču gde će gosti moći da uživaju u istoriji i tradiciji, ali i u kulinarskim specijalitetima. Puno posla nas čeka, a sledeće godine bi trebalo da se vide prvi rezultati cele rekonstrukcije.
ROĐEN SI U KISAČU U KOJEM JE VEĆINSKO STANOVNIŠTVO SLOVAČKO. KO SU BILI POZNATI SLOVACI KOJI SU MENJALI PRIČE I SUDBINU GRADA? KO JE BILA TEREZIJA KOVAČOVÁ?
Kisačanin Jan Branislav Mičatek, evangelistički sveštenik, u svom dnevniku Svetovid (slovenski bog rata koji vidi na sve strane) je 1863. nacrtao zastavu i grb Republike Slovačke i njegova idejna rešenja su danas državne oznake ove zemlje. Pešice je išao na sastanak u Martin u Slovačku i opisao svoje dogodovštine… Jan Pavlov je prvi u Kraljevini Jugoslaviji patentirao avion koji je sam konstruisao i sagradio. Bilo je to avgusta 1923. godine i tada su Kisačani sa svojim pilotom–konstruktorom, inače izuzetnim matematičarem, mogli da polete nad tornjevima svojih crkava. Pavlov je, uz slavu, doživeo i neprijatno iznenađenje kada je video da su mu pokradeni planovi i da je, kako nam objašnjavaju Kisačani, plagijat letilice predstavio Englez Vilijam Ran.
Terezija Kovačová iz Kisača je odudarala mudrošću, lepotom i stavovima, pa su svi pesnici dolazili u Kisač zbog nje. Tako se i Jan Smrek, slovački poznati pisac, zaljubio u nju i napisao knjigu poezija Pesnik i žena. A princ prestolonaslednik kada ju je video 1919. godine je zbog nje zaustavio kola i poklonio joj svoj šal i pozvao je na bal. Od 200 zvanica na proslavi u Novom Sadu bilo je čak 80 predstavnika slovačke inteligencije. To dovoljno svedoči o poštovanju prema Slovacima i intelektualnim kapacitetima i dometima tadašnje slovačke inteligencije.
Kisač je imao i prvi rasadnik tropskog voća koji je napravio arhitekta Šalanski. Centar duhovnog i kulturnog Slovaka je uvek bio Kisač jer je dao mnoge ličnosti koje su bili pokretači političkih i duhovnih promena, a najviše učenih ljudi i inteligencija tog vremena dolazila je upravo u Kisač. Kisačani su bili najbolji domaćini na svetu.
TEMA JULSKO-AVGUSTOVSKOG DVOBROJA MAGAZINA JE „SVE BOJE SVETA I LETA“. KAKVIM BOJAMA ĆEŠ OBOJITI OVO LETO?
Bojama rada, učenja i preispitivanja i stvaranjem vizije svog daljeg umetničkog i profesionalnog puta. Boja uvek slovačka plava ko belaso nebo.
