PIŠE: NAĐA HADŽISTEVIĆ, PILATES EDUKATOR PO BALANCED BODY METODI
Jutarnja kiša kao osveženje, pojašnjava mi lepotu različitosti.
Mia mi je rekla temu dok smo se sinoć dopisivale. Dopala mi se. Ostavila sam je za jutro, ne znajući da će mi ono samo dati uvod.
Dok ispijam svoju prvu današnju kafu na terasi, uživajući u svitanju, svežini jutra, počeše da padaju krupne kapi kiše. O njihovoj veličini preciznije mi reče nastrešnica – svaki pad kapi bio je jasan i glasan, pa sam imala utisak da je prvih deset već spralo svu prašinu s nje.
Uživam u neobičnoj boji jutra, kao da je neko stavio jedan od popularnih filtera s telefona i dodatno prosuo po njemu nesvakidašnju svetlost, poput svetlosnog prekrivača. Počinje svetlucanje u daljini i ubrzo sevanje koje se približava krupnim koracima nagoveštava veliku promenu vremena u odnosu na prethodne dane.
Ukoliko niste meteoropata i vi ćete poput mene uživati u oba ova vremenska ekstrema; u žegi i sparini prethodnih dana, kad frizura traje kao kod strastvenog pušača cigareta i gde bi pored fena s jedne strane, trebalo postaviti veliki ventilator sa druge, kako graške znoja ne bi odmah upropastile nečiji trud.
Ili da kažem ljubiteljima saune da sam u svoj pilates studio, uz odobrenje istomišljenika, pored vežbanja pilatesa dodala efekat saune. Vežbači bi se smenjivali, a ja sam dok radim, od jutarnjeg do podnevnog časa, osećala povećanje temperature i izbacivanja toksina kao da sam provela vreme u nekom dobrom spa centru, krećući se od finske, ruske saune, pa sve do turskog kupatila.
Posle samo masaža valjkom i tuširanje hladnom vodom, kako bi proradila cirkulacija i sva krvna, bela i crvena zrnca otrčala dobar maraton po telu.
I dok kuckam ove redove, shvatim da mi tastatura svetluca u mraku. Nestalo je struje i više nema one prelepe svetlosti koja je prethodno obasjala jutro, već se navukao sivi oblak. Razmišljam da li imam sveću kao obavezan rekvizit u svakoj kući u vreme mog odrastanja. Svako od nas je znao gde se ona nalazi, kao i obavezne šibice ili upaljač.
Setih se da imam ukrasnu, mirišljavu i razmišljam da bi i ona mogla da posluži.
A pored nje, imam i neke rođendanske.
Uživam u ovom jutru. U miru. Lepota tišine; čujem je, mogu da je opipam. Opet, s druge strane, radujem se i uživam u različitoj lepoti ljudskih glasova, intimnih kućnh sedeljki, porodičnog okupljanja, kao i velikih, glasnih koncerata.
I kako je još uvek vreme odmora. Ukoliko kombinujete odlazak na more i planinu, to je taj kontrast. Puca pogled na morsku pučinu, zaranjam u vodu, izranjam, štitim sa od sunca, uključujem klimu kako bi se uveče moglo boraviti u zatvorenom. I samo par sati ka severu, izmestim se pored kamina, pokrivam jorganom i uživam u svežini planinske noći i dubokom snu.
Ispijam kafu; ostao mi je još jedan srk. Kiša je stala. Razdanjuje se. Struje i dalje nema. Doći će. Razmišljam kako nam upravo priroda govori o lepoti različitosti.
Pustite je u svoje srce. Radujte se. Nemojte biti u timu onih bukača kojima uvek nešto smeta. Kukanje na sunce, na vetar, na kišu.
Uživajte u lepoti različitosti. Uzmite ih kao začine i napravite sve da bude baš po vašem ukusu. Vi ste šef te kuhinje.
Prijatno.
