MODERNOST ILI NASLEĐE – HOD PO ŽARU

PIŠE: LIDIJA AVRIL
FOTOGRAFIJE: UNSPLASH.COM

Sollimit je organizacija sa sedištem u Švajcars­koj koja se bavi medicinskim i velnes turizmom kroz holistički pristup, okupljajući tim stručnjaka iz različitih oblasti koji se bave komplementar­nom medicinom, kao i delom klasične medicine.

Akcenat je pre svega na zdravstvenoj prevenciji i propagiranju zdravih navika. Saradnja se oba­vlja sa najboljim terapeutima i evropskim velnes centrima koji rade sa ljudima kao tim stručnjaka i imaju individualni pristup – ne pridaju važnost komercijali, već kvalitetnom pristupu čoveku kao pojedincu. Zainteresovani su za individualne i inovativne metode.

U Evropi pokreću projekat u okviru koga će biti la­nac četiri brendirana resorta – «4 godišnja doba», od kojih je prvi u pripremi u Sloveniji, u nacional­nom parku Soča. Kompleksi će biti usklađeni sa prirodom s ciljem da se priroda vrati ljudima, a objekat uklopi u prirodno okruženje.

Cilj ovog projekta je da se ljudi podstaknu da započnu novi stil života, rekla nam je Lidija, jer samo kvalitetan kontakt sa prirodom dovodi do ravnoteže i kvalitetnih međuljudskih odnosa i zdravih navika.

Da bismo napredovali treba da se menjamo, a da bismo bili savršeni treba se menjati često. U skopu te promene, prve korake pod pokrovitel­jstvom Sollimita smo prešli zajedno sa njihovim iskusnim timom stručnjaka 29. decembra 2019. godine, kad su nam predstavili jedan od njihovih terapeutskih pristupa.

U okviru te saradnje iz Slovenije nam je, prvi put u Beograd, došao David koji nas je uvodio, korak po korak, u Blagodatni žar. Sa njihovim radom susreli smo se u predivnom ambijentu objekta na obali Dunava, gde smo bili dočekani od strane organizatora i predavača iz Slovenije, Srbije i Švajcarske, koji su se okupili da nam predstave ovu divnu tehniku. Prohladan zimski dan nije pokvario želju posetilaca da dođu i uživaju u tala­sanju vode i šumu vetra kroz krošnje drveća koje je još imalo poneki list. Okolne topole i vrbe su nas pozdravljale svojim granama sa kojih se čuo cvrkut ptica.

Majstor vatre David nam je bliže pojasnio proces: “Mi radimo na tome da oslobodimo dušu i telo do željenog cilja, a svima nam je potrebna krep­kost, mir i ljubav za sve što postoji.

Elementarno načelo ognja je skriveno u delovan­ju ka svemu što postoji u univezumu. Čovek je tu da bude deo vatre koja tinja i koja je takođe u njemu samom, odnosno svako nosi u sebi deo te vatre.

Ali u većini ljudi ovaj oganj je utihnuo ili je ugašen. Da bismo ponovo našli ovaj oganj i da bismo ga opet rasplamsali, treba osvetliti svoju unutrašn­jost žarom ljubavi i mira, čime otvaramo put en­ergiji više svesti, da mirno i u tišini uvedemo svoj um.

Mi treba da sledimo svoju istinu i put ka našem poslanstvu – da preko više svesti počnemo da budemo ono što smo mi, što je naš životni put i cilj.

U današnje vreme nedostaje nam kućni oganj, ljudi su izgubili kontakt sa ognjem i ognjištem, nema prave vatre koja gori u centru doma. Ljudi­ma treba oganj – fizički i spiritualni.”

U okviru jedne od ovih promena, okupili smo se da bosonogi prelazimo preko Blagodatnog plamena koji ne peče.

To je naša mogućnost i prilika da dođemo do lične spoznaje i čišćenja, kroz prirodni element ognja, koji deluje sa ostalim elementima vode, vazduha, zemlje, etra, zvuka i svetlosti, da preko alhemije uđemo u lični i kolektivni ciklus napret­ka.

Hodanje po žaru je prvi u ciklusu: Prirodom do sebe, a i do tebe – ono nam omogućava da na kraju 2019. godine očistimo sve što je potrebno za ulazak u novi i bolji životni ciklus.

Ovaj period je idealan za začetak novog, Sunce je u 4. danu novog ciklusa kada kreće prema zenitu i blagotvorno deluje na ljudski život. U drevnim kulturama se ti dani smatraju najsvetlijim dani­ma u godini i slave se kao dani vatre. To su dani kada nam priroda pomaže pri našem napretku duše i tela na putu istine i naše božanske svesti prema stvoritelju.

Vatra otvara energetske centre i sagoreva sve što naša duša i telo ne trebaju. A ne trebaju nam: bolesti, zloba i mržnja, ljubomora i bes, tuga, ne­moć, neizvesnost… Mi radimo na tome da oslo­bodimo dušu i telo do željenog cilja. A svima nam je potrebna krepkost, mir i ljubav za sve što postoji.

