IZLOŽBU OTVORILA: NELA TONKOVIĆ, ISTORIČAR UMETNOSTI U SUBOTICI 26.01.2018. GODINE U KLEIN HOUSE GALLERY
Kada je Ljubomir Micić pisao svoju čuvenu pesmu o Barbarogeniju, svog novog balkanskog čoveka smestio je i na nebo i na zemlju: „Moja je zastava danas nebo / Moja je otadžbina od vajkada zemlja.” Micić je tako poetski sazdao novo, savršenije biće, koje se napaja snagom i jednog i drugog izvora, i baš zbog toga obnavlja snagu čitavog čovečanstva.
Mnogo godina kasnije, međutim, balkanski muškarac postaće biće ogrezlo u stereotipovima mačizma, izmučeno oružanim sukobima i mirnodopskim konfliktima, ne samo sa drugima, već i sa sobom. Balkan kao prostor udaljio se od Micićeve vizije i potpuno potonuo u mrak samoizolacije. Neki bljeskovi bili su samo izuzetak koji je potcrtavao tmurnu sliku ovog dela Evrope, u kojem je avangarda bila daleka reč iz prošlog vremena. Sećanje na Barbarogenija i Ljubomira Micića negovano je tek u veoma uskim krugovima tumača umetnosti.
Odjednom, ovo zaboravljeno nasleđe postaje inspiracija talentovanoj fotografkinji Miji Medaković, koja započinje putovanje u istraživanje značenja Barbarogenija danas. Pitanja na koja traži odgovor su da li Balkan danas može svetu da ponudi novog muškarca, ali i da li je taj prostor sposoban da iskorači iz svojih ograda i pokaže te nove muškarce neposrednom okruženju. Ko je današnji Balkanac i može li taj čovek da bude i intelektualac, uprkos nametnutim zahtevima i sredine i sveta, koje u licima Balkanaca traži i želi da prepozna samo one već spomenute stereotipove? Medaković se zato odlučila na putovanje i mapiranje svetlih tačaka, na stvaranje jedne sasvim nove geografije uspeha i razbijanja predrasuda, na prikazivanje onih zbog kojih je čitav ovaj prostor bolje mesto za život.
Mia Medaković svog novog čoveka nazvala je Varvarogenijem. Pronalazila ga je u čitavom regionu zapadnog Balkana, prepoznavala ga u likovima lekara, dizajnera, džez muzičara, pisaca, kolekcionara… Njih 23 stalo je pred objektiv njenog foto-aparata, a ona ih je prikazala onakve kakve ih vidi svet: prave intelektualce, uzore novog doba i svojih profesija. Ove fotografije su reprezentativne, one zaista prikazuju svu snagu ovih muškaraca koji dotiču i nebo i zemlju, baš kako je pisao Micić.
Kako bi zaokružila ovaj poduhvat, Mia Medaković stvara još jedan ciklus fotografija sa istim akterima, ali na tim fotografijama snima i sebe i njih, oni su „u ogledalu” i neminovno govore mnogo o odnosu fotografa i modela, o odnosu koji zahteva poverenje.
U tome je snaga projekta Mie Medaković: sasvim je jedna stvar znati ko su muškarci koji obeležavaju ovaj naš prostor, a druga je predstaviti ih javnosti kao nove ljude potrebne ovom prostoru. Medaković ih je odabrala, oni su pristali da budu odabrani i suočeni sa našim pogledima – i to je snaga Varvarogeniusa.
