PIŠE: UROŠ NEŠOVIĆ
Stihovi “Godine se vetru ne broje, koliko god on brzo sazrevao” otvaraju vrata dubokom filozofskom razmišljanju o karakteru vremena i sazrevanja i kako se oni odražavaju na prirodne pojave i ljudski život. Ove reči podstiču nas razmišljanje o odnosu između godina, iskustava, promene i večnosti. Vetar kao simbol stalne promene i dinamičnosti često koristimo da nas podseti na suštinu vremena. Vetar se ne zadržava i ne stari, on se neprestano kreće, menja pravac i brzinu. Kroz analogiju sa vetrom, shvatamo da i godine, iako se broje i prolaze, ne mogu smanjiti dinamičnost ljudskog sazrevanja. Sazrevanje kao proces koji se ne meri samo vremenom, oblikuje iskustva, suočavanje sa izazovima i učenje. Vetar nosi sa sobom mirise, zvuke i tajne raznih mesta, na sličan način kao i iskustva koja stičemo i koja tokom sazrevanja ostavljaju trag u našim životima. Da li možemo suditi o nečijoj zrelosti samo na osnovu broja godina? Naravno da je to nemoguće. Ljudi se razvijaju na različite načine i različitim brzinama i važno je razumeti individualnost promena i unutrašnji razvoj svake osobe. Često ljudi brže sazrevaju zbog životnih okolnosti ili ličnih promena i odluka. Neke osobe mogu steći duboko razumevanje života i sebe samih u relativno kratkom vremenskom periodu, dok druge mogu prolaziti kroz mnogo godina bez takvih saznanja.
Vetar mog života, ponekad blagi letnji povetarac, a ponekad divlja beogradska košava, donosio je i unosio razne promene, čineći da nekad brže, a nekad sporije sazrevam kroz vreme. Svaka od tih promena bila je na sebi svojstven način specifična i izazovna i davala mi je šansu za stalni lični rast i razvoj. Vremenom sam naučio da se nosim sa vetrom života, trudeći se da ga uvek upotrebim u svoju korist – i kada je donosio radosne i srećne, ali i ne baš tako prijatne promene.
Sve ove promene koje je vetar mog života nosio su bili ozbiljni izazovi i učile su me odgovornostima, ciljevima i prioritetima. Nekad su to bile promene profesionalne prirode, kao što su promene posla, koje su uvek bile u kontekstu traženja boljih poslovnih prilika i napredovanja kroz karijeru. Vremenom sam od pripravnika, diplomiranog mašinskog inženjera, postao iskusni project manager sa solidnim međunarodnim iskustvom. Nekada su bile porodične, kao što je dolazak dece, koje vam definitivno preokrenu život. Nekad vrlo izazovne zdravstvene, kao što su operacija kolena usled sportske povrede za vreme moje juniorske košarkaške karijere u Partizanu ili preživljavanje respiratora za vreme kovida u dalekoj Saudijskoj Arabiji, zahvaljujući entuzijazmu, brizi i stručnosti sjajnih arapskih lekara. Danas kao rekreativac, posle velikih oscilacija u kilaži, uspeo sam da postignem pristojnu formu i solidno zdravlje svog tela, prestavši da pušim, baveći se rekreativno dizanjem tegova, džogingom, biciklizmom i plivanjem. Nekad su to bile kulturološke i društvene promene, kao i vrlo dinamične geografske, koje su mi donele bogatstvo da sam imao prilike da pored Srbije, živim i radim na Malti, u Kazahstanu i Saudijskoj Arabiji. Na kraju, tu su i promene emocionalne prirode, koje su svakako uvek ključni faktor koji utiče na način na koji živimo, donosimo odluke i razvijamo se. Stres, radost, sreća, tuga, strah, anksioznost, ljutnja, zaljubljenost i strast, kao emocionalne promene koje su me pratile i koje je vetar mog života vrlo dinamično smenjivao, učinile su da steknem zavidan nivo emocionalne inteligencije i sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja emocijama, kao i donošenja odluka u komunikaciji s drugima.
U dubljem smislu, ovaj stih sugeriše nam da je ključni faktor u sazrevanju sposobnost učenja i prilagođavanja. Vreme samo po sebi nije dovoljno za sazrevanje, važan je i način na koji koristimo to vreme. Ljudi mogu brže sazrevati kroz aktivno suočavanje s životnim lekcijama, traženje novih iskustava i razmišljanje o sopstvenom rastu. Uvek sam težio tome da sve što radim, žargonski rečeno, radim „kvalitetno“ – od igranja košarke, project managementa, do ljubavi voljene osobe.
Vetar i ljubav kao simboli večnosti i dubokih promišljanja čine naša ljudska iskustva bogatijim i značajnim. Kroz njih, možemo bolje razumeti suštinsku prirodu vremena, sazrevanja i neprolazne i večne lepote ljudskog postojanja. Kao što vetar nema početak ni kraj, tako je i ljubav konstantna i večna sila u našim životima. Ova analogija ističe beskrajnost i neprolaznost tog divnog osećanja. Bez obzira na izazove i promene kroz koje prolazi, ljubav ostaje nepokolebljiva i nevezana za vreme. Iz ličnog iskustva mogu da posvedočim da me je ljubav uvek činila boljim, kvalitetnijim, bogatijim i ispunjenijim čovekom. Tu pre svega mislim na romantičnu ljubav prema partneru, ali i na ljubav prema deci, prijateljima, sebi, kao i ljubav prema bogu. Bez ljubavi definitivno nema života.
Nakon dosadašnjih pola veka raznoraznih promena koje je donosio vetar mog života, mogu da zaključim da su one prirodan deo mog rasta i razvoja. One su mi pomogle da učim, stičem nova znanja i veštine, jačam samopouzdanje, prilagođavam se mnogim promenama, gledam na život iz novih perspektiva, razvijem emocionalnu otpornost kako bih se nosio sa stresom i nepredvidivim događajima, otvorim vrata novim prilikama, ostvarim svoje snove, rastem i napredujem kao osoba i shvatim da su godine zaista samo broj.
Godine se mogu brojiti, ali koliko kvalitetno ih koristimo, koliko radimo na sebi i kako sazrevamo i transformišemo se kao osobe, mnogo je važnije od samog broja.
