RAZGOVOR SA UNUTRAŠNJIM DETETOM

PIŠE: IRINA KOLIESOVA – PSIHOLOG, ENERGOPSIHOLOG, EKSPERT ZA ENERGETSKU DIJAGNOSTIKU FIZIČKOG STANJA LJUDSKOG ORGANIZMA, STRUČNJAK ZA SISTEMSKE – PORODIČNE KONSTELACIJE, LIFE-COACH, SPORTSKI PSIHOLOG, OPERATER KARMAKOREKCIJE, REIKI-MASTER UČITELJ, INSTRUKTOR JOGE

Čarolija života. Za svakog od nas je posebna. To je nešto čudesno, čarobno, kreativno i radosno, što ispunjava naš život. Nama je teško da svojim rečima opišemo ono što osećamo. I to osećanje lebdi u našem prostoru, naravno, ako smo spremni da ga osetimo. Unutrašnje dete – to je onaj deo naše psihe koji je večno pun života i snage, stvaralačkih poriva, radosti i zadovoljstva. To je naše pravo JA, naša unutrašnja svetlost, naše sunce. I upravo nam ono otkriva „Magiju Života“. Svi smo mi nekada bili deca i u nama to dete još uvek postoji. Nepostojanje svesne veze sa našim unutrašnjim detetom je upravo ono zbog čega nastaje tako mnogo problema u međuljudskim odnosima (poteškoće u pronalaženju prijatelja i partnera), dovodi do emocionalnih problema ličnosti, nezadovoljstva životom, teškog pronalaženja sebe i svog mesta i društvu, nerazumevanja želja, potiskivanja svojih istinskih osećanja, doživljavanja svakog posla kao „teškog bremena“.

Stvar je u tome da većina odraslih nije sasvim odrasla. Svi mi odrastamo ali sa psihološke tačke gledišta to nije sasvim odrastao život. Istinska zrelost zavisi od prihvatanja, priznanja i odgovornosti za vaspitanje i ljubav prema svom unutrašnjem detetu. Kod mnogih odraslih ljudi to se nikad i ne desi. Umesto toga njihovo unutrašnje dete je odbačeno i zapušteno, ignorisano i njegove unutrašnje potrebe zanemarene.

Društvo nam govori: „mora se odrasti“. Učili su nas da je za odrastanje potrebno biti ozbiljan, odgovoran itd. I polazeći od toga, naše unutrašnje dete, koje predstavlja našu dečiju sposobnost za jednostavnost, iskrenu zainteresovanost i oduševljenje, radost, osećajnost i razigranost, mora biti potisnuto, zaključano u sef.

Za razumevanje razlike u ponašanju deteta i odraslog čoveka daćemo jedan klasičan primer: „Želja za Ponijem“. Dete ulazi u konjušnicu sa maštom i željom da vidi ponija. Rekli su mu da se tu nalaze poniji. Ali konjušnica je puna đubriva. Đubrivo detetu uopšte nije bitno. Ono uzbuđeno razgrće gomile đubreta praveći put do ponija, smeje se u iščekivanju – i pronalazi ga! Odrastao čovek koji takođe želi da vidi ponija (recimo da ga nikada do sada nije video), on će razmišljati samo o gomilama đubriva, o tome da može da se isprlja itd. i najverovatnije će verovatno odustati od potrage ili će se stalno žaliti na smrad. Njegov doživljaj cele situacije će biti vezan isključivo za đubrivo, za to kako će izgledati u očima drugih ljudi i sigurno neće biti vezan na ponija. A kako ćete Vi postupiti? Ja mislim da je svako od vas spoznao razliku.

Naše unutrašnje dete objedinjuje i pojačava dečije pozitivne kvalitete. Hajde da pronađemo naše unutrašnje dete, upravo preko njega mi vidimo i osećamo magiju života. Za prvi kontakt sa svojim Unutrašnjim Detetom obezbedite sebi spokojnu i opuštenu atmosferu. Dišite duboko, uronite u onaj prekrasni kutak svog razuma gde caruje spokojstvo. Zamislite i izgovorite nameru da bolje upoznate i pronađete svoje Unutrašnje dete. Recite da molite za oproštaj zbog toga što ste na njega zaboravili, i za sve slučajeve kada mu niste posvećivali pažnju i čuvali ga. Izgovorite sve što smatrate potrebnim po svom mišljenju, taj zapostavljeni deo duše hteo bi da čuje to. Možda ćete poželeti da mu oprostite zbog bola koji osećate iz ovog traumatizovanog dela vaše svesti. Nemojte žuriti pošto su otvorenost, jasnoća i poverenje najvažnije komponente uspeha. Kada osetite da ste spremni – možete preći na dijalog. Pitajte naglas (ili u mislima) svoje Unutrašnje Dete – kako se zove. Prihvatite prvi odgovor koji čujete, nemojte se iznenaditi. Nastavite razgovor postavljajući jednostavna pitanja: šta ono voli da jede, koja boja mu se najviše sviđa itd. Ne žurite… vi u sebi morate stvoriti atmosferu za komuniciranje uz poverenje i osećaj sigurnosti… i to svoje Unutrašnje dete morate ubediti da je voljeno, da je ono za vas blago, da ima podršku. Vi jednostavno morate obnoviti kontakt sa tim delom vaše ličnosti. Ovo dete će vam pružiti ogromnu pomoć – doneće vam radost, osećaj harmonije, zdravlje i dobro raspoloženje. Čovek koji je u kontaktu sa svojim Unutrašnjim Detetom uvek se ponaša opušteno, kreativno, radosno i razigrano. Takav čovek ume da se iskreno smeje sam sebi i onome što mu se dešava. Osim toga, takva osoba je u uskoj vezi sa onim što se podrazumeva pod rečju „Bog“. On svom dušom oseća Duha. Unutrašnje Dete sposobno je da čini Čuda i to je prava Čarolija Života! Sa ljubavlju i otvorenim srcem za vas!