OD IMAGINACIJE DO STVARNOSTI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU/FOTOGRAFIJE: PAVEL SUROVY

PAVEL SUROVI JE DIREKTOR KULTURNOG CENTRA KISAČ I POSLANIK U SKUPŠTINI AP VOJVO­DINE, AUTOR JE I FOTOGRAF UMETNIČKOG ETNO ART PROJEKTA I IZLOŽBE “SLAVE”, KOJA SE ODRŽAVALA U VREME PROSLAVE TITULE EVOPSKE PRESTONICE KULTURE U NOVOM SADU. AUTOR JE IZLOŽBE “SLOVAČKA SVADBA“, KOJA JE PRVI PUT PRIKAZANA NA KALEMEGDANU U BEOGRADU U SKLOPU ETNOLOGYFESTA, A DOBITNIK JE I BROJNIH NAGRADA, MEĐU KO­JIMA SU SLOVAK MULTIMEDIA PRIX 2003 ZA NAJBOLJU MULTIMEDIJU U SLOVAČKOJ REPU­BLICI, ZATIM NAGRADE HIIIBRAND 2010 U KINI ZA NAJBOLJI SVETSKI BREND I EVROPSKOG OSKARA DESIGN ANGEL NA ADPRINTFESTIVALU 2012 ZA NAJBOLJI LOGO DIZAJN U EVROPI. NAJNOVIJE PRIZNANJE JE PRVA NAGRADA ŽIRIJA NA IBEFF FESTIVALU ETNOMODE U RU­SIJI U KATEGORIJI MODNA FOTOGRAFIJA. VELIKO INTERESOVANJE KOD NAS I U INOSTRAN­STVU IZAZVALA JE I NJEGOVA ETNO ART IZLOŽBA “CORONA“, KOJA ĆE NAKON PREMIJERE U BEOGRADU SVETSKU PREMIJERU IMATI U PARIZU. ČOVEK OD STILA, DETALJA I ZNANJA, PAVEL NAS VODI KROZ PRIČU KOJOJ SU PUTOKAZI STRAST I LEPOTA.

DOSTOJEVSKI JE REKAO „IME TI JE SUDBINA“. KAKO BI OBJASNIO SVOJE PREZIME? IMA LI NEČEG SURO­VOG U NJEMU?

Naravno da ima, prezime Surovi (Surovy, Суровый) znači surov, strog, grub čovek. Ko­rene ovog prezimena možete najčešće pronaći u Rusiju i Indiji što samo potvrđuje indoevrop­sku teoriju. Fizionomija lica surovih ljudi je čis­to ruska (nos, vilica, boja očiju), a oblik očiju azijski. Takođe, reč surovi se vezuje za stari ruski arhipelag, najseverniju oblast, takozva­nu Severnu zemlju, pa surovi ima i značenje Severani, koji su staro slovensko pleme koje je naseljavalo obale reka Dnjepar, Desna, Sejm i Sula.

U duši sam revolucionar, duhovno-militantni varvarin, megaloman, vizionar, filozof, umetnik. Od šeste godine sam u imaginaciji počeo gra­diti gradove, države, svetove. Uvek sam morao biti najbolji u svemu u školi, sportu, dizajnu… Kasnije sam otkrio dizajn, preko njega mogu da menjam pogled na svet. Fakultet me os­posobio da filozofski shvatim ekonomiju i in­formatičko društvo. Teorija sistema me je na intelektualnom planu dopunila i osvestila vlas­tite intuitivne uvide, podstakla me da težim menjanju sveta i sistema.

JUTRO POČINJEŠ ČITANJEM BIBLIJE, DUHOVNIM RAZMIŠLJANJEM I ISPIJANJEM KAFE U SVOJOJ JE­DINSTVENOJ ETNO KANCELARIJI U KULTURNOM CENTRU KISAČ.

