PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: ANTON WELT
Neki gradovi su filmovi, neki ljudi su junaci sopstvenih života od kojih se kroje snovi i inspirišu mnogi. Iskonski putevi srca uvek nas vode u realizaciju misije koju smo dobili rođenjem.
Negde sam pročitala: „Nije dovoljno napisati svoj prvi roman nego on mora postati bestseler, jer ćete imati poteškoća pri objavljivanju drugog. Nije dovoljno biti samo talentovana glumica nego morate osvojiti Oskara kako bi vas smatrali uspešnom. Većina ne može osvojiti Oskara i zbog toga odustajemo žaleći što smo uopšte i počinjali, a naš osećaj vlastitog ja je umanjen.“
Pratite li ovaj redosled stvari? Da. Onda ja tu logiku izvođenja zaključka volim da preslikam na sopstveni slučaj. Nije dovoljno biti urednica magazina koji će ugledati pet ili deset izdanja. Morate objaviti minimum 100 brojeva. U 100 brojeva, uloženo je osam godina i deset meseci rada, napisano 15.000 stranica, angažovano 1500 autora. Sto brojeva nas je sve izgradilo: art direktora Borisa Cupaća, lektorku Dijanu Krtinić, lektora Dejana Vicaija, administratora veb portala Nikolu Markova i mene kao urednicu magazina. Sto brojeva nas je izbrusilo na najlepši način. Mi smo tim koji je od februara 2015. do sada zajedno. Da li vam je raspored uloga kada ih delite uspeo iz prve? Meni jeste kada pogledam tim sa kojim sarađujem. Svi su pozicionirani na svojim mestima. Ja sam preponosna na nas. Nije da nam je sve išlo glatko ovih devet godina, ali jezik kojim govorimo i način na koji se slušamo i prihvatamo donosi rezultate.
Kaže mi moja Anđelka Kolarević na jednoj od naših zajedničkih kafa: „Znate, Mia, kako Indijanci broje šume? Jedno drvo, jedno drvo, još jedno drvo… šuma. A RYL mi je kao ostvro za sebe.“ I ja pomislim da je RYL ostrvo sa svetionikom koji usmerava one koji plove morima života tražeći od sebe i drugih najbolje. Ali ima više takvih ostrva. Pa ih možemo izbrojati: jedno ostrvo, jedno ostrvo, jedno ostrvo i tako dođemo do arhipelaga u Srbiji koja nema more, ali ima ljudi koji smelo plove. Izvukla sam sidro pre devet godina i zaplovila morima kojima plove retki, ali sreća je da sam uvek okrenuta ka horizontu.
Idite uvek dovoljno duboko da biste iskopali zlato, srž vaše autentičnosti i snage. Ne predajte se lako, jer najlakše je okrenuti leđa i otići sa mesta gde može nastati bajka. A znate kako, moja divna prijateljica Sonia Sheryar me zove svojom Golden girl. Zlatokosa iz bajke je bila umerena u svemu, znala je šta je savršeno za nju bilo da se radilo o krevetu, kašici, stolici ili reči. Moderna Zlatokosa je takođe svesna da je prava mera svega biti umeren, verodostojan, pristojan, snažan, smeo, veseo i uvek gledati na vedriju stranu budućnosti. Jer ona ima neverovatan zanos.
Ja, Anima Mundi, iskreno se zahvaljujem svima koji ste me na ovom mom putu podržali, zagrlili, rastužili, voleli, kritikovali, usmeravali. Ja sam posle 100 brojeva još hrabrija, još smelija i odvažnija. Moja misija je ne samo da širim vaša znanja, već da budem most koji spaja mnoge. Most kultura, svetova, vekova, jezika. Most, onaj za mene najlepši, Ponte Vecchio, gde sam godinama prolazila sa jedne na drugu stranu Firence dok sam brusila svoje pravničko znanje.
Ponoć je već otkucala, privodim i uvodnik ovog 100. broja kraju. Izgubila sam cipelicu, osećam se kao Pepeljuga. Vreme je da pođem. Znate kako, srećan kraj čeka svakoga ko veruje u to. Jer imamo 100 puteva i 1 cilj.
“Da li je život san ili uzlet u bajku?”
Arabal
