PIŠE: MILICA VUČKOVIĆ Svako se rađanje u ništavilu rađa. Sećaš se toga? Veliki prostor, bezvremen, ispunjen prazninom. Nigde te nije bilo. Ni koščatog ni krhkog. Nikakvog baš. Nijedne ideje o tebi nije bilo. A kako da te igde...
AUTOR: IVANA DUKČEVIĆ WWW.UMETNOSTPUTOVANJA.RS TEKST IZ KNJIGE „UMETNOST PUTOVANJA 1” FOTOGRAFIJE: IVANA DUKČEVIĆ Kakvo čudesno osećanje! Postojati ispod cvata trešnjinog cveta – (haiku) Kobajaši Isa Prva fotografija koju sam snimila u Japanu, nastala je kada smo u...
PIŠE: SANDRA RISTIĆ, ASTROLOG Kada proširimo svoju mapu, vidimo širu sliku. Zašto to ne radimo često? Nije nam potreban neki poseban alat ni znanje. Pokušajmo da se izmestimo iz situacije, kao da je posmatramo iz tuđih cipela....
PIŠE: TOMISLAV MAĐAR www.rainbowgarden.space Veo noći podiže se sve ranije i propušta prve jutarnje zrake kroz zrak još omamljen tišinom noći. Proljetna se energija osjeti od samog početka dana, trava i cvijeće drugačije blistaju, boje su...
PIŠE: NAĐA HADŽISTEVIĆ www.likepilates.com Mnogobrojne, dugačke grane prepune rascvetalih pupuljaka se prožimaju, spajajući se sa susednim granama čineći neprekidan drvored. Sunce je doprinelo toplini i sjaju drveće i cveća. Prelep prikaz zelenila i prirode. Misao me trgla...
PIŠE: MARIJA MITIĆ Ili kako smo naučili da smo jedni drugima blagoslov Kako su prolećne (r)evolucije evoluirale u nama I zaljubljivanje u nove ideje Sećate se bedževa sa natpisom „Proleće je, a ja živim u Srbiji“? U mladosti sam...
PIŠE: BILJANA LAZAREVIĆ NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM Ključ za savladavanje sve kompleksnijeg sveta u nama i oko nas je jednostavnost. Ključ obično leži u najmanjem zajedničkom sadržaocu, jednostavnom preseku Veneovih kriva u prihvatanju da ništa nije bitno sem...
PIŠE: SANELA SALTAGIĆ SKOGLUND ”Doletjele laste ptice, nik´o kukurijek Beru babe novo cvijeće, trebat će za lijek. Izniknula ozimica, zemlja miriše Slavuj sanja iza granja, zumbul uzdiše.” Svako novo proljeće prizove davno naučene stihove nepoznatog pjesnika koje mi je u...
PIŠE: TATJANA SOLDATOVIĆ Kažu da sam bila zanosna devojka. Jedra, visoka, jaka, vesela, krupnih plavih očiju, grohotom sam se smejala. Imala sam onu crtu muškarače, jake mentalno i fizički. Muškarci su me prihvatali kao ortaka, ali i...
PIŠE: VASILISA IVANOVIĆ Prolećni vetar je, donoseći miris procvetale trešnje kroz otvoreni prozor mog ateljea, lahorastim titrajima zatreperio krajeve pozlate koja se sušila na pripremljenoj dasci za ikonopis. Običavam da prečesto, i sama svesna svog vremena...