SLATKO OD SNOVA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: DRAGAN MUJAN

Mislim da ceo život sanjam u plavim tonovima. Za vreme studentskih dana film Kišlovskog „Tri boje plavo“ sa Žilijet Binoš me je oborio sa nogu, detinjstvo sam provodila uz pesmu Mike Antića „Plavi čuperak“, film „Vizantijsko plavo“, priča o dvoje mladih koji pripadaju različitim sredinama, igrala sam tenis i odbojku za Spartak, čiji je grb svetlo plave boje. Moje oči plave, moja kosa plava. Film „The Big Blue“ Žan Mark Bara kojeg sam jedne godine upoznala na filmskom festivalu na Paliću, „Plavi period“ termin koji se koristio u slikanju Pabla Pikasa, sve to je obeležilo i mene, a posebno rečenica iliti odlomak Miloša Crnjanskog: „Beskrajno plavi krug. U njemu zvezda. A kad se zaljulja, opet, u san, zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne probudi. Tada, pomućenom svešću, prvo začuje lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini beskrajan, plavi krug. I, u njemu zvezdu“.

Koliko je plavetnila oko nas? Koliko je ispričanih priča inspirisanih plavom bojom. Koliko je sašivenih plavih haljina, kupljenih plavih košulja, zaljubljivanja u plavušane…

Moj poged luta, ali se istančano zaustavlja na sve što je plavo u detalju. Koliko samo nijansi ima ta plava. Koliko je samo moćna. Da tu moć izražavamo i kroz termin „plava krv“, kraljevsko poreklo. Definitivno plava je neprikosnovena boja. I samo odjednom shvatim da sanjam, da želim da doprinesem kroz moj rad plavoj boji. Da je ovekovečim i dokumentujem. Slatko od snova se pretvara u slatko od plavog. Ponedeljak je 04. oktobar 2021. godine sve je zakazano za moje izložbu fotografija „Plavo“ produkciju podržali sponzori: Udruženje banaka Srbije, Berlitz – škola stranih jezika, Tehnološko partnerstvo IT kompanija, Gram, Vinarija Pusula, Temsa, Art zona.

Moj galerista Marko Brun samo je rekao „Vrata su ti otvorena“ i kreula sam u priču lakoće, jednostavnosti, lepote plave boje kroz moje fotografije koje su rađene od 2016. do danas. Đorđe Stanojević, akademski slikar i ovaj put napravio je sjajan izbor i fenomenalnu foto priču koja karakteriše moj duh, snagu, energiju. Cijanid plava se rasula po zidovima galerije. Moja prijateljica Jelena Blečić, vizuelna umetnica i divna Elisabeta Eskobar iz Međunarodnog kluba žena udeliše mi komplmente beskrajno lepe i plave na otvaranju u uvodnoj reči. I vi, moji prijatelji koji ste poveli sa sobom još svojih prijatelja koji su sada i moji, dali ste mi krila i potvrdu da sam na pravom putu, jer ja zaista živim ono što radim i o čemu pišem. Toliko je autentičnosti satkano u tim mojim slatkim snovima da kažem samoj sebi „Nazad nema“, „Napred“ je jedini put. Moj put istine.

“Čuperak kose obično nose neko na oku, neko do nosa, al’ ima jedan čuperak plavi zamisli gde? U mojoj glavi. Kako u glavi da bude kosa?

Lepo. U glavi.

To nije moj čuperak plavi već jedne Sanje iz šestog ‘a’.”
Mika Antić