TRAŽI SE SIMETRIJA I CELOKUPNA ESTETIKA

INTERVJU VODILA: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: BRANKO TEODOROVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE BRANKA TEODOROVIĆA

BRANKO TEODOROVIĆ, PROFESIONALNI WFF (WORLD FITNESS FEDERATION) FIT­NES TAKMIČAR, AUTOR I MASTER TRENER, PREDSEDNIK SVETSKE FITNES FEDERACI­JE (WFF) ZA BALKAN I SRBIJU. PROFESIO­NALNI PRVAK SVETA U FITNESU 2017, 2018. I 2019, PROFESIONALNI PRVAK EVROPE 2018. I 2019. ŽIVI I RADI U NJUJORKU VEĆ 4 GODINE.

VISINA-TEŽINA?

Visina: 190 cm

Težina: 105 kg na takmičenju/110 kg u trenin­gu

KADA I KAKO SI UPLOVIO U SVET MIŠIĆA ILI BODY­BUILDINGA?

Bavio sam se atletikom od jedanaeste godine. Bio sam višestruki državni prvak, juniorski i seniorski reprezentativac Jugoslavije i Srbije i kapiten juniorske reprezentacije 1999. godine i državni juniorski rekorder u štafeti 4×400 m. Osvajao sam medalje na Prvenstvima Balkana, Kupu evropskih šampiona itd. Našu generaciju su sankcije, rat i ekonomske prilike sprečile da putuje i pokaže potencijal. Zabranjeno nam je učešće na Olimpijskom festivalu mladih 1995. u Portugalu (odbijanje izdavanja vize), Junior­skom prvenstvu Evrope 1999. (nedostatak sredstava), Kupu evropskih šampiona 1999. u Engleskoj . Sve su to takmičenja za koja sam se kvalifikovao, a zbog nesportskih stvari nis­am otišao.

U takvoj situaciji, prihvatio sam stipendiju iz SAD na Državnom univerzitetu u Ajdahu. Otišao sam 2001. godine i tamo postao višestruki pr­vak Big Sky konferencije i kapiten tima.

Na moju veliku nesreću, teška povreda leđa me je zauvek odvojila od atletike 2006. godine.

Posle duge pauze, počeo sam sa laganim vežbanjem u teretani. Kako sam sve više napre­dovao, moj san je bio da se ponovo takmičim, makar na najnižem nivou. Počeo sam sa ozbil­jnijim treninzima 2008. godine i izašao na prvo takmičenje u fitnesu 2011. godine.

USPEŠNO SE TAKMIČIŠ U BODYBUILDINGU I DRŽIŠ PRVO MESTO POSLEDNJE TRI GODINE. KOLIKO TRAJU PRIPREME I IZ ČEGA SE SASTOJE?

Zbog potreba mog posla, u formi sam tokom cele godine. Ugovor sa Technogymom me obavezuje da sam stalno dostupan da prez­entujem i demonstriram njihovu opremu, što pred njihovim VIP klijentima, što na sajmovima i Expo skupovima.

Biti profesionalac u ovom sportu i biti prvak nije nikakva titula, već način života. Ja svakog dana treniram i usavršavam svoj zanat. Moji obroci su isplanirani i jedem bukvalno na sat. Za mene ne postoji “off” sezona, praznici, slave, rođen­dani. Moj plan ishrane i treninga je na prvom mestu, a zatim koliko ostane za privatni život.

Takmičim se protiv najboljih svetskih takmičara, ali uvek i isključivo se fokusiram samo na sebe, jer je to jedino što mogu da kontrolišem.

Ove godine ću napuniti 40 godina i u najboljoj sam životnoj formi. Mislim da godine ništa ne znače. Ako se neko oseća matoro sa 35, onda je ta osoba matora, dok ako se neko oseća mladalački sa 70, onda je ta osoba mlada.

Pogledajte primer mog velikog prijatelja Pe­tra Čelika koji i u 70-im izgleda bolje od velike većine muškaraca u 20-im i 30-im godinama.

Jednostavno, stvar je discipline i želje. Za ovaj sport nije potreban nikakav talenat, samo čelična disciplina i velika želja.

DA LI SE OBIM MIŠIĆA U BODYBUILDINGU MERI ILI JE BITNO DA ONI SKLADNO IZGLEDAJU? TAČNIJE, ŠTA ŽIRI OCENJUJE KADA BIRA NAJBOLJEG?

To je odlično pitanje. Ja se takmičim u katego­riji “Beach Model”. Profesionalci nemaju težin­ska ograničenja. Traži se simetrija, proporcija i celokupna estetika. Mišići se ne mere i ne pobeđuje veći. Jednostavo, gleda se “ceo pa­ket”.

