MAKROBIOTIKA vs. ALERGIJA

tatjanapopovicmaric1

PIŠE: TATJANA POPOVIĆ MARIĆ
FOTOGRAFIJE: FILIP ŠOBOT; PIXABAY.COM

Otklanjanje simptoma alergije uz pomoć makrobiotičke ishrane

Alergija je reakcija preosetljivosti nekog organa, ili celog organizma, na ponovno unošenje antigena. Može biti nasledna (ektopijska), kod osoba sa urođenom sklonošću da na alergene sa kojima se svakodnevno sreću u životu stvaraju specifičnu vrstu antitela, i stečena, koja kod pojedinih osoba može nastati u toku svakodnevnog života, nakon dugotrajnog kontakta sa svakodnevnim ili novim vrstama antigena.

Materije koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima i podeljeni su u nekoliko velikih grupa, u odnosu na način na koji naš organizam dolazi u dodir sa njima:
– Kontaktni alergeni (hemikalije, kozmetika, nakit…)
– Nutritivni alergeni – hrana (orasi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u hrani…)
– Respiratorni alergeni – iz unutrašnje sredine kuće – prašina, grinje, dlake domaćih životinja, ili iz spoljašnje sredine – poleni biljaka, trava i korova.

Alergije se dijagnostikuju pregledom, a kod dece do dve godine, najčešći okidač alergije je hrana.

Kada hranimo naše telo hranom punom aditiva, konzervanasa i šećera, naše telo postepeno gubi sposobnost da se samo od sebe detoksikuje. Iznenada dolazi do disbalansa i nemogućnosti tela da se bori protiv bolesti.

Ljudski organizam može da podnese mnogo toga, međutim, kada jedemo hranu koja nije adekvatna za nas, telo reaguje i ispoljava različite simptome kako bi nam ukazalo da mu nešto ne prija. Najčešći simptomi su: dijareja, zatvor, promene na koži, kijanje, kašljanje, mukus, osip i brojni drugi, a jedan od najopasnijih je anafilatički šok, koji predstavlja najtežu formu alergijske reakcije. Ukoliko nastavimo sa istim navikama u ishrani i životu, što se više toksina gomila u našem organizmu, reakcija tela će biti snažnija. Dobre vesti su da se balans i zdravlje mogu povratiti menjanjem načina ishrane pojedinca i korigovanjem stila života. Neki od najčešćih uzročnika alergija mogu predstavljati preterani unos sledećih namirnica i sastojaka: mlečni proizvodi, masna i pržena hrana, gluten, piletina i jaja (naročito utiču na kožne alergije), voće i voćni sokovi, šećer, gazirana pića, med i ostali prirodni zaslađivači, sirova hrana, začini, lekovi i sastojci koji se mogu naći u kozmetici i proizvodima kućne hemije.

Makrobiotika je nešto više od samog načina ishrane. Ona predstvalja izraz poštovanja prema prirodi i našu harmoniju sa njom. Kada promenimo način ishrane i posvetimo se namirnicama koje su deo prirode i u balansu sa njom, vrlo brzo sve ono što nas je mučilo iščezava, poput alergija u sezoni cvetanja, alergija na dlake kućnih ljubimaca i drugo.

Makrobiotička ishrana zasniva se na unosu povrća, žitarica, mahunarki, algi, ribe, koštunjavih plodova i voća; izbegavajući meso i ostale namirnice životinjskog porekla, kao i aditive, konzervanse i rafinisani šećer. Termin „makrobiotika“ vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i bios (život). U antičko vreme, ovaj termin je označavao način življenja koji vodi ka dužem i zdravijem životu. Makrobiotika se prvi put u istoriji pominje u spisima Hipokrata, u kojima tzv. „otac medicine“ makrobiotičarima naziva zdrave i dugovečne osobe. Herodot, Aristotel, Galen i drugi antički grčki pisci koriste reč „makrobiotika“ da bi opisali način života koji, preko ishrane, vodi ka zdravlju i dugovečnosti.

Makrobiotika je više nego „samo način ishrane”. Slobodno se može nazvati načinom života.

Međutim, hraniti se na ovaj način ne znači da smo ispunili sve uslove kako bismo bili zdravi. Bitno je biti fizički aktivan, kao i voditi računa o svom mentalnom zdravlju, jer nam brz tempo života otežava da se opustimo i posvetimo sebi samima.

Saveti za ublažavanje simptoma alergija:

  1. Smanjite unos proizvoda od brašna, pogotovo onih koji sadrže kvasac. Obratite pažnju na žitarice koje sadrže gluten i sprovodite bezglutensku dijetu.
  2. Uključite miso supu u svakodnevnu ishranu.

Recept:

MISO SUPA (jednom ili dva puta dnevno, posuda ili šolja)

Kupiti kvalitetan miso, fermentisan najmanje dve godine. Za svakodnevnu upotrebu, u standardoj makrobiotičkoj ishrani, koristi se ječmeni miso, hatcho miso (miso od soje), kao i pirinčani miso (od integralnog pirinča). Supe se, takođe, mogu povremeno začiniti sa kvalitetnim shoya sosom.

