PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: BUDIMIR DIMITRIJEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
BUDIMIR DIMITRIJEVIĆ JE ROĐEN 3. MARTA 1971. GODINE U BEOGRADU. FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA JE ZAVRŠIO 1995. GODINE. KOD PROFESORA MILICE VUČKOVIĆ JE MAGISTRIRAO 1997. SA CIKLUSOM GRAFIKA NA TEMU ,,PORODIČNI ALBUM”.
ČLAN JE ULUS-A OD 1997. I EKSLIBRIS UDRUŽENJA BEOGRAD OD 1996.
DOBIO JE VIŠE NAGRADA I PRIZNANJA ZA GRAFIKU. DO SADA JE UČESTVOVAO NA 13 SAMOSTALNIH IZLOZBI I OKO 100 KOLEKTIVNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. USAVRŠAVAO JE GRAFIKU U GRAFIČKOJ RADIONICI PJERA SPALAJKOVICA U FRANCUSKOJ TOKOM 2002. GODINE.
BIO JE UČESNIK SEDAM LIKOVNIH KOLONIJA. RADOVI MU SE NALAZE U BROJNIM KOLEKCIJAMA U ZEMLJI I ŠIROM SVETA.
ŽIVI I RADI U BEOGRADU.
KO SU TVOJI JUNACI? DA LI IH SREĆEŠ NA SVOJIM PUTOVANJIMA ILI DOLAZE IZ PROMISLI?
Umetnost je lična vizuelno-emotivna interpretacija onoga što umetnici vide ili dožive tokom svog radnog veka, pa uvek imamo različite teme i načine realizacije tih tema. Za mene je zanimljivo nasleđe prošlosti tako da likovi na mojim grafikama i slikama izgledaju kao da izviru iz prošlosti, uhvaćeni u nekom zamrznutom trenutku, odnosno kao da su iz foto-albuma naših baka i deka pošto mi je inspiracija u mladosti bila da prelistavam takve albume i divim se tim starim crno-belim i sepia fotografijama. Takve likove sam u početku radio na grafikama, a danas ih slikam na platnu, ali ipak u boji.
KAKO BI OPISAO SVOJ GRAFIČKI RUKOPIS?
Moj grafički rukopis je rano formiran, još za vreme studija grafike na fakultetu, a dodatno je usavršavan na magistarskim studijama. On se zasniva na starim i klasičnim grafičkim tehnikama bakropisa, akvatinte i mecotinte. Kombinacijom tih tehnika sam došao do onog izražaja koji odgovara mom crtačkom senzibilitetu. Ja zapravo crtam na metalnoj ploči i taj crtež se ecuje u kiselini zbog dobijanja linijske duboke štamparske površine koja prima boju. Taj linearni crtež ja dodatno mehanički obrađujem tehnikama mecotinte i suve igle. Za mene se upravo u tom čudesnom sklopu raznovrsnosti tih tehnika nalazi suština lepote grafičkog otiska…
KAKVU PERSPEKTIVU IMA SAVREMENA SRPSKA GRAFIKA?
Bojim se da današnje vreme nije mnogo naklonjeno grafici, bar onoj klasičnoj jer je trend kompjuterske štampe uzeo preveliki zamah. Sada bez napornog graviranja metalnih ploča i prljanja ruka štamparskom bojom može da se dobije otisak iz štampača umesto iz grafičke prese, a tu nema štamparske ploče, već se otisak dobija direktno u štampaču. Napreduje i 3D štampa što može jednog dana da dovede do toga da se matrica za štampanje grafika pravi direktno u štampaču da bi se izbegao naporan fizički rad na izradi ploče za otiskivanje grafika. Neke procese je teško unapred predvideti, ali ovde je svakako reč o tome koliko će dugo klasična grafika opstati u dosadašnjem obliku, a to zavisi od broja onih grafičara koji će i dalje da neguju tajne zanata uprkos tehnološkom napretku vremena koje dolazi.
DA LI JE BILO TEŠKO DA SE PRONIKNE U TAJNE GRAFIČKE UMETNOSTI?
Za vreme studija sam imao sjajne profesore koji su mi predavali grafiku, pa sam uz nezaobilaznu praksu i isprobavanje raznih grafičkih tehnika usvajao neophodno znanje koje treba ima jedan grafičar. Grafika je dosta zahtevna, ako ne i najzahtevnija od svih umetničkih grana, jer je potrebno obezbediti na prvom mestu prostor i atelje za štampu, grafičku presu, alate, ploče i boje itd… To je sve obezbeđeno na fakultetu, a posle fakulteta su studenti prepušteni sami sebi, pa oni najuporniji ili oni koji imaju sreće sebi obezbede potrebne uslove za grafiku da bi dalje napredovali i razvijali svoj rad. Daleko je lakše raditi slike jer slikati se može svugde, a grafika se radi samo tamo gde postoje obezbeđeni uslovi za štampanje i nije lako raditi grafiku iz tog razloga.
ŠTA NUDI ILI VIDI TVOJ GRAFIČKI KORPUS?
Svet koji okružuje umetnika daje mu različite inspiracije. Kada se te inspiracije pretoče na papir, prikazuju tu inspiraciju viđenu očima umetnika. Oduvek je bilo zanimljivo ljubiteljima umetnosti da vide taj proces individualne interpretacije koja je materijalizovana u nekom umetničkom delu. Moj grafički korpus prikazuje moje viđenje lepote prirode, neobičnih mašina i arhitekture, uglavnom manastira, starih zgrada ili vetrenjača. Ljudi su tu nezaobilazna spona koja sve to povezuje u metafizičkom smislu, pa sam dosta posvećen i portretu u svom grafičkom opusu.
DOBITNIK SI MNOGOBROJNIH PRIZNANJA ZA SVOJ RAD. KAKO PRIZNANJA DELUJU NA UMETNIKA?
Svako priznanje je lepo i umetniku daje osećaj da je njegov trud zapažen i da likovna kritika prati njegov rad. Priznanje i nagrada je svakako jedan deo motivacije, ali umetnik ne sme da zavisi samo od tih priznanja već mora da kao glavni motiv bira ljubav prema poslu kojim se bavi, a sve ostalo će doći samo po sebi.
ČIME ĆEŠ SE PREDSTAVITI U GALERIJI „LUCIDA“ U BEOGRADU?
Najveći deo mog radnog veka je posvećen grafici, a u zadnje vreme dosta radim uljane slike, pa će i moja izložba u renomiranoj galeriji Lucida biti posvećena tom novom ciklusu uljanih slika pod imenom ,,Magično putovanje”. Biće zastupljene moje omiljene teme koje sam radio na grafikama, kao i neke nove, a sve njih zaokružuje ideja o putu i uživanju u prizorima sa putovanja. Zato će mi biti veliko zadovoljstvo da dođete u galeriju Lucida od 7. do 28. oktobra 2021. godine da se zaputimo na Magično putovanje preko mojih najnovijih uljanih slika.
