POSTANI ONO ŠTO SANJAŠ

PIŠE: VOISLAV ILIĆ

Da ste pre dvadesetak godina ljudima pomenuli termin “influenser“, verovatno bi vas gledali ble­do i mislili da vam u najmanju ruku nije dobro.

– Čime se ti baviš?

– Ja sam influenser.

– Ma, šta si bre ti??? Je l’ ti dobro???

A danas? Danas svi znamo ko su influenseri, ko­liko su postali uspešni, koliko dobro zarađuju, pa često kažemo kako na «gluposti» uzimaju «ve­like» pare. Podržavali ih ili ne, oni su tu. Influen­serski posao je postao jako unosan i profitabi­lan. Donosi novac kreatoru sadržaja, agencijama koje ga zastupaju, ljudima koji angažuju te agen­cije da im odrade marketing. Veliki je to krug ljudi koji dobro zarađuju zahvaljujući «brojkama» na društvenim mrežama. Kada smo kod društvenih mreža, one su ogromno, još nedovoljno iskori­šćeno tržište za sve i svakoga. Od svih društve­nih mreža, Facebook je najviše iskorišćen, ali još je tu prostora za razvijanje i unapređivanje bizni­sa. Društvena mreža koja ima možda i najveći potencijal, a ljudi su je iz nekog razloga totalno potcenili i gurnuli u stranu je Tviter.

Moja priča, moj brend upravo nastaje na Tviteru.

Kada vam kažem svoje ime i prezime Voislav Ilić (da bez j), možda će neko od vas znati ko sam, ali kada kažem ‹‹Džentlmen sa Tvitera››, sasvim sam siguran da će mnogi od vas mnogo bolje znati ko sam. ‹‹Pa to je onaj momak koji piše ci­tate (aforizme) na društvenim mrežama. Izdao je tri knjige.››

Da, to sam ja. Pisac, motivator, neko ko se bavi međuljudskim odnosima sa fokusom na partner­ske odnose, a u slobodno vreme sam po struci diplomirani pravnik.

Prvi pseudonim ‹›Džentlmen›› koji je nastao na društvenim mrežama 2012. godine je moj. Ja sam tvorac tog pseudonima koji će kasnije po­stati brend koji će mnogi kopirati. Danas imate copy/paste stranica ‹›Džentlmen›› koliko god že­lite. Nema veze, kopija nikada ne može postati original.

Na samom početku, Tviter je bio sjajno mesto za beg mladih od komentara ‹›pile tetkino/baki­no›› koji su bili sve učestaliji na Facebooku, kao i od igrica ‹›lep/bleja/veza›› koji su dosadili svi­ma. I meni je bio beg od svega toga, ali i zanimljiv jer je imao ograničen broj ‹›karaktera›› te me je terao da razvijam svoj mozak i da pišem suštinu u što manje slova. A onda se taj beg vremenom pretvarao u posao. Ljudima se dopadao moj stil pisanja i sve više njih me je pratilo, čitalo, delilo, moja popularnost na toj društvenoj mreži je po­stala sve veća. Prvo su se moji aforizmi pojavlji­vali po portalima, novinama, a zatim i po televizi­ji. Postajao sam influenser iako sebe tako nika­da nisam gledao/smatrao (pa ni danas). Brojke pratilaca su rasle, ponude oko saradnji vezanih za marketing su postajale sve učestalije. Prva saradnja (prvo pa muško) je bila sa brendom Co­ca-Cola. Moj aforizam ‹›Luksuz je kada te neko sluša i razume u isto vreme›› je postao deo nji­hove kampanje koju su napravili sa ‹›kolačićom sreće››. Moje misli su se našle u rukama ljubite­lja kratkih porukica. Ta saradnja mi je otvorila oči i pokazala potencijal tržišta koje Tviter kao druš­tvena mreža pruža. Naravno, mozak je počeo da razmišlja koji je naredni korak, kako da iskoristim potencijal i drugih mreža.

Naredna stanica je bio Instagram. Iako je on pr­vobitno bio društvena mreža samo za kačenje sopstvenih fotografija, ja sam odlučio da budem u prvom talasu pisaca koji su počeli da dele svo­je misli i na toj mreži. Kada ste prvi u nečemu, razumljivo je da ćete dobijati raznorazne komen­tare – i dobre i loše. ‹›Nije vam Instagram mreža za tvitove, debili.›› ‹›Hahahha, toliko su ružni da ne kače svoje fotke nego tvitove.››

Kad ono, pravi bum!

