PIŠE: RANKA JUGOVIĆ
Kako započeti priču o novom dobu?
Da li je već stiglo a da to nismo osetili ili je ovo samo nagoveštaj nečega što ubrzano dolazi?
Dugo nisam pisala, ne računam mejlove i poruke na mob, zbog toga sam bila iznenađena i zatečena predlogom da napišem nešto na tu temu.
Uzela sam olovku i rokovnik. Dobre stare navike koje smo odbacili — ne pišemo pisma, razlednice sa putovanja, čestitke za novu godinu.
Nove tehnologije su nam donele nove mogućnosti, brz protok informacija, povezale su nas, smanjile udaljenosti, ali su nas udaljile od nas samih. Razgovor je zamenila komunikacija.
Ja sam svoje lekcije, strahove i dileme rešavala u prirodi. Za veću dilemu, tražila sam više planinske vrhove. Na vrhu planine svi problemi izgledaju mali. Priče o balansu u prirodi su vidlijve na svakom koraku i u svakom trenutku. Priče o različitostima rastu, listaju i cvetaju. Šuma blista, šuma peva.
Sve što je veštačkim putem stvoreno, predstavlja kopiju orginala, božanske tvorevine.
Najvažniji zadatak u vremenu koje dolazi biće da budemo istinski povezani sa prirodom, sa tom čistom božanskom energijom. Onda ćemo moći da koristimo tehnologije kao alatke — uzmemo ih, ostavimo kada nam nisu potrebne i isključimo dok nam ponovo ne zatrebaju.
Zvuči jednostavno.
