MUDRO TUMAČENJE EMOCIJA

PIŠE: TATJANA MIHAJLOVIĆ, EETT COACH – EMOTIONAL AND ENERGETIC TRAINING AND TRANSFORMATION

Često smo skloni da mislimo da je razum taj koji je jedini oslonac pravilnog rasuđivanja u životu, a srce ono koje nas u tome remeti, sa kojim se pre treba boriti nego u njemu tražiti mudrost. Ipak, posle nekih proživljenih iskustava shvatimo da i naš razum kome smo tako verovali može da pogreši ništa manje nego srce i pomislimo da smo trebali drugačije. I tako se kroz život klackamo između emocija i razuma pokušavajući da nađemo najbolje rešenje, vozimo se putem života kojim upravlja razum, ali tu je i suvozač koji daje instrukcije kuda treba ići, naše srce. Kako ćemo na putu proći i gde ćemo stići, zavisi i od toga kako i kojim putem se vozi.

Razum i srce su neodvojivi, međusobno uslovl­jeni i povezani. Misli koje imamo trenutno stva­raju emocije, kao što emocije koje se pojavljuju u nama usmeravaju tok naših misli.

Hiljade misli nam prođe kroz glavu svakodnev­no, a mnoge od njih se ponavljaju, iste su kao one od juče. Često to ne primećujemo, a još manje razmišljamo zašto je to tako, zašto baš te misli ponovo, da li nam one uopšte trebaju i šta nama čine. Skliznemo u njih kao pešak koji uvek ide poznatom utabanom stazom.

Prepoznavanje i razumevanje naših mis­li i osećanja proces je upoznavanja sebe, jer način na koji razmišljamo i osećamo zajedno sa nasleđenim i stečenim uverenjima, navikama, doživljenim iskustvom i prihvaćenim modelima realnosti, u velikoj meri definišu naše živote.

Upoznavanje sebe je dinamičan proces koji traje ceo život. Uzbudljiv je, nekada bolan i zahtevan, ali dragocen i potreban ako želimo da nam život ne bude skup slučajnih okolnosti u kojima smo se zadesili već da u njemu budemo učesnici koji biramo svesno po svojoj meri.

Svaka emocija koju osetimo je poruka ka nama usmerena. Bilo ona prijatna ili neprijatna, jedna­ko je važna. Ono što je zanimljivo je da emociju proizvodimo mi sami kao reakciju na dešavan­ja oko nas, ali emocije nastaju i kao reakcija na naše razmišljanje o nečemu što se dogodilo ili zamišljanje nečega što nije realnost. Svako biće na isti događaj reaguje na svoj način, možda slićno, a možda sasvim drugačije. To nas čini je­dinstvenim.

Mudrost srca je mudro tumačenje emocija.

Spektar osećaja koje možemo doživeti je ve­lik i raznolik. Srce pamti sve doživljene emoci­je. Nekada taj unikatni okean sadržaja zovemo duša, tanana mreža koja prožima naše telo i vib­rira našom vibracijom. Čuvajmo našu dušu od štetnih uticaja, negujmo je, hranimo onim što joj treba, volimo je i lečimo sve njene rane, oslobo­dimo je tereta koji joj je pretežak i ne služi joj. Prihvatimo je takvu jedinstvenu i nesavršenu i zavolimo je svim svojim srcem. Povedimo je na sigurno mesto u kome će se osećati prihvaćeno, potrebno i važno, jer bez nje mi nismo mi, nismo celi. Povedimo je u mir i spokoj, mudrost i ljubav neka joj bude dom, jer ako nam je dato da bira­mo, birajmo ono što je dobro i iskreno, birajmo jasno i pozitivno.

Postoje trenuci u životu koji nam daju jasan znak da ovako kako sam radila, mislila i osećala, nije dovoljno dobro. Pojave se tuga, bes, povređen­ost, nemoć, razočarenje, strah, nesigurnost, čiji intenzitet je teško podneti i koji protrese ceo naš organizam, njegovo mentalno, emotivno i fizičko stanje. Tu se priča ne završava, jer odjek našeg stanja prenosi se na naše odnose sa drugima, najbliže ljude, porodicu, decu, prijatelje, kole­ge, na naš posao, obaveze, tačnije na sve oko nas. Novo emocionalno stanje vidljivo je kroz promene našeg izgleda, ponašanja, a može se i osetiti kroz drugačiju vibraciju i energiju koju tada nosimo. Često se u takvim situacijama ipak jako trudimo da se taj bol ne vidi i to oponašanje prividno dobrog raspoloženja troši izuzetno ve­liku energiju, a ne rešava problem. Potrebno je prepoznati kada nam je potrebna pomoć, kada nam je potreban odmor, podrška, povlačenje u svoj mir, u razgovor sa svojim srcem.

Pravo razumevanje i izlečenje lakše se i brže postiže ako je uz nas drugo biće, u teškim trenucima potreban je neko kome možemo verovati, kome se možemo otvoriti, očekivati saosećanje i neosuđivanje. Neko ko može da razume naše stanje, da bude tu za nas i uz nas. Dobro je da imamo podršku ljudi koji nas vole i razumeju, koji nam žele dobro. Naša duša ima mudrost da prepozna drugu, sličnu a drugačiju, onu koja ima mudrost da se sa njom poveže. Dodir duša je lekovit proces, donosi iskru vere i transformacije.

Nepovoljne situacije u koje nekako dospemo, pogotovo ako se ponavljaju uz slične frustirajuće scenarije, kada ne možemo a da se ne pitamo gde grešimo, šta je to u nama da nas dovodi do rezultata koje nismo želeli i do emocija koje nas bole. Tada se ne osećamo dobro u svom telu ni u svojoj okolini, nismo dobri ni za sebe ni za druge. Koliko god da izgleda loše, znajte da će proći, postoje mnogi načini, tehnike i alati koji mogu pomoći, a tada ćete brže i zdravije kroz proces upoznavanja svoje duše otkrivajući njene snage, ranjivosti i potrebe pronaći jedinstveni, mudar način da zavo­lite sebe.

U tišini i miru sa sobom, u kontaktu sa svojim srcem, najjasnije dolazimo do sebe. Bilo koje pitanje da postavimo svom srcu, dobijamo jasan odgo­vor. Ne ignorišimo ga, možemo se posle mnogo godina setiti kad ga nismo poslušali. Otvorimo ga za istinu, dobrotu i razumevanje i biće naš unutrašnji mudrac koji nas prati, podržava i nikad ne napušta, jer sa njim smo jedno.

Sve moje tuge, besovi, strahovi, radosti, iznenađenja, nisu bili nevažni, sve su to koraci sazrevanja srca ako iz njih učimo.

Razumevanjem i prevazilaženjem bolnih delova duše, oslobađa se poten­cijal za nova, viša iskustva, za napredovanje u svim segmentima, što i jeste težnja ljudske prirode.