PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
Beograd ima tu neku čar da ga je voleti lako, a napustiti teško. Možda zato što svaki njegov kamen nosi priču, svaki trg i svaka ulica svedoče vekovima. Tu su ostaci rimskog Singidunuma, koji podsećaju da je grad kroz istoriju uvek bio na raskršću – ljudi, kultura, carstava. Kalemegdan, s pogledom na ušće dveju reka, čuva tajne osvajanja i odbrane, dok utvrđenja šapuću o hrabrosti i gubicima, o ljubavi i izdaji, o vremenu koje Beograd ne zaboravlja.
Beograd voli one koji ga vole. Ljubav uvek mora biti osbostrana, jer ako nije, nije potpuna. Zato i slika ovoga grada je iz ljubavi načinjena. I lakim i lepim perom napisana.
Volim Beograd jer je romantičan. Volim ga zato što u njemu osećam život u punoj snazi – njegov puls se čuje u ritmu tramvaja, u smehu ljudi na ulici, u zvuku reka koje ga okružuju. Volim ga jer je grad kontrasta: staro i novo, mirno i haotično, tugom i radošću ispunjeno mesto koje ne prestaje da te iznenađuje. Volim da kažem da je Beogard Holivud. Svaki dan je neki novi film, a ti si glavna junakinja u njemu.
Beograd je priča za sebe, grad za sebe. Pun nekog dostojanstva ali i samilosti. Beograd nije gord, nije smešan, nije tužan. On je kao neki gorostas koji u svoj zagrljaj prima svakoga ko mu priđe — bez pitanja ko si, odakle dolaziš i šta nosiš sa sobom.
U njegovom naručju ima mesta i za pobednike i za one koji tek traže svoj put, za umorne putnike, za sanjare, za umetnike i buntovnike. Njegova snaga ne leži u savršenstvu, već u slojevima vremena koje nosi na sebi — od tvrđave koja je gledala smenu carstava, do bulevara koji danas odzvanjaju savremenim korakom.
On ne traži da ga razumeš odmah. Dovoljno je da ga osetiš — u vetru sa ušća, u koracima preko Kalemegdana, u svetlima koja se pale kad padne veče. I tada shvatiš da Beograd nije samo grad. On je stanje duha, prostor u kome se istorija i sadašnjost susreću i tiho te prihvataju kao svog.
Ako mu okreneš leđa i odeš, tvoji koraci će odzvanjati balkansom ulicom, kao što se čuju hiljade i hiljade koraka onih koji su u njega došli baš tu, penjući se Balkanskom ulicom.
I zato Beograd se nosi urezan u srcu zauvek gde god da si. Beograd je grad koji te nauči da pripadaš, a da ostaneš slobodan. A sloboda nema cenu i nenapušta se.