Da, nadahnut sam Isusom Hristom i njego­vim učenjem, parabolama, čudima, ljubavlju! Kafu sam počeo piti kada sam počeo raditi u nemačkoj firmi GfK. Dobra kafa iz Kolumbije, Guatemale, Etiopije, Indije je moj početni ju­tarnji ritual, a antikviteti u etno kancelariji su vremeplov bez vremena.

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA NARODNIH NOŠNJI “SLAVE” JE OTVORENA ZA VREME ZVANIČNOG PROGLAŠENJA NOVOG SADA EVROPSKOM PRESTONICOM KULTURE. ŠTA JE BIO CILJ OVE IZLOŽBE? STARE NOŠNJE NA DE­VOJKAMA 21. VEKA.

Sublimirati i dočariti publici susret dva sveta, vidljivog sveta lepote, ženske Afroditine lepo­te i drugog duhovnog, skrivenog u simbolima na nošnjama. Hteo sam naglasiti da je kao svaka iskonska lepota i ženska lepota pod­ložna skrivanju, a tako i hrišćanskoj civilizaciji, posebno u slovenskim narodnim nošnjama, koje iza stotina slojeva podsukanja, čipki, du­kata, traka, mašni, vezova skrivaju nedodirlji­vu devičansku lepotu. Žensku lepotu i svetski život predstavljaju dukati, perle, krune, nakit, oglavlja, a to je u današnjosti stalna težnja pre­ma slavi, popularnosti, divljenju, lepoti, modi, statusu i staležu. Druga skrivena dominanta koja ide uz arhaičnu narodnu nošnju su vera i okretanje prema Bogu.

Bog i Isus Hrist su prisutni i artikulisani čak i kroz arhaičnu narodnu nošnju i ćilime. Žene su nosile krstove u rukama, na grudima, izveze­ne na oplećcima, čak i duvane perle u obliku krstova i cveća. Stara arhaična nošnja je oda­vala i pripadnost državi i religiji kojoj pripadaju ili kojoj su težili da pripadaju.

KOLIKO VREMENA SI SPREMAO IZLOŽBU?

Cele godine, sama realizacija trajala je devet meseci. Bio sam toliko nadahnut i lud za cil­jem da sam išao iznad svojih mogućnosti. Na kraju sam se osećao kao da sam izašao iz rata, ali srećan kao pobednik!

U PRVOM PLANU JE LEPOTA ŽENE, NOŠNJA, KOLORIT, A U POZADINI SU ĆILIMI KOJI ODRAŽAVAJU SIMBO­LIKU NARODNE NOŠNJE. IGRAO SI SE ALEGORIJSKIM PREDSTAVLJANJEM I PRIČOM.

Moje fotografije imaju skrivene sublimirane poruke i one su više od multikulturalnosti i suživota naroda na ovim prostorima, takoreći estetski lepih fotografija lepih žena u narod­nih nošnjama. One prikazuju jedinstven spoj umetnosti i etnologije, tradicije i modernog doba, kao i istorijsko–nacionalno obeležje u domenu modnog dizajna. Predstavljaju evrop­sku prestonicu u duhovnom, istorijskom, filo­zofskom i hrišćanskom smislu.

KAKAV SI U DETALJU, TAKAV SI U SVEMU. KAO IT STRUČNJAKU, TVOJ DETALJ VEĆ JE ODREĐEN PIKSELI­MA. DA LI JE U TOME PRESUDNA TVOJA ESTETIKA?

Za mene je piksel kvark u digitalnom svetu. Ali moju estetiku presuđuje još i mašta, kolorit, forma, simetrija, predmeti…

NA SAVSKOJ PROMENADI U BEOGRADU POSTAVL­JENA JE TVOJA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA „CORONA“ – ETNO ART KONCEPT U KOJEM JE SUBLIMACIJA ŽENE BOŽANSKE LEPOTE SA NARODNIM NOŠNJA­MA, KRUNAMA, KROZ PROŠLOST KA BUDUĆNOSTI. EZOTERIČNA DUHOVNA ALHEMIJA GLEDAOCIMA OVIH FOTOGRAFIJA ODUZIMA DAH. DA LI IMAŠ JAKU IMAGINACIJU, VIZUALIZACIJU I REALIZACIJU?

