ODSANJANI SAN

PIŠE: ŽELJKA VELIČKOVIĆ

Snovi su uvek povezani sa našom podsvešću. Od Frojda i psihoanalize imamo drugačije razumevanje svojih snova. Radimo sa njima. Ako sledite Frojda, naši snovi su potisnute želje i nagoni našeg nesvesnog. Oni se guraju u svest tokom sna, ali su toliko iskrivljeni cenzurisanom psihičkom silom da obično deluju apstraktno, čudno ili čak apsurdno. Snovi su često iskustva i želje koje u stvarnosti nismo do kraja obradili i koje se dalje obrađuju u snu. Kada analiziramo svoje snove, bolje upoznajemo sebe. Sa njima možemo živeti svesnije ukoliko na njih obratimo pažnju.

Veliki filozofi poput Ničea i Šopenhauera su se bavili podsvešću. Postati ono što jesi jedan je od njihovih principa. Filozofija je takođe rano prepoznala značaj snova za razvoj volje, sa motivima za razvoj sopstvenih potencijala.

Snovi… da li daju znak da na vreme reagujemo i pretvorimo ih u najlepše slatko na temeljima iskustva ili su proviđenje? Na pomisao o njima, prvo i uvek čujem njene reči, Likicine reči, reči mog anđela čuvara, moje majke “sve sam odsanjala”, tog 9. maja 2019. godine, oko deset sati uveče, kada smo se poslednji put čule. Sa druge strane, moj odgovor “pričaćeš mi sutra”, odgovor njene devojčice koja u tom trenutku, baš zbog snova najlepših na svetu, nije mogla da zamisli da sutra njena Likica neće moći da joj ispriča svoj san, iako mi je pre par dana ispričala neverovatan san kojim je odsanjala odlazak sa ovozemaljskog sveta i kroz svoj anđeoski osmeh zelenih očiju upravo to nagovestila onako stidno i skromno, kako samo ona zna. Ključna reč tog neverovatnog sna je bila VASKRS, a ključno značenje da će se moja mama ponovo roditi. Ona je slutila da odlazi i napušta uskoro svoju devojčicu, ali to nije htela da joj kaže. Tog 10. maja 2019. godine, mamini snovi se nisu pretvorili u slatko u ovoj realnosti za mene, njenu devojčicu, mamini snovi su postali stvarnost. Ta svarnost, koju sam spoznala tog 10. maja 2019 godine, učinila je da umrem i da se rodim u istom danu i opet i sve zahvaljujući njoj – mojoj mami, koja je tada odlučila da me čuva 24 sata i da sve moje snove pretvara u slatko.

Kako je sve počelo – kroz sećanja se prelamaju najlepše slike detinjstva – mamin osmeh svuda i na svakom koraku, Karađorđeva ulica, Dunav, ta vragolasta nevaljala devojčica koja je ljubimica svih i uvek u centru pažnje, tako nežna a jaka, tako komplikovana… Sam dolazak na svet tog vragolastog bića je namučio moju mamu, rodila sam se carskim rezom, nisam htela ni tada da se razdvojim od nje… Sa godinu i po dana kada sam dobila prvu plavu haljinicu bez leđa od nana Dare i nanulice na štiklice, te nemirne plave loknice koje padaju preko male glavice sa braon okicama, kaže tetka Marija mami: ,,Joko, možeš ti da rodiš još hiljadu dece, ali kao ovu malu nikada”, a onda moj profesor sa Ekonomskog fakulteta – ispit Ekonomika preduzeća – ,,ova mala će biti čudo”. Svi ti ljudi na mom putu su pomagali da svoje snove pretvaravam u slatko. U biti svih snova je ona, moj anđeo čuvar, zahvaljujući kojoj mi se sve lepo dešava i koja moje najteže trenutke pretvori u najlepše, zahvaljujući tome što je bila tako božanstveno dobra, jedinstvena i neponovljiva, svima je pomagala bez razmišljanja i nesebično, uživala je u davanju. Kaže moj tata – ,,tuđa sreća”. Ne, to je upravo naša sreća i zato je Bogica pozvao da uživa u najlepšim cvetnim poljima i najlepšim haljinama, a uvek je imala stila i to njeno ponosito držanje gde god da se pojavila nije moglo da ostane neprimećeno, ni u Evropi, ni u Beogradu, gde su je pravi beogradski šmekeri tog vremena kada prođe nazivali Ava Gardner, Katrin Denev… Tako skromna, a tako moćna i tako nesvesna svoje moći da snove prepozna i pretvori u slatko. A mogla je sve i znam da sada uživa i pomaže mi da snove pretvorim u slatko i upravo zbog nje i zahvaljujući njoj ću sve svoje snove pretvoriti u slatko.

Svi su govorili ,,kako ste slatka porodica” – upravo ta ključna reč od koje sve potiče i koja određuje naše snove. Svi kažu: ,,Željka, mama ti je bila prava dama, divna žena, tetka Joka, kakva žena, kao stena jaka, nemoj da si tužna, ona to ne bi volela…” – zahvaljujući toj čeličnoj lejdi, ja sam to što jesam.

Šta su snovi… stvarnost ili iluzija… ne opterećujte se time, samo budite najbolja verzija sebe i ne čekajte sutra, uživajte u trenutku jer sutra možda nikada neće doći.

Sva iskušenja na putu zvanom život su me samo ojačala, učinila neuništivom i sposobnom da svaki svoj problem pretvorim u pobedu i da posle svakog pada ustanem nikad jača, lepša i pametnija. Lepota tela je odraz naše duše, a snaga vere i duhovne moći je upravo ono što naše snove pretvara u slatko.

Od rođenja me je život prvo mnogo mazio, a onda i bacao o pod i zahvalna sam mu na tome jer sam sada najbolja verzija sebe, a osećam da najbolje tek dolazi jer ja tako želim i tako će biti.

Na putu sam da postanem to što jesam, što bi rekao Niče.

Na žalost, dobri ljudi su uvek okruženi i zlim ljudima, to su iskušenja kao u borbi Boga i nečastivog, ali Bog uvek pobeđuje i uništava satanu iz korena tako da, dobri ljudi, budite spokojni i sanjajte otvorenih očiju i uvek se trudite da uz pomoć Boga, ljubavi, vere i nade svoje snove pretvarate u slatko.

Puno ljubavi i lepih misli od vaše Željke – nevaljale mamine devojčice!