PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: STEFAN SOKOLOVSKI
Šta je to biti mudar? Moja pokojna baka Bosiljka stalno mi je ponavljala kao mantru nakon svakog nedeljnog ručka provedenog na selu: Miro, moraš biti mudra. Za nju nisam bila ni Mia, ni Miomira, ni unuka, već Mira. Ko zna kako je njoj to ime odzvanjalo, samo me je ona tako zvala. Ja sam je pitala onako naivno krajem devedesetih: A šta bi ti to značilo, radosti moja? Tada sam naočare zamenila kontaktnim sočivima i dobro sam se tako osećala. A ona mi kaže: Nemoj nikada momku reći da ne vidiš i da nosiš naočare. Budi mudra. Hmmm, nisam baš razumela šta je htela da kaže. Kao da je bilo sramota ako ne vidiš tamo nešto u daljini. Ma sigurno. I tako od nedelje do nedelje, mantra se izgovarala sa podignutim prstom i uperenim pogledom ka meni: Budi mudra.
Moja divnoća od majke mi je predlagala kada sam imala 20 godina da operišem nos što zbog devijacije što zbog estetike. Odbila sam je iz topa rekavši da ne bih prepoznala tu ženu koju bih nakon operacije ugledala u ogledalu i da mi to apsolutno ne treba. Ja sam zadovoljna sobom i svojim izgledom. To moje mudro srce od malena me je vodilo i davalo mi samopouzdanja što se tiče svih mojih tzv. fizičkih nepravilnosti. Mislim šta je pravilno i ko će mi to reći. Od malena sam volela sebe takvu kakva jesam. Moje nepravilnosti sam pretvorila u prednosti i vrline, snažan karakter ih je branio i srce samo mudro ćutalo jer je shvatilo da pratim njegov ritam. Nisam odstupala od sebe. Sav svoj potencijal sam preusmerila na učenje, spoznaje, rad, disciplinu, vrednoću. Mudrost koja je dolazila iz stila života, pređenog puta, od ljudi poznatih i nepoznatih. Od dobrote ili dobre namere koju sam upućivala ka svima. Tako sam gradila temelje svoje ličnosti. Možda sam već tako bila i rođena i sazdana. Moje majušno mudro srce mi se smešilo. Nekada sam ga i zapostavila, nisam ga dobro čula, ali je to uglavnom bilo u odnosu sa ljudima. Lekcije su dobijene, naučene. Bolele su, bolelo je. Ali sa puno hrabrosti u životu i verom u sebe, koraci se nastavljaju. Hodam po nevidljivoj mapi duše koja je nacrtana baš po mojoj meri. Jedan od nesvesnih ciljeva koji sam sebi postavila je da svaki mesec poslednjih godina makar do pet dana provedem negde van Srbije, van svoje kuće, van svega poznatog. Zašto? Jer se tako ne date lako uspavati u zoni komfora koja vas brzo osvaja ako se i malo opustite u životu. I onda sam shvatila da se nigde ne osećam kao stranac, da mi je kuća svuda gde stavim glavu, da su mi prijatelji na različitim stranama sveta i da ih sama stvaram. O neprijateljima i ne razmišljam, nisu mi u fokusu. Verujem u kosmičku i zakonsku pravdu prirode i normi i znam da sam podržana zbog svog višeg dobra. Mudro srce mudruje, ne zanoveta, ono je tajanstveno, ali uvek me kroz osećaj i dobar znak usmeri na pravi put, nekako intuitivno.
Analizirajući ovu temu i istražujući je, došla sam do sledećih zaključaka:
„Trudite se da svakodnevno usavršavate um i dobrotu, jer um je hladan, a dobrota je slepa“, reči su velikog srpskog psihijatra, psihoterapeuta i filozofa Vladete Jerotića. A šta ćemo sa srcem? Kako sa njim?
Njega negovati ljubavlju, pažnjom, srećom, tugom, setom. Dati mu šarenoliki spektar emocija, sve ono što pripada čoveku i pratiti njegovu mudrost. Šta je mudrost? „Mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost“, reči su patrijarha Pavla. Znači da vežbamo um, mudrost, dobrotu i ljubav. Jedno bez drugoga odlaze u ekstreme i samo zajedno donose pravac istine i spoznaje, pravac lične misije, istinskog bića, dobrog čoveka.
Reči iz Biblije iz Jevanđelja po Mateju: Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi, Jerotić tumači rečima patrijarha Pavla: Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće. A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci.
Ja sam sigurna da je moja baka Bosiljka upravo ovo htela da kaže.