Moj profesor sa univerziteta u Bratislavi, gos­podin Hysko, koji potiče iz poznate slovačke familije koja je učestvovala u stvaranju Češko-Slovačke Republike, studentima je znao gov­oriti: “Dok vi gledate šta ja pišem na tabli i objašnjavam vam gradivo, vaš kolega Surovi razmišlja i vidi 200 godina unapred šta će se dešavati u kosmosu.” Profesorica psihologije Szarkova je govorila: “Kada Surovi dođe među ljude i počne da prezentuje nove ideje, njegova imaginacija stvara kod okoline takvu disonan­cu da njihov mozak to ne može ni da prati, a ni da shvati… Surovi ruši iluzije.”

Imaginacija je za sada jaka, vizualizacija stal­na, čak i u snovima, mada u poslednje vreme uspevam da kontrolišem san u kom pravcu želim da ide. Za realizaciju mi sestra od tetke savetuje da me treba još par puta klonirati pa da kopije brže shvataju tvoje misli 😉 Realizaci­ja mi nije problem, za sada sve nosim na svo­jim leđima, ali potrebni su mi asistenti koji će odraditi bar osnovne stvari. Ne mogu ići stalno iznad fizičkih mogućnosti, jer to utiče na moje zdravlje.

Zahvaljujući Bogu i roditeljima, moj mozak još funkcioniše tako da gde god da idem i posma­tram okolinu, odmah primećujem sve nedo­statke u svakom gradu, državi, svetu, instituciji, zakonima i razmišljam šta se može sve prome­niti, usavršiti, nadograditi, rekonstruisati, up­rostiti, olakšati. Tako mi mozak funkcioniše u svim oblastima od menadžmenta, umetnosti, politike, filozofije. Taj talenat zovem Vizionary Leader. Od malena se to u meni probudilo, kao i osećaj dobra i zla, osećaj za pravednost i pro­tiv ugnjetavanja slabih i siromašnih, što je sas­tavni deo mog karaktera.

TVOJA FORMULA USPEHA?

Predodređenost, vizija, san, vera, obrazovan­je, upornost, rad, rad i propaganda! Stara iz­reka, današnji svakodnevni stereotip, tvrdi da strpljenje donosi ruže, to čujemo često, budi strpljiv, samo strpljenje, polako, što je potpuno pogrešno, jer samo strpljenje ne može pomoći. Sa hebrejskog je ispravni prevod ove izreke da samo upornost donosi ruže u svim oblastima. Znači upornost u ciljevima, upornost u duhov­nom rastu, upornost u usavršavanju, upornost u takmičenju.

KAKO BI OPISAO SVOJ LIDERSKI STIL S OBZIROM NA TO DA JE TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGA­ZINA „MY LEADERSHIP STYLE“?

Autoritativni stil (vizija i cilj) spojen sa koučin­gom, na terenu partizanski sa primesama ger­ile, ali uvek pravedan, korektan, ljudski. Svugde u prvim redovima, svima za primer, čak i kod fizičkih poslova koje niko ne voli da radi. Svo­jim primerom motivisati ostale da me počnu pratiti kao prirodnog istinskog lidera. Na studi­jama u Slovačkoj Republici je bila deponija pored internata i to nisam više mogao gleda­ti i mirisati, pa sam odlučio da celo đubrište sredim. Postepeno su mi se pridružili i drugi studenti, a direktorica internata je kasnije čak ulepšala ovaj prostor. O taktvom lideru pričam, istinskom lideru koji nadahne i motiviše okoli­nu.

Sun Tzu nas uči da general (čitaj menadžer) koji samo naređuje, viče i preti svojim vojnici­ma (čitaj zaposlenima) ne može da stvori nika­kav autoritet, nije nikakav lider i prvi strada od svojih vojnika.