Ljudi masovno kreću da prate sve pisce, stranice koje kače svoje/tuđe misli. Instagram je postao mreža sa svakoga. Nema diskriminacije. Postao je najpopularnija mreža sa neverovatno velikim i brzim tržištem. Na njemu su nastale razne bran­še influensera. Biznisi su nastajali i razvijali se na njemu. Od opcija kačenja fotki samo preko Iphone telefona (da, Instagram je u početku bio samo aplikacija za IOS), Instagram danas nudi niz mogućnosti kako za kreatore, tako i za po­slovna lica, biznise.

A šta je on meni doneo?

Doneo mi je sve ono što je nekada bio samo san.

Izdavanje tri knjige – ‹›Džentlmenova zbirka››, ro­man ‹›Moram, kako bude, želim›› i knjigu ‹›Ženo, saberi se!››, gostovanja na gotovo svim televizi­jama u Srbiji, na portalima, u novinama.

Doneo mi je saradnje sa poznatim ličnostima, brendovima, drugima… Doneo mi je zaradu jer sam postao influenser koji živi od svog pisanja, rada. Doneo mi je krov nad glavom. U pravom smislu reči ‹›živim od njega››, ne od struke.

Kako sam to sve uspeo?

Bio sam istrajan. Nisam odustao pre deset go­dina kada sam dobio prve negativne komentare, prve hejtere koji su mi pisali ‹›Ej, papučaru, nećeš j…..›› i slično.

Nisam odustajao ni kada su mi se smejali pojedi­ni ljudi koji su tada bili u mom okruženju – ‹›Voja piše citate, hahaha!››

Nisam odustao ni kada sam okačio prvi tvit na Instagramu dok su drugi kačili svoje fotke, a mene gledali kao da sam pao sa Marsa.

NISAM ODUSTAO!

Uspeh na društvenim mrežama, kao i u životu, u najvećem procentu zavisi isključivo od vas samih i vašeg angažovanja. Vaše spremnosti da date ne 100% već 1000% sebe iako vam nije zagaran­tovano da ćete uspeti u tome što ste naumili.

Biti dosledan sebi, istrajan do cilja i ne obazirati se na komentare drugih ljudi. Razmišljati van ka­lupa, biti originalan i imati najveće moguće sno­ve. Nemojte biti skromni sa snovima. Nemojte da vas vaše trenutne nemogućnosti sprečavaju da sanjate velike snove. Bio sam podstanar u so­bici od devet kvadrata tokom studija. Sada imam svoj stan. Kako? Nisam prestajao da maštam i da verujem u sebe. Nije me bilo briga šta drugi rade, šta drugi misle o onome što radim. Bila me je briga samo da ljudima pružim što kvalitetni­ji sadržaj i da posao ‹›social media managera›› odradim najbolje što mogu. Rizikovao sam. Na­pustio sam pripravnički staž u sudu i upustio sam se u vode digitalnog marketinga. Radio sam svakodnevno na svom brendu, na svojim društvenim mrežama. Deset godina pisanja, bez dana pauze. Da li sam se umorio malo? Jesam. Da li je vredelo? Jeste.

Verujte u sebe, radite na sebi, dajte sve od sebe i ne odričite se svojih snova!

Dvadeset prvi vek je definitivno vek interneta i društvenih mreža. I ne znam da li ste ili koliko ste svesni, ali mi živimo u vremenu koje je ne­kada bilo samo naučna fantastika. Budućnost je sada! Imamo mobilne telefone koji su nam uz internet i društvene mreže dali tu nestvarnu mo­gućnost da pokrenemo brend, razvijemo biznis i da zaradimo. Vaš telefon nije samo telefon, on je vaš posao ukoliko znate da ga iskoristite na najbolji način.

Instagram, Facebook, Tviter, Tik-Tok, YouTube, to nisu samo društvene mreže, one su vaš biro za zapošljavanje, a na vama je odluka kojim ćete se poslom tačno baviti.

Ja sam svoj posao izabrao, ulažem u njega svoje vreme, trud, pišem, uživam, stvaram i ostavljam iza sebe trag. Vama svima od srca želim da sa­kupite hrabrost, donesete odluku i da date šansu nekom svom talentu koji će vam doneti više nov­ca nego neki drugi posao koji biste radili na silu.

Za kraj, totalno je nebitno šta će drugi reći. Oni nisu vi. Oni vam ne plaćaju račune, ne oblače vas, ne kupuju vam hranu. Fokus na sebe, ne na njihove komentare i postanite ono što sanjate. Srećno!