KVANTNE TAČKE UNIVERZUMA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: ELENA ANDREJEVNA VOGULKINA
FOTOGRAFIJE PORTRETA: VANYA BEREZKIN

ELENA ANDREJEVNA VOGULKINA, ROĐENA JE 1987. GODINE U NIŽNJI NOVGOROD. SLIKAR­STVO JE STUDIRALA NA MOSKOVSKOJ DRŽAVNOJ AKADEMIJI UMETNOSTI „SURIKOV“ U MOSKVI (2016-2018).

IZLAGALA JE U MOSKVI, VARNI, STRAZBURU, BEOGRADU.

ZAJEDNO SA RUSKIM DOMOM U BEOGRADU, DECEMBRA 2019. GODINE SE PUBLICI PRED­STAVILA SAMOSTALNOM IZLOŽBOM POD NAZIVOM „ČITAV SVET JE U NAMA“. ISTA IZLOŽBA BILA JE POSTAVLJENA I U KUĆI ĐURE JAKŠIĆA. LAUREAT JE DESETOG MEĐUNARODNOG KONKURSA „U IME MIRA NA ZEMLJI – 2019“ ME­ĐUNARODNE KREATIVNE ASOCIJACIJE IZ MOKVE.

OSVOJILA JE DRUGO I TREĆE MESTO U NOMINACIJI „APSTRAKCIJA“ NA MEĐUNARODNOM KONKURSU I IZLOŽBI SAVREMENE UMETNOSTI „TALENAT RUSIJE. (JAN-FEB 2021).

U ART GALERIJI „FORMAT“ MARTA 2021. GODINE UČESTVOVALA NA IZLOŽBI „VALCER CVE­ĆA“ U MOSKVI.

ŽIVI I RADI NA RELACIJI MOSKVA – BEOGRAD.

SVOJU TREĆU SAMOSTALNU IZLOŽBU „KVANTNE TAČKE UNIVERZUMA“ IMAĆE U BEOGRA­DU OD 15.-22.05.2021. GODINE U GALERIJI „NIKOLA RADOŠEVIĆ“ U ULICI USKOČKA 5- DELIJ­SKA 3.

OTVARANJE JE ZAKAZANO U SUBOTU, 15.MAJA 2021. U 19 ČASOVA.

„MOJ ZADATAK NIJE DOSLOVNI PORTRET REALNOSTI U NJENOM FIZIČKOM STANJU. FOKU­SIRAM SE NA NEUHVATLJIVOM SMISLU“.

KADA SI ODLUČILA DA POSTANEŠ UMETNICA?

Odrasla sam u kreativnoj atmosferi. Moja mama je veoma volela umetnost, slikarstvo i kreativnost, zbog toga je naš stan bio prepun njenih dela, crteža na zidovima. Svi zidovi su bili u boji i popunjeni reprodukcijama Leonarda da Vinčija. Moja porodica je imala mističan odnos prema umetnosti, verovala je da slike mogu do­neti sreću ili obrnuto. Od detinjstva sam zajedno sa mamom iscrtava­la drvene daščice, vajala glinu i plastelin, crtala neobične crteže koje su ličile na znakove, sku­pove figura, koje nisu bile međusobno logički povezane. Meni se činilo da se u meni uvek bore dve su­protnosti um (logika) i čulno opažanje sveta.

Umetnica u meni je progovorila kada joj je vre­me bilo. Iako sam završila i Pravni fakultet dozvo­lila sam da osetim tu slikarku u sebi i dam joj prostora da se razigra na platnima. Da se razi­gra u bojama. Između umetnice i pravnice moja duša se odlučila za ovu prvu. Umetnica sam.

KAKO IZGLEDA KADA SLIKAŠ U DRUGIM ZEMLJAMA, AKO NISI U RUSIJI, VEĆ NA PRIMER NA BALKANU? DA LI DRUGO NEBO DONOSI DRUGAČIJU PERSPEKTIVU?

Meni se dopada Balkan kao prostranstvo. Na Balkanu je život mirniji, nema trke. Ljudi žive sada i ovde, svako u svom ritmu. Vole da šetaju, da uživaju u prirodi, da cene svoje vreme. Ne odvajaju vreme samo za posao, već i za odmor, niko ne radi do deset uveče kao u Moskvi.

