RAT SVETOVA

PIŠE: IVANA ORLOVIĆ

Korona. Stoglavo čudovište koje je zaustavilo sve. Milioni ljudi koji su uživali radeći svoj posao su postali ljudi koji rade da bi preživeli krizu. Kao jedan od vlasnika ronilačkog centra, bilo mi je potpuno jasno da se ronjenjem niko neće više baviti dok se život jednog dana ne vrati u normalu. Ni sama nisam mogla da putujem i od “morske sirene” odjednom sam postala “riba na suvom”.

Međutim, u mnogo čemu sam se prevarila. Posle tri meseca zatvaranja ljudi po kućama, pojavila se ogromna želja za bavljenjem svim sportovima, pa tako i ronjenjem. Naš ronilački centar na Adi Ciganliji nije prestajao sa radom celo leto, i što je još čudnije, i celu zimu! Uspeli smo i da ugrabimo vremensku rupu kada su Hrvati puštali na njihovo predivno podmorje i tako smo pola leta proveli na Visu, u Cavtatu i na Hvaru, roneći. Na jesen smo bili dve nedelje u Egiptu, a kada je konačno došao red na Maldive, dobila sam pozitivan test. Korona je i meni zakucala na vrata. Srećom, sa blagim simptomima, a karte za Maldive su ostale u fioci da čekaju druga vremena. Na sreću, ne zadugo.

U februaru smo se konačno tamo uputili i to na dvonedeljni safari, gde smo bili gosti kod ruskog para Irine i Petra Britanovih. Osećaj kada u zimskoj odeći sletite na 32 stepena, u zemlju okupanu suncem i okruženu toplim morem je fantastičan. Osmeh mi nije silazio sa lica. Već posle prvog zarona sam osetila kako voda odnosi sve loše nakupljeno u meni poslednjih meseci. Budila sam se iz ružnog sna okružena najveličanstvenijim morskim bićima. Kit ajkulama. Morski džin dugačak preko sedam metara, a najnežniji na svetu. Odavno nisam “u cugu” provela pet sati u vodi kao tog dana. Htela sam što više da uživam u njihovom društvu. Reflektor našeg broda je privukao planktone, planktoni pet kit ajkula, a pet kit ajkula mene. 😀 Sreća, sreća, radost neopisiva! Sledećeg dana divni domaćini su imali još iznenađenja za nas! Organizovali su nam zarone sa mantama. Raže sa rasponom krila preko dva metra. teške i po nekoliko tona. Sa njima smo ronili danju na mestu zvanom “cleaning station”, a noću takođe ispod broda gde su satima izvodile svoj magični ples i pravile lupinge. Graciozne i veličanstvene, plesale su sve u istom ritmu, uz muziku koju su samo one mogle da čuju. Poslednji deo putovanja je bio rezervisan za “žurku” sa nurse ajkulama. Ronjenjem se bavim 37 godina i tako nešto nikada ranije nisam doživela. Odveli su nas usred noći na peščano dno sa ponekom stenom. Zbog jake struje smo se posebnim kukama zakačili za stene i seli na dno. Dvadesetak ronilaca sa lampama je već sama po sebi scena iz kultne serije “Rat svetova”. Ali kad na to dodate i stotinu ajkula koje su se posle par minuta pojavile i počele da kruže iznad naših glava… Volim pozorišta, ali ovo je bila najbolja predstava u mom životu u kojoj sam punih sat vremena uživala! Sa ovog putovanja sam se vratila preporođena. Blistala sam u punom sjaju, pogotovo zbog dogovora da se tamo ponovo vraćamo u novembru.

Verujem da sam vam rečima i fotografijama prenela samo delić te lepote i zato vas pozivam da krenete sa nama u novembru i sami doživite avanturu svog života! Ne znate da ronite? Nema problema, naučićemo vas!