Onaj ko hoće da dođe na ovaj sveti ritual mora da zna zašto dolazi. To nije da bi zadovoljio svoju radoznalost i nahranio svoju taštinu, jer se tako može opeći. On dolazi da bi očistio Staro i stvo­rio Novo iz preplašenog i poslušnog uma u telu – transformiše um u vreme, a dušu u prostor.

Ako želimo da trenutno probudimo sve u sebi, svaki organ i ćeliju – tu je najjači element vatra -i zato hodajmo po žaru.

Hodamo po žaru zbog:
– čićenja loših porodičnih naslednih obrazaca i raznih zavisnosti
– sposobnosti suočavanja i rešavanja konfliktnih situacija
– nestanka tegoba i bolesti
– oslobađanja od trauma, anksioznosti i depresije
– povećanja svesti, memorije i kreativnosti
– životne lakoće i podmlađivanja tela i duha
– resetovanja organa i ćelija i dovođenja na čist izvor

Događaj u okviru kog se hodalo po Blagodatnom žaru je protekao u divnoj atmosferi, uz odvažne ljude koji su želeli da na ovaj način pročiste svoje telo i duh.

Katarza koju su doživeli se kod većine može opi­sati rečima kao što su neverovatno iskustvo, di­van događaj, korisna razmena energije, prijatno vođena meditacija, spontano i autentično.

Nakon stručne pripreme, usledilo je paljenje va­tre i grupa se okupila oko plamena grejući se u ledenoj zimskoj večeri. Već sam taj prizor ulivao je toplotu u srca prisutnih, a priroda se pojavljiva­la i u samoj vatri prikazujući nam obrise životinja i biljaka, tako da smo okruženi šumom i rekom imali osećaj da je cela priroda sa nama.

Majstor vatre je pevao pesme, među koijma i jed­nu indijansku, tokom koje se vatra rasplamsala, pa su okupljeni imali utisak da je ta pesma baš dobra za paljenje vatre.

U vatru su bačene ceduljice na kojima su na jednoj strani bile prethodno ispisane naše loše navike, osobine i emociije kojih želimo da se oslobodimo, a na drugoj strani su bile one koje želimo da uđu u naš život. Te ceduljice su nakon toga pročišćene vatrom, pa smo izvlačili iz činije i čitali. Na taj način, dobili smo potvrdu od vatre šta je zapravo ono što nam je zaista potrebno, a šta je krecija našhi loših navika koje su zapisane u našem umu.

Kada je vatra dogorela i žar razgrnut, javila se sumnja i blaga panika, kao i sveprisutno pitan­je da li ćemo mi moći da to uradimo, da li smo spremni. Usledila su naša pitanja o sigurnosti i posledicama (opekotinama) na šta je Majstor vatre mirno odgovorio da utihnemo i da se pre­pustimo, propustimo kroz sebe sve što nas koči i plaši, kao i eventualni bol koji osetimo. To bi nam bio znak blokada i zastoja energetskog toka. Zatim je vatru prvi prešao i pozvao nas da i mi učinimo isto. Došao je red na mene. Prvi kor­ak na užarenu površinu, smiren sam, sve je ok, samo blago toplo. Drugi korak i ne verujem – da li je moguće da ne vrištim od bola? Treći korak – nišanim na najveću gomilu usijanog ćumura, zgazim jako i osetim vatru i sasvim blag bol, po­mislim dobro je, normalno je da osetim nešto, pravim i četvrti korak i već sam na ivici, peti i prešao sam. Okrećem se i gledam u vatrenu sta­zu kojom sam upravo prošao dok me prožima snažan osećaj pobede nad strahom. Skoro da ne verujem da sam uspeo i da nije bilo teško, ni opasno, ni bolno.

Divno iskustvo i preporučio bih svima onima koji žele da rade na sebi da pogledaju u sebe i vide šta ih sputava i da to izbace, a da to zameni nova pozitivna vibracija – oni koji žele da se oslobode strahova da urade nešto naizgled nemoguće i da zajedno dođemo do lične spoznaje i čišćenja.

Na kraju smo svi bili srećni, jer smo zajedno pre­vazišli jedan stepen, podržavajući jedni druge da učinimo taj korak. Svi smo se zagrlili i zahvalili na podršci i zato što smo zajednički uspeli da savla­damo blokade i strahove.

Devojka iz grupe koja je bila kao nežna pahulji­ca nije smogla hrabrosti da prvi put pređe preko žara. Mi koji smo već prešli bodrili smo je rečima da nije teško, a Majstor vatre je rekao da sama odluči, dok jednog momenta nije ruku pod ruku sa drugim učesnikom prešla i oslobodila se, pa je nakon toga više puta prešla preko žara sva oza­rena i ushićena. Završili smo svi u krugu skačući po ostacima vatre i žara, više igrajući se, sves­ni da nam je samo par trenutaka ranije to bilo nemoguća misija.

Organizatori su se zahvalili svim učesnicima na poverenju i žaru koji nam je omogućio da se pročistimo, probudimo svaku ćeliju u organiz­mu i osetimo radost zajedništva i prevazilaženja poteškoća u timu.

Do sledećeg videnja i okupljanja kada je tema element vode.