Ono što pokušavam da prenesem mlađima je način na koji neko nosi sebe. Sve je u tome. Kada čovek ili žena uđe u neku prostoriju ili na binu, mora da zrači optimizmom, energijom i samopouzdanjem.

Sve oči treba da su na vama u svakom trenut­ku. To je pola pobede. Zračeći takvom energi­jom iskusni takmičar će prikriti nedostatke i staviti u prvi plan svoje atribute.

KOJA JE TVOJA LIČNA INSPIRACIJA BAVLJENJA OVIM SPORTOM?

Drago mi je što ste me ovo pitali. Sebe sma­tram umetnikom koji oblikuje svoje telo i inspi­raciju dobijam u tom procesu. To je nešto moje, neki moj svet gde postojim samo ja i gde radim ono što volim.

Bina i takmičenja su samo mesto gde se potvrđuje sav taj rad, želja i strast za onim što radim.

Ne pobeđuje se na bini. Pobeđuje se kad je teško, kad vam se ne trenira, kad je hladno i kad je ružan dan i ide vam se kući.

LIČNI USPEH KOJI BI ISTAKAO?

Definitivno Profesionalno prvenstvo sve­ta 2018. u Kaliforniji. Tokom završnog dela priprema, nivo masti u organizmu padne na zabrinjavajuće mali nivo, time i imuni sistem značajno trpi.

Bio sam bolestan, kašljao sam i verovatno imao i slabiju temperaturu. Sećam se da sam uzimao antibiotike i pio sirup protiv kašlja. Kako nastup na bini traje prilično dugo, u nekoliko rudni gde se vrši poređenje među takmičarima, sećam se da sam se više puta zakašljao i da sam tražio vodu. Bilo je jako teško, ali je ipak moja želja za pobedom prevagnula.

KOLIKO VODIŠ RAČUNA O ISHRANI?

Ishrana je sigurno 75% jednačine uspeha, ako ne i više. Jako sam rigorozan i ako nisam kod kuće nosim svoje obroke svuda sa sobom, čak i na poslovne sastanke ako su pripreme u toku.

Moja ishrana je viskoproteinska i sa jako malim procentom masti. Što se tiče ugljenih hidrata, mislim da je tajna u njihovoj raspodeli tokom dana, a ne u samoj gramaži ili suvom broju kalorija. Složićete se da nije isto pojesti 100 g krompira za ručak ili pred spavanje, odmah posle treninga ili u danu kad ne treniramo. Na kraju dana stoji 400 kalorija, ali kada smo ih konzumirali i (da li) upotrebili pravi veliku raz­liku.

Ne samo ovaj sport, već oblikovanje tela uopšte, nešto je što svako od nas može da kontroliše. Postoje određene genetske predispozicije, ali mi apsolutno kontrolišemo šta unosimo u svo­je telo.

Veliki sam zagovornik teorije da „smo ono što jedemo“.

RADIŠ I KAO TRENER SA ŽENAMA, VIP KLIJENTKIN­JAMA, U FORMIRANJU NJIHOVOG ŽELJENOG IZGLEDA.

Pored saradnje sa Techngymom, pišem za fit­nes magazine (Well+Good, Fitness Rx, Unde­rarmour itd.), a dosta vremena provodim i sa malom grupom klijenata koje savetujem i tre­niram.

Moje klijentkinje su žene srednjih godina koje žele da budu fit pored svojih mnogobrojnih poslovnih i ličnih obaveza. Ja ne nudim dijetu da smršaju i ne radim sa njima na dva meseca kako bi izgledale dobro pred kamerama ili na plaži.

Ono čemu ih savetujem je postepena prome­na načina života, jer su ti rezultati dugoročni. Svaka dijeta dođe i prođe i klijenti uglavnom završe u još gorem stanju posle dijete. Video sam to više puta u radu sa nevestama. Postig­nu željeni izgled za venčanje, a onda ih „medeni mesec“ i prvih par meseci braka vrati u još goru poziciju nego na početku.

Ključ uspeha je u dugoročnom planu koji drži balans između zdrave ishrane, treninga i privat­nog i poslovnog života. Potrebna je svakodnev­na pažnja, motivacija i fokusiranje na detalje. Ja vodim računa o svemu, o svakom uglu pri­likom vežbanja, o tempu, amplitudi pokreta i svakom najmanjem detalju.

Ništa nije lako i jednostavno u procesu obli­kovanja tela. Današnji treninzi koje možemo videti na društvenim mrežama su obećanja u prazno u koje ljudi žele da veruju.

Pored velikog svakodnevnogog rada i discipli­ne, za mene je ovo umetnost, ljubav i stast.

Za mene je ovo način života.