PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: NATAŠA KAMALJEVIĆ
FOTOGRAFIJE: VUKAN ŠUKIĆ
NATAŠA KAMALJEVIĆ, ROĐENA 18. AVGUSTA 1978. GODINE, U GORNJEM MILANOVCU. DIPLOMIRA MARKETING U TURIZMU NA BERKLEY BIZNIS KOLEDŽU U ŠPANIJI, A POTOM SE VRAĆA SE U SRBIJU I ZASNIVA PORODICU. ZAPOČINJU PORODIČNI BIZNIS VEZAN ZA SPORT I TURIZAM. POTREBA ZA UMETNIČKIM IZRAŽAVANJEM JE ODUVEK PRISUTNA I 2017. UPISUJE AKADEMIJU STRUKOVNIH STUDIJA U ARANĐELOVCU (GRADU TURIZMA, KERAMIKE I MERMERA), ODSEK DIZAJN ZA UNIKATNU I INDUSTRIJSKU KERAMIKU, OTKRIVAJUĆI NOVI SVET I MOGUĆNOSTI IZRAŽAVANJA. DIPLOMIRA 2020. GODINE I OSNIVA SVOJ KNARTCERAMIC STUDIO, U KOJEM AKTIVNO STVARA I DIZAJNIRA UNIKATNU KERAMIKU. ŽIVI I RADI NA RELACIJI BEOGRAD–ARANĐELOVAC.
NATAŠA JE PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU POD NAZIVOM „MOĆ METAMORFOZE“ IMALA 2022. GODINE KOJOM SE PREDSTAVILA BEOGRADSKOJ PUBLICI I OSVOJILA JE MINIMALIZMOM, ČISTOTOM, LEPOTOM I SKLADOM SVOJIH SKULPTURA.
DRUGA PO REDU SAMOSTALNA IZLOŽBA SKULPTURA BIĆE POSTAVLJENA U GALERIJI „NIKOLA RADOŠEVIĆ“ OD 22. DO 28. MAJA 2023. GODINE POD NAZIVOM „SAVRŠENE NESAVRŠENOSTI“. OTVARANJE JE U PONEDELJAK, 22. MAJA 2023. U 19 ČASOVA. IZLOŽBU OTVARA MAJA ŠKALJAC STANOŠEVIĆ, ISTORIČAR UMETNOSTI.
GLINA, SKICA, INSTALACIJA „SAVRŠENE NESAVRŠENOSTI“ – KAKO VIDIŠ SVOJE DRUGO PREDSTAVLJANJE PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM?
Nikad mi brže nije prošlo vreme od prošle izložbe do ove sad. Život i rad u Beogradu je jako dinamičan sa zadatim brzim tempom. Toliko me je novih ljudi, događaja i mesta inspirisalo za ovo što predstavljam na izložbi pod nazivom „Savršene nesavršenosti”. Recimo da je izložba moje viđenje i doživljaj međuljudskih odnosa u određenim okolnostima u određenim prostorima.
KOLIKO SI DUGO SPREMALA IZLOŽBU I ŠTA ĆE LJUBITELJI UMETNOSTI IMATI PRILIKE DA VIDE?
Godinu dana sam radila i sortirala radove iz tog perioda. Okolnosti i mesta gde sam radove pravila i način kako sam ih pravila su davali razne rezultate. Osnova je glina i ona će uvek biti moja vodilja, temelj i primarni materijal. Ona se uz mene prilagođavala na različite uslove, opstajala je, pekla se ili nije, pucala je. Eksperimentisala sam i sa drugim elementima i materijalima koji su postali kompaktni sa glinom. Imam potrebu da spajam nespojivo, mešam materijale i u mojoj interpretaciji to izgleda ovako. Sve smo prihvatile i iz tog odnosa sam napravila savršene nesavršenosti.
ZAŠTO SI SE ODLUČILA ZA NAZIV „SAVRŠENE NESAVRŠENOSTI“? ŠTA JE NESAVRŠENO U SAVRŠENOM?
Nedavno sam odlučila da prihvatim ovaj naziv za izložbu, a moram reći da je predlog dala moja saputnica i prijateljica Ljiljana Kovačić. Nezaboravna i neprocenjiva su naša boemska druženja na zemunskoj pijaci, kad uz šampanjac ona u svom maniru meni kaže:”Svega je bilo i dobrog i lošeg, i sve je savršeno nesavršeno!” I tako treba da bude.
NA PRVOJ SAMOSTALNOJ IZLOŽBI PREDSTAVILA SI SE SKULPTURAMA U CRNO-BELOJ BOJI, „MOĆ METAMORFOZE“ JE BILA AUTENTIČNA PO TOME. PO ČEMU ĆE SE RAZLIKOVATI OVA DRUGA POSTAVKA I DA LI I DALJE SMATRAŠ DA SU BOJE ZA OVU VRSTU UMETNIČKOG IZRAŽAJA SUVIŠNE?
Kad pogledam „Moć metamorfoze”, prepoznajem taj period i emocije koje su me vodile i nastavljam dalje svoj put i razvoj u svakom pogledu. Osnovne boje su iste – crna moćna i duboka, bela kao nada i motivacija, i ovog puta crvena i terakota kao krv i strast. Prema umetnosti i prema životu.
TVOJE SKULPTURE SAVRŠENO PRISTAJU SAVREMENOM, MODERNOM ENTERIJERU.
Težim ka tome da se moji komadi i slike nađu u ozbiljno osmišljenim i dizajniranim enterijerima. Tamo se vide i tamo im je mesto, mada bih volela da se oprobam i pod velikim nebom u nekom obliku.
KAKO BI DEFINISALA SVOJU UMETNOST? I SVOJ SVET. DA LI ŽIVIŠ TO ŠTO STVARAŠ I OBRNUTO?
Definicija moje umetnosti je intrigantan savremeni oblik ili forma, sa ili bez teksture, za posmatranje. To sam ja u svom paralelnom svetu u koji unosim emociju iz ovog stvarnog. Ovaj paralelni me prihvata, leči i teši, ohrabjuje i voli. To je druga dimenzija, ovo što nastane je duhovno, ne živim to što stvaram. Ono je plod energije unutar mene.
KADA RADIŠ SA GLINOM, PRSTI ULETE U NJU I NE OSETI SE OTPOR. RADIŠ SA NJOM ŠTA MAŠTA ŽELI. KAKO DA ČITAMO TVOJE SKULPTURE?
Nemam skicu niti jasnu ideju šta ću praviti. Prinesem par materijala oko sebe, počne da se gradi od gline, ona me vodi, uvija se, oblikuje, onda mi sine da je negde savijem, napravim neki zaokret i nastanu oblici koje sam ovaj put oplemenila teksturom u vidu peščanih dina, uzburkane krvi u venama ili mističnog dima. One se ne čitaju, one se osećaju i doživljavaju.
DA LI ĆEŠ VREMENOM OTIĆI I U NEKE DRUGE MATERIJALE KAKO BI SE SKULPTURALNO IZRAZILA?
Sigurno ću u nekom trenutku razvoja pokušati da radim sa još različitih materijala. Sad me određuje namena, odnosno prostor enterijera u koji se smeštaju moji radovi.
TEMA MAJSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „SEĆANJE NA BUDUĆNOST“. KAKO SEBE VIDIŠ ZA PAR GODINA?
Za par godina, sebe vidim po svetu, pred širom i drugom publikom, sa još boljim, intrigantnijim radovima i pored ljudi koji prepoznaju moj umetnički senzibilitet. A do tad kreativnost, muzika, moji ljudi i šampanjac!
