PIŠE: MARIJA GRUJIĆ BEPA
FOTO: ALEKSANDRA OSTOJIĆ
Volim 2020.
Jer volim da se osećam svečano.
A osećala sam se svečano cele godine.
Znajući da svaka reč se broji.
I da svaka misao stvara Svet.
O delima da i ne govorim.
Volim 2020.
Jer sam videla sisteme bez ljubavi kako sagorevaju.
Poput gorućeg papira.
Lažni sjaj kako nestaje.
I pozlate kako se skidaju.
I ostaje Ljubav gola.
U negližeu.
Volim 2020
Jer mi je podarila veliko olakšanje.
Nakon 2019.
U kojoj me je ljutila ubrzana Svetina.
Koja se kretala kao muva bez glave.
U neznamgdeudaranju.
U transu konzumerizma. Mas-turizma.
Praveći gužvu i na Mon Blanu.
Volim 2020
Jer nas je poslala kući.
Da naučimo da budemo i ljudi.
Nakon što smo naučili da budemo senior eksperti.
Da naučimo da se krećemo i svojom kućom.
Nakon što smo naučili da se krećemo Svetom.
Volim 2020
Jer nam je dala dozvolu da ohanemo.
I poslala nas na kolektivni odmor.
Godina u kojoj smo naučili da radimo ništa.
I da čak i ako nam se čini da radimo ništa
duboko u sebi znamo
da smo na unutarćelijskom i intergalaktičkom nivou vrlo zauzeti.
Volim 2020
jer volim nule.
I početke. Prilike da se iznova i iznova pravimo.
Sveži. Novi. A mudri.
Obogaćeni Iskustvom.
Zahvalna sam 2020
jer mi je podarila priliku da iscelim najbliže odnose.
Srce moje. I srca meni bliska.
Da se rodi Ljubav posle Ljubavi.
Malo li je. Za jednu godinu.
Sestra. Prijateljica.
Virtuoz.
Zavičaj.
Zahvalna sam 2020
Na novim herojskim svetovima.
Koji se šire.
Sve lepši. I dublji. I zanimljiviji.
Zahvalna sam joj
na svim dubokim, inteligentnim razmenama. Kojih je bilo. Ima. I biće.
Svakoga dana u svakom pogledu sve više.
Onoliki zajednički veličanstveni trenuci.
Sa mojim herojima.
Sa mojim Lepim, Božanstvenim Svetom.
Pa kome od toga više treba?
Zahvalna sam 2020
Što me je poslala u moje dvorište.
Milim mojim komšijama u Inter brigadama.
Zahvalna sam joj što sam promenila uverenje da nije kul družiti se sa komšijama.
Da je provincijski.
Ah. Kakvo nerazumevanje.
I pitam se kako sam uopšte i živela bez komšijske ljubavi.
Bog pa Komšija. Kaže moja 2020.
Zahvalna sam 2020
Na Inspiraciji.
Tom božanskom nadahnuću.
Koje osvetljava moj život.
Zahvalna sam 2020
Što me je podsetila da sam spremna.
Da napravim iskorak.
Evo upravo ga pravim.
Kažem Hop.
I odvajam se od zemlje.
Zahvalna sam i sebi,
Jer osećam minuli rad svih prethodnih godina.
Decenija.
Živóta.
I sada ga tako jasno vidim.
Dobar je osećaj.
Zahvalna sam 2020
Što mi je sačuvala sve podatke sa kompjutera.
I što sam shvatila koliko mi znači svaka reč napisana.
Svaka fotka napravljena.
Svaka pesma snimljena. I što me je naučila da pravim i back-up. Što se valjda mora naučiti u godini pacova.
Zahvalna sam i sebi
što sam ostala svoja.
Verna sebi.
I svojim idealima.
I kada se to nekada davno činilo ludo.
Što sam verovala.
U svim vremenima. I neverama.
Volim i ovu pesmu.
Prvu koju sam napisala.
Volim kada poslušam sebe.
Volim 2020.
Volim sebe u njoj.
I Lepi moj Svet volim.
I moj intimni svemir.
Volim i vas dok čitate ove reči.
Prosto. Volim.
Pa kome od toga više treba?