Snažan je uticaj tradicije u Srbiji, što se najbolje vidi u kuhinji i u odeći. Veoma volite vašu hranu mada ima dosta restorana i sa drugim nacional­nim kuhinjama, za razliku od Moskve.

Čini mi se da se ovde oseća poseban duh priro­de, koji bukvalno razgovara sa tobom. Sve se to prirodno odrazilo u mom stvaralaštvu ovde. Prirodno i lako mi je bilo da slikam u Beo­gradu.

ŠTA TE NAJVIŠE INSPIRIŠE?

Mene inspirišu ljudi, situacije, spoj logičkog uma i intuicije. Kako se u čoveku mogu spojiti istovremeno duhovno i materijalno. Kako se du­hovno ispoljava u materijalnom. Mene je oduvek inspirisalo i moj um je uzbuđivala kombinacija nespojivih stvari. Zanimaju me naučna gledišta, kada stupaju u interakciju sa intuitivnom, nepoj­mljivom stranom bića. Zanimala me je kvantna teorija stvaranja sveta.

KROZ KOJE I KAKVE FAZE SI PROLAZILA U SLIKARSTVU?

Prvobitno me je interesovala klasika, htela sam da proučavam oblik predmeta. Posle mi se ja­vio osećaj da se udaljavam od same suštine i od same sebe. Nisam želela da slikam kao svi, htela sam da nađem svoj stil, svoj umetnički potpis. Impresionirali su me umetnici kao što su Mark Šagal, Van Gog, Leonardo da Vinči, Barnet Njuman, Mark Rotko. Dopadali su mi se. Dopadale su mi se njihove ideje, pogledi, radovi. Posebno me je impresionirao Leonardo. Oprobala sam se u različitim stilovima, ali mi se činilo da samo pokušavam da budem nečija patetična kopija. Ali želela sam da se oslonim samo na sebe, na unutrašnje osećaje, htela sam da odstranim kontrolu i um i očekivanje. Bila mi je interesantna kvantna teorija stvaranja sveta. Po njoj, stvaranje se dešava tamo gde nema po­smatrača. U mom stvaralaštvu su najbolji radovi nastajali, kada sam otpuštala kontrolu i čak u nekoj meri praćenje procesa.

DA LI POSTOJI LAJTMOTIV KOJI SE PROVLAČI KROZ SVE TVOJE SLIKE, ILI NEKA BOJA KOJA JE JAKO SPECIFIČNA I DOMINANTNA?

Pošto mi je bila interesantna i bliska kvantna teorija stvaranja sveta, mnogi na mojim slikama primećuju prisustvo žute tačke, koja označava prvobitni element stvaranja, prvobitnu iskru od koje je sve počinjalo, neku vrstu kvantne tačke. Bilo koji predmet se može opisati uz pomoć linija (talasa) i uz pomoć tačaka, kao piksela na kompjuteru. Bilo koji deo predmeta, događaja se sastoji od talasa i čestica (kvantnih tačaka). Tako se u kvantnoj teoriji svako kretanje čestica može opisati pomoću impulsa ili prostorno-vre­menskih koordinata (kvantne tačke).

ŠTA TE VUČE KA APSTRAKCIJI?

Izabrala sam da glavni način izražavanja u mo­jim delima bude apstrakcija, ali u nekim mojim radovima se pojavljuju i forme. To je povezano sa tim što ne delim materijalni i duhovni svet na dve suprotnosti. Za mene su to delovi jedne celine.

Apstrakcija je po mom mišljenju efemeran po­jam, koji nema konkretne oblike, strukturu, kon­kretnu masu. Određuje se uglađenošću i fluid­nošću kao i energija. Kada se energija pojavi u materijalnom svetu, ona poprima tačne oblike predmeta. U svakom predmetu, u svakom doga­đaju je u osnovi određena energija.

KAKO BI OPISALA SVOJE RADOVE IZ CIKLUSA „KVAN­TNE TAČKE UNIVERZUMA“?

