ŽIVI SVOJ DAR

PIŠE: CECA MARJANOVIĆ

Kroz svoj rad, susrela sam se sa ljudima koji se vode samo srcem i oni koji se vode razumom. Ljudi se bore sa odlukama, nedoumicama. Srce uvek je puno čeznje, nežnosti, radosti, tuge i ljubavi. Razum samo obrađuje misli, činjenice i dokaze. Ljudi me često pitaju kako da se odluče između srca i uma. Kada je ispred mene važan zadatak i treba da donesem odluku, ja prvo prizovem u sebi tišinu. Volim tihovanje. Zaustavim tok misli, zaustavim oluju emocija. Slušam, osećam svoj dah. Ne moram ništa. Ostavim da miruje sve ono što je vezano za odluku. Aktiviram svoju intuiciju da mi da odgovor. Meni se javlja vizija koju spuštam od krunske do korenske čakre i projektujem spolja, tako da i um i srce usklade odgovor. To nije lako, ali se može uvežbati. Počnite od malih zadataka i odluka i videćete da ništa nije nemoguće. Srce i razum se uvek bore. Kada volimo nekoga i zaljubljeni smo, vidimo samo dobru stranu partnerа. Razum tada ne čujemo. Znam da vaše srce donosi odluke, ali poslušajte i razum.

Kada sam trebala javno da govorim o svom daru koji volim i živim, moj razum je govorio: „Ali kako ćeš?! Svi će prstom pokazivati na tebe! Ogovaraće te ljudi sa kojima radiš, bežaće od tebe!“

Dok god nisam bila sigurna, disala sam i tihovala. Donela sam odluku da otvorim stranicu “Vremenske linije” i na samo jedan klik bila sam vidljiva svuda. Nisam više krila svoj dar. Sutradan na poslu svi su me gledali ispod oka i ogovarali. Videla sam da je u mesindžer moje koleginice, koja je sedela pored mene, stigao link moje stranice. Nisam se uplašila, niti mi je bilo neprijatno. Moje srce i um su bili usklađeni. Ja znam ko sam, šta volim i kuda idem. Prošla sam pored njih i ostala ono što jesam tu, u zbornici. Profesor istorije.

Vremenske linije su oduvek bile deo mene, iako ih tek odnedavno delim sa svetom. Samo strah me je sprečavao da ranije javno govorim o tome. Danas, kada saberem sve ono što mi je javno istupanje donelo, srećna sam što sam poslušala svoje srce baš u trenutku kada sam osetila da sam sazrela da se nosim sa svim što će mi to doneti. Da je moja odluka bila rezultat hira ili nepromišljenog koraka, možda bih se povukla pre nego što treba. Ovako, mirne duše, mogu da kažem da sam odluku donela u pravom trenu. Odluku koja je pomirila razum i srce.