BASNE NA SLIKAMA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: RADE TEPAVČEVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

RADE TEPAVČEVIĆ, ROĐEN 1994. GODINE U VRBASU. ZAVRŠIO JE OSNOVNE I MA­STER AKADEMSKE STUDIJE NA AKADEMIJI UMETNOSTI U NOVOM SADU, SMER SLIKAR­STVO. OD 2014. GODINE AKTIVNO JE IZLA­GAO NA BROJNIM GRUPNIM I SAMOSTAL­NIM IZLOŽBAMA. DOBITNIK JE NEKOLIKO NAGRADA IZ OBLASTI LIKOVNIH I PRIME­NJENIH UMETNOSTI. BIO JE NA REZIDEN­CIJALNOM BORAVKU NA LETNJOJ AKADE­MIJI LIKOVNIH UMETNOSTI U SALCBURGU U AUSTRIJI, POD MENTORSTVOM PAULINE OLOWSKE. PORED SLIKARSTVA, BAVI SE ILUSTRACIJOM I DIZAJNOM. RADI NA AKA­DEMIJI UMETNOSTI U NOVOM SADU, NA KATEDRI ZA CRTANJE. 2017. JE POČEO DA IZLAŽE, IMAO JE NIZ SAMOSTALNIH IZLOŽ­BI U NOVOM SADU. DOBITNIK JE GODIŠNJE NAGRADE DEPARTMANA LIKOVNIH UMET­NOSTI AKADEMIJE U NOVOM SADU, U KA­TEGORIJI SLIKANJA ZA 2017. GODINU.

KAKO JE NASTALA IDEJA DA SE ŽIVOTINJAMA DAJU OSOBINE ČOVEKA?

Sve je počelo kroz crteže i zapise u vidu dnevni­ka. Oduvek me je zanimao odnos čoveka i živo­tinja, pogotovo jer sam odrastao uz njih. Odatle se rodila potreba za njihovim pojavljivanjem u mom radu, a dajući im osobine čoveka, one su i progovorile. Šta bi životinje mogle da mi kažu bilo je nešto što je u meni probudilo znatiželju za dubljim promišljanjem ljudskog odnosa sa njima i na taj način sam počeo da razrađujem svoje dalje ideje. Samim tim što životinje govo­re u mojim radovima, otvara se mogućnost da ih stavim u različite situacije. Kao glavni motiv, pojavio se pas koji se najduže i zadržao u mom radu.

PO PSU SI POZNAT I PREPOZNAT. PAS JE SIMBOL ČOVEKA OKOVANOG ADVERTAJZINGOM.

Ideja je bila da pas nije predmet ili stvar koja ide uz odevnu kombinaciju ili služi za promovi­sanje putem društvenih mreža, već je biće koje živi sa čovekom u zajednici i traži brigu i ljubav. Ta serija radova je dosta izlagana i naišla je na pozitivne komentare i reakcije publike, pa se pokazala kao najuspešnija.

KROZ SLIKE OBESMIŠLJAVAŠ POTREBU ZA STVARIMA. ZAŠTO KRIK U TOM PRAVCU?

U nekim od radova, koristio sam vizuelna rešen­ja poznatih brendova kao što su Nike i Coca Cola. Pse sam stavljao u kontekst potrošne robe tako što sam ih žigosao logoima poznatih firmi i pisao prateće slogane. Repeticijom sam prikazivao masovnu proizvodnju stvari, a psa sam stavio u taj kontekst kako bih metaforički pričao o čoveku.

„BESAN JE. MORA DA GLUMI DEDA MRAZA“ – NAZIV JE TVOJE SLIKE KOJA JE IZAZVALA VELIKU PAŽNJU.

Slika je izazvala veliku pažnju nakon grupne iz­ložbe u ULUS-u i na neki način obeležila je celu seriju slika nastalih u tom periodu. Iskreno, imao sam druge favorite, ali ova slika je najbol­je prošla među publikom. Ideja za rad je nas­tala sasvim spontano nakon neke TV reklame, pa sam odmah to preneo i na platno.

TVOJE SLIKE SU BASNE. SLIKA, REČ, REČENICA, PORUKA. KRATKO, JASNO I KONCIZNO RADI STVARAN­JA DINAMIKE.

Tekst je sastavni deo mog rada. Koristim ga i kao likovni element pri komponovanju u radu, a i da bih izneo neke svoje stavove. Ne bih mogao tačno da objasnim kad i kako koristim tekst, ali nekad koristim reči samo da bih dobio zanimljiva kompoziciona rešenja, a nekad i da prenesem ideje na papir. Ranije sam više koris­tio tekst jer mi je pomogao da oživim karakte­re, da ih opišem, da im dam osobine i određene emocije ili da ih stavim u dijaloge. Svi radovi najbolje deluju kao celina, jer se onda stiče naj­bolji utisak o likovima koje oslikavam.

ŠTA TE NAJVIŠE PRIVLAČI U DIZAJNU?

Pored slikarstva, paralelno se bavim dizajnom i ilustracijom. Postoji međusobna veza gde jed­no upotpunjuje drugo, pa tako i u dizajnu ko­ristim elemente sa svojih slika i obrnuto. Kako sazrevam kao umetnik, menja se i estetika koja me privlači, ali generalno dizajn volim da ople­menim likovnostima koje mogu da se postignu samo tradicionalnim tehnikama.

KAKO BI KROZ SLIKE I DIZAJN OPISAO SEBE?

Posmatrajući slike, rekao bih da sam ekspre­sivan, slobodan i da se ne plašim greške. Sa druge strane, iz ugla dizajna sam osoba koja traga za jednostavnošću, pročišćavanjem i promišljanjem. Generalno mislim da se najbolje osećam negde na sredini.

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MOJA 2020“. KOLIKO SI SLIKA NASLIKAO OVE GODINE U KOJOJ JE SVE NEKAKO STALO I KAKVA JE ONA BILA PO TEBI?

„Moja 2020“ je odlično počela. Početkom godine, realizovao sam dve samo­stalne izložbe, a onda je sve odjednom stalo. Mislio sam da ću moći više da radim u ateljeu, ali ni to nije išlo po planu. Međutim, polako se vraćam u rutinu i pripremam se da realizujem sve ono što sam zabeležio u proteklom periodu.