Slike otkrivaju svu raznolikost svemirskih opci­ja, svet je raštrkan u mnogo piksela, svaki obje­kat se sastoji od mnogo tačaka, inkarnirajući se poput piksela na ekranu, formirajući pokret. Što se duže posmatra slika, kada se pojavi po­smatrač, pikseli ili kvantne tačke se mogu for­mirati u slike, predmete, pa svaka osoba vidi ne­što svoje, jer je to direktno povezano sa njenim unutrašnjim svetom.

KOJE DOBA DANA ILI NOĆI KADA STVARAŠ I DA LI EK­SPERIMENTIŠEŠ SA SVOJIM RADOVIMA? KOJI JE BIO TVOJ NAJVEĆI EKSPERIMENT KOJI JE POSTAO TVOJA BAZA U SLIKANJU?

To se dešava u različito vreme, najčešće je dan ili veče, dešava se i da bude jutro. Ponekad mogu da započnem uveče i nastavim sledećeg jutra, uvek je drugačije. Najbolja dela su nastala slučajno, kada je otpuštena potpuna kontrola i kada je bilo uključeno posmatranje procesa. Tako se desilo sa mojom omiljenom slikom „Izobilje“. Koju su naslikale prirodne sile. Taj dan nije išao po planu. Od jutra su meteorolozi najavljivali lepo vreme, sijalo je sunce i ja sam slikala na verandi pod otvorenim nebom. Skoro sve je bilo završeno kada je odjednom počela kiša i počeo je jak vetar. Odlučila sam da se ne mešam u prirodne sile i ostavila sam sliku napolju, ujutru je ona izgledala u potpunosti dru­gačije, ostalo je da se dodaju neki potezi i bila je spremna.

DA LI IMAŠ STRAH OD BELOG PLATNA?

Rekla bih da straha nema, postoji iščekivanje, uzbuđenje i veliko interesovanje za ono što će se dogoditi, jer nikada ne znam kako će tačno ispasti. Da, naravno da postoji određeni znak koji formiram pre stvaranja slike i koji može da se formira tokom dužeg vremenskog perioda, ali ono što se desi uvek je iznenađenje.

U KOM PRAVCU ĆE SE RAZVIJATI TVOJE SLIKARSTVO I ČEMU SI OKRENUTA U BUDUĆNOSTI?

Pre svega, želim da razvijem svoju umetnost u smeru svestranosti i mislim da će mi najnovije tehnologije u tome pomoći, postoji „projekat dodatne stvarnosti“, koji se spremam da realizu­jem u bliskoj budućnosti. Nije tajna da je odraz predmeta u ogledalu u umetnosti u drugom pla­nu. A nakon što se pojavila kvantna teorija u sa­vremenom dobu, percepcija i viđenje predmeta, ljudi i događaja se izmenila. Kvantna teorija otkri­va poseban pogled na raznolikost različitih stanja energije, procesa u prirodi, u strukturi sveta. Za­što se izložba zove „Kvantne tačke svemira“? To što mi vidimo i osećamo na slici je tačka izlaza iz objektivne realnosti u kvantni svet (svet energije i tananih nevidljivih materija). Po mom mišljenju, umetnost je suptilno isprepletena sa naučnim istraživanjima i teorijama. U svom poslednjem delu, Stiven Hoking je izneo ideju multiuniver­zuma i paralelnih svetova. Fizičar i teoretičar Tegmark Maks je izneo teoriju o matematičkom univerzumu, koja uključuje mnoge svetove sa određenim karakteristikama. Ono što se ranije smatralo izvan fikcije, sada se naučno formuliše. Ono što su umetnici nekada prikazivali kao plod svoje mašte danas može dobiti potpuno jasno objašnjenje.

Bilo koji manifestovani ili nemanifestovani kvan­tni objekat prevodi prvobitno stanje kvantnog sveta, koji sadrži određene parametre. Kroz svoje slike pozivam posmatrača da se od­makne od uobičajene percepcije slike i da se prilagodi drugim oblicima percepcije putem ose­ćanja. Prema kvantnoj teoriji, činjenica posma­tranja svodi talasnu funkciju čestice (kvant) na jednu tačku kroz koju se razmenjuju informacije sa kvantnim svetom.