NE ODUSTAJ OD SVOJIH SNOVA

PIŠE: LJUBIŠA BORETOV

Period je godine kada još uvek sumiramo rezultate i pravimo planove. Novogodišnje odluke su donete, potrebno je sada i sprovesti ih. Pored rezolucija koje smo doneli tokom poslednjeg prazničnog ciklusa, tu su i one stare koje su proistekle iz želja. Neke su ostale samo setno sećanje na ono šta smo želeli da budemo u mladosti, neke su još uvek žive i pokušavamo da ih ostvarimo, a neke smo jednostavno zaboravili. Želje su sastavni deo našeg života i kako prolazi, menjaju se, uobličavaju, nestaju ili prerastaju u neke druge oblike. Koliko god da se menjamo, želje su nešto sa čime se rađamo i umiremo.

Kada sam bio mlad, naučio sam jednu korisnu stvar. Sve što jako želiš, ostvariće se. Pored ovoga, shvatio sam da postoji i važan uslov – moraš i da se potrudiš ako želiš da ostvariš svoje želje.

Kroz život i sazrevanje, shvatio sam i da je potrebno da odaberemo san koji želimo da ostvarimo, u gomili svih koje sanjamo. Ponekad ne znamo odakle bismo počeli, ponekad nismo ni svesni da smo se u neke akcije ostvarenja snova već zaputili, ali to ne bi trebalo da nas uplaši. To je samo jedan dokaz da se i život stara. Ponekad ispunjavamo svoje snove, a da početka puta nismo ni svesni.

Kada sam pre više od dvadeset godina upisivao fakultet, želeo sam da studiram engleski. Kako to obično biva, život me je odveo na drugu stranu, nisam upisao engleski jezik i književnost. Postao sam novinar i krenuo sasvim drugim pravcem. Ali dečački san nikada nisam napustio. Želeo sam da se nekako ostvarim u svojoj potrebi da taj jezik bude sastavni deo mog života. I postao je. Mnogo godina nakon dečačkih snova, počeo sam da radim u internacionalnoj poslovnoj grupi, gde je službeni jezik bio engleski, i morao sam da usavršim svoja znanja u svakodnevnoj komunikaciji sa kolegama širom Evrope.

I sada, engleski je sastavni deo mog života, jer sam nastavio da pišem na ovom jeziku. Ostvario sam jedan od najvećih snova iz detinjstva. Možda u početku nesvesno, ali sada znam, trudio sam se i radio da postignem upravo ono što sam i želeo, pa i ako sam išao zaobilaznim putem, na kraju sam ipak stigao na svoj cilj.

Verovao sam i uspeo. Mnogi ljudi nikada ni ne pokušaju da ostvare svoje snove, upravo zbog toga što ne veruju da je moguće ostvariti ih. Ukoliko nismo optimistični, biće nam teško da ispunimo svoje želje, da ne govorim o tome koliko je život vedriji kada smo vedri i uživamo u njemu.

Na putu ka ostvarenju želja, biće nam potrebna i pomoć. Ako je potražimo, ne znači da smo slabi, znači samo da smo svesni svojih kapaciteta u određenom trenutku. Uvek moramo da iskoristimo sve resurse koji su nam u određenom trenutku na raspolaganju, i ne smemo da dozvolimo da nam ponos bude prepreka, koja će nas udaljiti od onoga što smo zacrtali.

Ponekad je potrebno i da se prilagodino na svom putu ka ostvarenju sopstvenih ciljeva. Iako te promene ponekad moraju biti značajne, uvek počinju sitnicama. Da biste trčali maraton, morate istrčati prvi kilometar, da biste izgradili kuću, morate prvo postaviti temelj, ili da biste smršali pet kilograma, morate da krenete od izmene jednog obroka. Ispunjenje snova ponekad zahteva da promenimo način života, ali i to je je mala cena u odnosu na zadovoljstvo koje ćemo osetiti na kraju.

Ako želimo da ostvarimo svoje snove, moramo da budemo fokusirani. Osvarenje želja zahteva istrajnost, jer na dugačkom putu biće i uspeha, ali i promašaja. Međutim, ukoliko smo dovoljno jaki da svoje neuspehe pretvorimo u upornost, na kraju mora biti rezultata. Samo je potrebno strpljenje. Umesto da dozvolimo neuspesima da unište naše snove, možemo ih presumeriti i pretvoriti u novu rešenost da u nečemu uspemo.

Najvažnije je da sledimo svoje želje, da od njih ne odustajemo i da po svaku cenu pokušamo da ih ostvarimo. Jer, šta su želje ako samo to i ostanu? Kakav je naš cilj ako ne jurimo svoju srećnu zvezdu? Siromašan i turoban. Kakvi ćemo biti prema drugima ako sebe ne poštujemo i odustajemo od sopstvenih potreba? Na kraju, ako ne idemo za svojim željama, ako im ne dozvolimo da nas ponekad vode u životu, kako ćemo, kao u pesmi, ’’ići do kraja sveta i naći rosu u travi’’?