PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: SUZANA MIHAJLOVIĆ, VOJISLAV VOJA JOBANOVIĆ
U čarbnoj letnjoj atmosferi hotela Radisson Collection Old Mill u Beogradu ugostila sam na doruču Suzanu Mihajlović koja nam je stigla iz Australije i Voju Jovanovića koji nam je došao iz Valjeva. Susret je bio mnogo više od prijatnog jutarnjeg druženja. Razgovarali smo, smejali se uz divan doručak i na za sam kraj smo ostavili fotografisanje u lobiju hotela.
Suzana Mihajlović je međunarodno priznata performance i success coach, autorka više bestselera i osnivačica kompanije Your2Minds, kroz koju danas radi sa ljudima širom sveta na razvoju ličnog potencijala, promeni načina razmišljanja, samopouzdanju, samoslici i ostvarivanju profesionalnih i životnih ciljeva. Njeno iskustvo u radu sa ljudskim potencijalom traje više od tri decenije, uz više od 27 godina iskustva na liderskim pozicijama. Kroz Your2Minds Suzana danas prenosi principe koje je razvijala kroz sopstveno iskustvo, obrazovanje i rad sa Proctorom. Posebno se bavi pitanjima koja često određuju granicu između želje i njenog ostvarivanja: kako razmišljamo o sebi, koje granice sami sebi postavljamo i kako promena unutrašnjeg odnosa prema sebi može da promeni rezultate koje ostvarujemo. Njen program Thinking Into Results zasnovan je na Proctorovom konceptu i obuhvata 12 lekcija koje povezuju način razmišljanja, ciljeve, akciju i rezultate.
Mr Vojislav Voja Jovanović je akademski fotograf, dugogodišnji poznavalac umetnosti i nekadašnji direktor Moderne galerije Valjevo, ustanove kulture od nacionalnog značaja. Na njenom čelu proveo je od 2016. do 2023. godine, kada je otišao u penziju. Kao fotograf, a potom i kao čovek duboko posvećen likovnoj umetnosti, Jovanović je tokom godina izgradio poseban odnos prema umetnicima i njihovim delima. Kao direktor Moderne galerije Valjevo radio je na programima koji su afirmisali srpsku umetnost, posebno umetnost Mediale i pravac fantastičnog slikarstva, po kojima je ova galerija prepoznatljiva. Njegova priča je priča o čoveku koji je kroz objektiv prvo naučio da posmatra svet, a potom kroz umetnost da ga razume — sa posebnom pažnjom prema onome što se nalazi iza vidljivog.
Šta znači videti čoveka, ali zaista ga videti?
Suzana: Za mene, istinski videti čoveka ne znači samo gledati ga fizički. To znači primetiti ga na dubljem nivou, kako bismo mogli da otkrijemo njegovu potpunu istinu i celokupnu lepotu — jer svi je u sebi imamo. To podrazumeva da se udaljimo od sopstvenih interesa, ega i potrebe da budemo saslušani ili primećeni i da postanemo potpuno prisutni uz drugu osobu.
Kada utišamo sopstvene misli i pređemo iz usmerenosti na sebe u potpunu prisutnost sa drugim, tada zaista možemo da ga vidimo. To znači biti unutrašnje miran i istinski slušati. Znači biti radoznao i iskreno zainteresovan za drugoga, umesto da sami pokušavamo da budemo zanimljivi.
Istinski slušati, kako bismo zaista „čuli šta nam druga osoba govori“, nešto je sasvim drugačije od slušanja sa namerom da bismo odgovorili. Kada smo potpuno prisutni uz drugoga, pružamo mu priliku da bude poštovan, da učimo od njega i da ga, naposletku, zaista i iskreno vidimo.
Najveći dar i čast koju možemo pružiti drugom čoveku jeste upravo to — da ga zaista vidimo. Ne samo na površnom nivou, ne samo kroz reči koje izgovara, već da mu pružimo trenutak u kojem će spustiti gard i otvoriti se.
A to se nama vraća kroz osećaj dublje povezanosti, razumevanja i mogućnost da otkrijemo jednu dublju lepotu — onu koja nadilazi površinski sloj i vodi ka istinskoj vidljivosti i dubljoj povezanosti.
Voja: Videti čoveka znači pogledati mu dušu kroz oči, pokrete, osmeh i ponašanje. Iako sam vizuelni tip i volim da vidim lepu i dobro obučenu osobu, često me oduševe ljudi koji imaju plemićke manire u radnom odelu. Lepo vaspitanje i iskrenost ostavlja duži i jači utisak nego dobro odelo.
Da li verujete ono što primećujemo kod drugih više govori o nama nego o njima?
Suzana: Verujem da moramo imati otvoreno srce da bismo mogli da primetimo lepotu u drugima. Kada živimo iz srca, postajemo svesni da smo svi jedno. Mislim da upravo perspektiva iz koje posmatramo drugog čoveka određuje da li ga zaista vidimo onakvim kakav jeste.
Ako našim odnosom prema drugima dominiraju ego ili strah, u drugoj osobi ćemo prepoznati njene mane. A to nam zapravo mnogo više govori o nama samima, jer te mane možda uopšte nisu u drugoj osobi — možda potiču iz naših sopstvenih, još uvek nezalečenih rana.
