SVETLO KAO PUTOKAZ

PIŠE: TATJANA LIBRE, DUHOVNA AKADEMIJA, DUHOVNI UČITELJ, ŽENA NOVOG DOBA, ŽENA KOJA SVAKOG DANA UČI KAKO DA ŽIVI SVOJE NEBO NA ZEMLJI

Sjaj, svetlost, videlo, oči, duša. Ljudi sa sjajem u očima vode, vide i znaju da vole. A današnji­ca zahteva od nas SVE ili ništa. Ili ćeš da živiš svoj život, da preuzmeš odgovornost za sve ono što predstavljaš ili ćeš se izgubiti u sopst­venom mraku.

Pisaću o običnoj Ženi jer život se u njoj stvara i budi. Ona ima taj blagoslov da stvori život u sebi, da ga nosi i podari svetu. Ona je dav­no zaboravila svoje moći i odrekla se svoje SNAGE. Zaboravila je da NEŽNOST njeno ime, LJUBAV njena vera, a SVETOST u očima lek kojima isceljuje svoj SVET.

Žena današnjice se priseća ko je ona uopšte. Prihvata svoj mrak, gleda hrabro u svoju SEN­KU i dopušta da svetlost uđe u njeno biće. Prihva svoju veličinu i snagu. Prihvata odgov­ornost da bude SVETLO u svom životu. To su heroine našeg doba,

Žena Novog Doba je ona koja svoje NEBO živi na Zemlji. Koliki put stoji iza toga, koliko suočavanja, koliko odluka koje je donela u svom životu. Koliko rizika je preuzela na sebe, koliko suza je prolila. To nisu bile samo nje­ne suze, njene boli, njene rane, ali jesu njena odgovornost. Plakala je za sve svoje prekinje, suočila se sa svojim i njihovim bolima i rana­ma. Prihvatila njihove priče da su njene jer su čekale da se iscele. Videla je sve ono čega su se one odrekle, šta su odbacile i vraćala te de­love duše sebi i postajala celovitija, ranjivija, nežnija i ljubavnija.

Počela je da voli svoje TELO jer ono je HRAM njene duše, raširila je svoje SRCE i počela da služi svojoj SVRSI. Svoje darove je počela da živi, postala autentična u svom izražaju. Zavo­lela je život i život je zavoleo nju.

Ta Žena nije usamljena, ima ih mnogo. One svetle kao svetionici ljudima koji su mraku i žele da nađu izlaz i pronađu svoje svetlo, svet­lo svog bića. Ona je obična Žena, samo je prih­vatila svoj mrak, a kao nagradu je dobila SVET­LO koje kada se jednom upali gori i obasjava i greje SVE.

Kako se postaje Žena Novog Doba?

Pa, jednostavno, ali ne preko noći. Ona zna kako je na dnu, zna kako da se digne, zna da se suoči sa svojim ogledalom u svom svetu. Sve ljude, situacije gleda kao svoje ogledalo i uči svakog dana o sebi. Uči ko je ona i ljušti sloj po sloj ono što ona nije.

Ona prihvata sve svoje emocije i preuzima od­govornost za njih. One su za nju SVETE jer zna da kada ih prihvati one više ne gospodare nje­nim životom.

Ta obična Žena Novog Doba živi svoju žensku prirodu, voli svoju seksualnost i zna da je LJU­BAV u celom njenom biću i da je njen muška­rac TAJ koji njen život stabilizuje da može da bude još stvarnija i istinitija u svom Životu.

Jednog dana sam rekla DA na svom putu, tada nisam bila svesna kakve ću promene doživeti. Koliko ću morati da se promenim, koliko teških odluka da donesem. SVE sada ima smisao. Nekada tama, danas svetlost. Nekada strah, danas strast. Nekada očaj, danas SVRHA.

Danas Žena koja budi druge ŽENE da sijaju, da zavole Ženu u sebi, da njihov život ima smisla, da probude strast, ožive SVRHU i napokon žive svoj život

Jer na kraju života je jedino vredno koliko si voleo i koliko je to bilo lako. I to može da bude naša odluka jer mi odlučujemo da li imamo ili nemamo izbor u svom Životu – da li dajemo dozvolu da volimo i budemo voljeni. Od nas za­visi da li ćemo mi biti ti ljudi sa sjajem u očima. Da li ćemo da svetlimo i da širimo SVETLO, VI­DELO, ISTINU.