RAZUM I OSEĆAJNOST

PIŠE: KATARINA PAJOVIĆ

Užurban način života, svakodnevna jurnjava i mnogobrojni izazovi sa kojima se susrećemo, nameću nam stihijske reakcije i ne ostavljaju previše vremena za razmišljanje o našim emocionalnim stanjima. Sačuvati zdrav razum u vremenu u kome sve na njega atakuje i negovati osećajnost, divnu ljudsku karakteristiku, koja se danas poistovećuje sa slabošću, ozbiljan je zadatak koji se postavlja pred savremenog čoveka. Brojna su naučna istraživanja koja govore u prilog tome kako emocije zapravo utiču na naš razum. Poznato je da su emocije i razum usko povezani, međusobno isprepletani i u stalnoj međusobnoj sprezi. Poznavanje emocija, ali i senzacija i stanja u koja ulazimo zbog njih, može olakšati i rasteretiti naše misli i uticati na poboljšanje interpersonalnih odnosa u koje stupamo.

Kada govorimo o emocijama, važno je znati da one direktno utiču na izbor našeg ponašanja. Mi stalno interpretiramo ono što se dogodilo. Događaje prevodimo u doživljaje. Naš doživljaj određenog događaja proizvodi određena osećanja i uvodi nas u različita stanja. Ta stanja ili osećanja nas navode na određene reakcije ili njihovog izostanka. Čitav ovaj tok proizvodi posledice kao krajnji rezultat našeg ponašanja, kojim možemo biti zadovoljni ili ne. Ono što možda i nije najidealnije je činjenica da o svojim ponašanjim i reakcijama počinjemo ozbiljnije da razmišljamo tek onda kada nastupe neke posledice koje nam se ne dopadaju.

Što više rastemo, razvijamo se i stičemo znanja, što bolje razumemo svoje emocije, to je veća verovatnoća da ćemo napraviti dobar ili razuman izbor. Dakle, naše ,,razumne” i ,,nerazumne” odluke prolaze kroz emocionalne filtere.

Još je Aristotel u Nikomahovoj etici rekao:

“Svako se može naljutiti – to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi način – to nije lako.”

Još od davnina je poznata ova neraskidiva sprega između razuma i osećajnosti.

Kada su ljubavni odnosi u pitanju, mišljenje sam da je dobro koristiti i glavu i srce.

Vrlo je važna dobra procena da li smo u stanju da funkcionišemo „životno” sa osobom koja nam izaziva „leptiriće” u stomaku. Stabilnu i trajnu emocijonalnu vezu u najvećem broju slučajeva ostvaruju partneri koji dele zajedničke vrednosti. Ukoliko to nije slučaj, kada prođe period zaljubljenosti i zanesenosti, otrežnjenje može biti veoma bolno. Mozak pod uticajem hormona, pogotovu kada je zaljubljivanje u pitanju, zna da nas prevari. Navešću ,,fenomen emotivnog iščekivanja“.

Ovaj fenomen ima veze sa podsvesnim.

Mozak uglavnom teži ka osećanju sigurnosti. Kada se zaljubite u nekoga, budućnost sa njim izgleda mnogo izvesnije i sigurnije. Čak iako tokom perioda zaljubljenosti postoje signali koji ukazuju da realnost nije takva, mozak zanemaruje te informacije. Kada zaljubljenost i zanesenost prestanu, realan život može umnogome da se razlikuje od vizije sigurnosti. To može biti uzrok ozbiljnih patnji. Osoba u koju ste bili zaljubljeni je verovatno ostala ista. Nestala je samo vizija u kojoj smo se dobro osećali. Dakle, emocije koje su zapravo povezane sa podsvesnim reakcijama imaju primat u odnosu na naš racio. Ako ih ne poznajemo, ne razumemo ili ne kontrolišemo, velika je je verovatnoća da će onda one kontrolisati nas i uticati na ishode u našim životima. Evo jednog zanimljivog točka:

Prikazuje osnovnih osećanja i kompleksija osećanja koja se izvode iz njih.

Postoje različita mišljenja sta spada u bazične emocije.

Najčešće citirana i najprihvaćenija je podela prema složenosti:

Osnovne (5+1+…) – strah, gnev, tuga, radost, gađenje (Kreč i Kračfild), + iznenađenje (Pol Ekman) + potčinjenost, blagost, čuđenje (Mekdugal);

Složene – ljubav (kao sentiment), ljubomora, zavist, mržnja, estetska osećanja…

Bazična osećanja su uglavnom kratkotrajna, reaktivna i uslovljena reakcijom autonomnog nervnog sistema.

Kompleksna osećanja uglavnom traju duže vreme i povezana su sa načinom razmišljanja odnosno sa našim mislima.

Ako smo u stanju da razgraničimo i prepoznamo sopstvena osećanja, a zatim da ih na adekvatan način izrazimo, ishodi će biti bolji.

Danas postoje mnoge savremene tehnike i učenja, koja nam nude mogućnost da se sami upoznamo sa raznim tajnama koje krije naše nesvesno.

Zato istražujte i upoznajte sebe. Ovaj rad se višestruko isplati. Zaključiću jednim izvodom iz naučnog rada koji se bavu upravo ovom temom, a baziranom na višedeceniskom istaživanju „Emotion and Decision Making”, Jennifer S. Lerner, Harvard University

„Emocije čine snažne i predvidljive pokretače odlučivanja. Kroz različite vrste odluka, važne pravilnosti se pojavljuju u osnovnim mehanizmima kroz koje emocije utiču na rasuđivanje i izbor. Dakle, efekti emocija nisu ni slučajni ni epifenomenalna.”

https://scholar.harvard.edu/files/jenniferlerner/files/annual_review_manuscript_june_16_final.final_.pdf

Zato predlažem ne zanemarujete fine treptaje svog srca i onda kada vam razum nešto drugo poručuje, ali isto tako ne dozvolite osećanju prijatnosti da vas zavede.

Radujte se životu i ljudima, volite i budite voljeni, ali i mudri i oprezni.