Isceljen čovek, onaj koji je sposoban da bude potpuno prisutan uz drugoga, verovatnije će primetiti više lepote nego mana. A upravo to otkriva istinu — o oboje: i o osobi koju posmatramo i o osobi koja posmatra.
Voja: Pošto sam, kao fotograf i dugogodišnji direktor umetničke galerije, po prirodi posla navikao da prvo primetim lep kadar, dobru fotografiju ili nešto lepo kod drugih i na drugima, pre bih to smatrao profesionalnom navikom nego tražio neko dublje psihološko tumačenje u svojoj podsvesti.
Šta je za vas autentično? Kako prepoznajete da je neko zaista svoj?
Suzana: Za mene, živeti autentično znači živeti u dubljoj povezanosti sa svojim srcem (ljubavlju), a ne sa svojim egom (strahom). Srce ima način da nam pokaže ko smo zaista i autentično. Ono nam takođe pokazuje da li smo usklađeni sa sopstvenom istinom, sa svojim iskrenim i potpunim autentičnim izrazom.
Znate da je vaša lična vrednost neprocenjiva, jer je upravo vaša jedinstvenost ono što je ovom svetu potrebno.
Voja: Autentično je kada se vidi da neko iskreno radi sve u životu. Ne možete slikati veliku ljubav ako je niste osetili ili ako ne zračite ljubavlju. Najautentičnija su deca jer su najiskrenija i još uvek nisu ograničena pravilima sveta. I veliki umetnici su smatrali da je dečji crtež najviša umetnost i tome su težili.
Koliko je tišina važna u vašem radu i životu?
Suzana: Tišina i unutrašnji mir za mene su od suštinskog značaja. Upravo u trenucima samoće i tišine pronalazim ljubav, povezanost sa duhom i inspiraciju. Ti trenuci su mi potrebni i da bih ostala prizemljena i uspostavila pozitivniji i opušteniji tok energije, za koji verujem da ga i drugi mogu osetiti.
Bez vremena koje posvećujemo tišini, lako možemo da se izgubimo u buci sopstvenih misli, a to često nije dobro ni za nas same ni za ljude oko nas. Naučila sam da unesem tišinu i mir čak i u užurbane dane ili periode kada mi je društveni kalendar potpuno ispunjen. To mi omogućava da budem prisutnija i da ostvarim dublju povezanost sa sobom, ali i sa divnim ljudima sa kojima biram da podelim svoje dragoceno vreme.
Voja: Autentično je kada se vidi da neko iskreno radi sve u životu. Ne možete slikati veliku ljubav ako je niste osetili ili ako ne zračite ljubavlju. Najautentičnija su deca jer su najiskrenija i još uvek nisu ograničena pravilima sveta. I veliki umetnici su smatrali da je dečji crtež najviša umetnost i tome su težili.
Šta je za vas danas uspeh?
Suzana: Za mene, uspeh znači živeti autentično i raditi ono što volite. Znači dozvoliti sebi da vas vodi sopstveno srce, a ne buka sopstvenih misli. Znači umeti da utišate buku sveta i mišljenja drugih ljudi i da najpre budete istinski ukorenjeni i slobodni u sebi, a potom i u odnosu sa drugima.
Iako novac može biti deo uspeha, uspeh se ne meri samo time koliko novca imate ili koji automobil vozite. On se ogleda u radosti i ispunjenju koje osećate kada živite i dišete svoju svrhu u ovom svetu.
Zato uspeh, na kraju, znači služiti svetu na svoj jedinstven, lep i ispunjavajući način — kroz ono što imate da pružite, kroz svoj doprinos i služenje drugima.
Voja: Uspeh je ostati fizički i psihički zdrav i sačuvati porodicu. Pored toga ako imate bar jednog pravog i iskrenog prijatelja vi ste verovatno najuspešnija osoba koju poznajete. Pored toga mi je sreća kada delim uspeh moje druge kuće Moderne galerije Valjevo.
Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „U fokusu“. Šta vam je poslednjih meseci u fokusu?
Suzana: Tokom proteklog meseca razmišljala sam o dve stvari.
Prva je posao: kako mogu da ostvarim veći uticaj u svetu? Kako da Your2Minds zaista izgradi globalnu zajednicu koja će biti još povezanija? Moja kompanija će sledeće godine napuniti deset godina i osećam da je vreme za novi nivo razvoja. Moj uzbudljiv izazov sada je kako da organizujemo događaje uživo, seminare i okupljanja u različitim delovima sveta i tako dodatno povežemo našu zajednicu.
Druga tema je lična. Vreme je za promenu u životu i pitam se da li će to značiti da ću imati dva doma — u Melburnu i Beogradu.
Videćemo gde će nas život odvesti. Život ume da bude pun iznenađenja.
Voja: Poslednjih meseci i uopšte otkad sam u penziji mi je porodica u fokusu i da pomognem deci koliko god mogu. Iz istog razloga imam vremena da pratim uspehe meni dragih ljudi, prijatelja i umetnika i da se radujem sa njima. Znači u fokusu mi je sreća!