Priprema: Potopiti malo wakame alge (0,8 cm‐1,2 cm po osobi) u hladnu vodu, oko 5 minuta, a potom algu iseći na komade. Staviti algu u šerpu i sačekati da provri. U međuvremenu, iseckati povrće po izboru (najmanje tri vrste povrća). Dodati povrće u ključalu vodu i kuvati sve zajedno 3‐5 minuta, dok povrće ne smekša. Uzeti 1,5 kašičicu misa i umutiti ga u šolji ili činiji sa malo vode. Razmućen miso dodati u supu, kuvati 3-4 minuta na niskom plamenu. Važno je da supa provri kada je dodat miso.

Napomena:
– Menjati povrće svakog dana.
– Nakon serviranja supe u činiju, ukrasiti je sa malo seckanog svežeg peršuna ili mladog luka.
– Pokušajte da kuvate supu svaki dan kako bi bila sveža.
– Ponekad možete dodati mali deo shitake pečurke i kuvati je sa povrćem. Stavljati često zeleno povrće u supu (kelj, blitva, brokoli, itd.).
– Povremeno koristiti ostatke žitarica ili pasulja i dodati u supu.
– 3 primera različitih kombinacija povrća ‐ luk, šargarepa, grašak; luk, šargarepa, karfiol; luk, šargarepa, kukuruz.

  1. Izbegavajte sirovu hranu na početku promene ishrane, izuzev domaće turšije bez šećera.
  2. Smanjite unos ulja i koristite ga veoma malo, samo za dinstanje povrća. Toplo vam preporučujem tamno susamovo ulje.
  3. Nemojte previše začinjavati hranu i obratite pažnju na unos misa, umeboši šljive, soja sosa.
  4. Izbegavajte koštunajavo voće i putere od njih. Jedite semenke umesto toga.
  5. Najbolje bi bilo da izbegavate unos voća na početku, a ukoliko vam se traži, jedite ga kuvano ili sušeno.
  6. Ukoliko imate veliku žudnju za slatkim, uključite slatko povrće u ishranu, poput tikvice, šargarepe, paškanata, kukuruza, bundeve, itd.
  7. Smanjite unos proteina životinjskog porekla i jedite samo ribu, jednom ili dva puta nedeljno.
  8. Izbegavajte jako začinjenu hranu.
  9. Neka vaša ishrana bude izbalansirana između umereno kuvane i dobro kuvane hrane.
  10. Dobro varenje je veoma važno i posebno se fokusirajte na žvakanje.
  11. Obratite pažnju na masažu toplim peškirom, koju bi trebalo da praktikujete svakodnevno.
    Masažu toplim peškirom možete raditi pre ili posle kupanja, u bilo koje doba dana. Sve što Vam je potrebno je: lavabo, topla voda i manji peškir. Za najbolji efekat, masirajte svoje telo dva puta dnevno – jednom ujutru, jednom uveče. Masaža može da traje od 5 do 20 minuta, u zavisnosti koliko vremena imate. Masaža toplim peškirom ima dublji fizički, mentalni i emocionalni efekat kada se radi iznad lavaboa, nego u kadi ili pod tušem.

UPUTSTVO:

Pustite toplu vodu i napunite lavobo. Držite peškir za dva kraja, a sredinu peškira umočite u vodu. Iscedite peškir. Dok je peškir topao, počnite da trljate i masirate svoje telo počevši od prstiju na rukama, preko ruku, ramena, potom stopala, noge, zadnjicu, stomak i leđa. Masirajte se dok koža ne postane ružičasto crvena ili topla. Čim peškir počne da se hladi, umočite ga u vodu i nastavite sa masažom.

KORISTI OD MASAŽE TOPLIM PEŠKIROM:
– Smanjuje tenziju mišića.
– Pokreće jutarnju energiju, a smiruje pred spavanje.
– Otvara pore i omogućava eliminaciju toksina.
– Rastvara nataložene masti ispod kože i potpomaže njihovo odstranjivanje.
– Pomaže eliminaciju celulita.
– Oslobađa Vas stresa kroz cirkulativne pokrete masaže.
– Smiruje um.
– Poboljšava cirkulaciju.
– Aktivira limfni sistem, posebno kada se masira ispod pazuha i kod prepona.
– Može biti Vaš poseban deo dana, pogotovo ako upalite sveće i dodate ulje lavande u vodu.
– Stvara vezu između Vas i Vašeg tela, pogotovo onih delova tela koje često zapostavljamo.

  1. Burne alergijske reakcije se mogu umanjiti pravilnom ishranom i unosom vitamina B kompleksa, vitamina C i E, omega masnih kiselina, beta karotena, cinka i selena. Osobama koje imaju problema sa alergijom mogu pomoći čajevi od: zove, kamilice, hajdučke trave, koprive, đumbira, matičnjaka ili ehinacee.

Mi smo ono što jedemo i potpuno smo odgovorni za naše fizičko i mentalno stanje. Da li smo aktivni, zdravi i srećni, ili neaktivni, bolesni i nesrećni – apsolutno zavisi od nas samih. Mi smo gospodari sebe samih i niko drugi ne može kontrolisati našu ličnu sudbinu. Tajna zdravlja, mudrosti, slobode i sreće – našeg fizičkog, mentalnog i spiritualnog bića – nalazi se ispred nas, iz dana u dan, u svakom jelu koje unesemo u sebe. Zbog toga, čoveka njegov način života može dovesti do daljeg razvoja ili ga zaustaviti.