LJUBAV NA USTA ULAZI

PIŠE: ZORICA CMOLIĆ, OSNIVAČ RAIZING SOLUTIONS
FOTOGRAFIJE: UNSPLASH.COM

Razmišljajući o najaktuelnijim temama koje se tiču ishrane, razmišljajući kako podstaknuti neka nova razmišljanja neke nove ideje koje će nas od­gurnuti i izdići stepenik više u načinu razmišlja­nja o tome šta hrana predstavlja za nas i o tome koji nas porivi i pobude „teraju“ da se stalno pita­mo ŠTA, KAKO,KOLIKO, DA LI, KADA… jesti. Prvo što sam uradila bio je jedan „Đir“, po ženskom kolektivu i pitanje: „Šta biste volele da pročitate a da je vezano za hranu?“. Pretpostavljate šta je bio odgovor: „Kako smršati“, konkretnije „Šta jesti a ne gojiti se“ i onako najiskrenije iz srca „Kako je­sti ono što želiš a izgledati dobro?“.

ZAKLJUČAK NA POČETKU UMESTO NA KRAJU

Nekako logika stvari nameće jedan od zaključa­ka, ili tačnije pretpostavki, a to je, da svi očekuju „čarobni štapić“, instant rešenje koje će doneti zadovoljstvo…zadovoljstvo izgledom, zadovolj­stvo sobom, to čuveno samopouzdanje koje nam u stilu propovedača tzv life coutch-eva, daje moć i uverenje da možemo sve, da će nam život po­stati ništa manje do bajka.

I…

Koliko god da bežim od ovih tema koje su u tolikoj meri zastupljene u svim medijima, koliko god se činilo da je ta priča mnogo puta ispričana, jedno je očigledno; Problem prekomerne uhranjenosti i gojaznosti je jedan od najvećih problema savre­menog čoveka.

Hajde da se vratimo na početke, da se ipak izme­stimo od instant priča, ili da zagolicamo maštu i stvorimo novu instant priču, baveći se temom iz malo drugačijeg ugla.

Instant priča…budimo pioniri u stvaranju nove 🙂

PIRAMIDA KAO „KLJUČ“

Svima je do sada već dobro poznata čuvena pira­mida ishrane, gde su namirnice podeljene po vr­sti i stepenu preporučene zastupljenosti u ishra­ni pojedinca. Nema sumnje da nam daje odlične smernice, i to slikovno prikazane kako bi ih i naj­mladji članovi populacie mogli razumeti. Ali pre nego što smo u mogućnosti da uopšte vidimo piramidu ishrane, postoji jedna druga piramida o kojoj treba misliti, pričati. To je piramida o kojoj ne pričamo, ne pišemo, ne razmišljamo…možda baš piramida koja nam može doneti instant reše­nje svih problema vezanih za ishranu. To je moje razmišljanje…moj pokušaj da fokus pomerimo na neke druge stvari, jer zaista smo pokušali sve…ups..skoro sve! Kroz tu piramidu su pred­stavljene ljudske potrebe…ta piramida predstav­lja ljudske potrebe, poredjane hijerarhijski, po američkom psihologu Abrahamu Maslovu.

MASLOVLJEVA PIRAMIDA.

Na dnu Maslovljeve piramide nalaze se najvažni­je ljudske potrebe, potrebe od čijeg zadovoljenja nam zavisi život, potrebe čije odlaganje zadovo­ljenja se uči, ali bez obzira na to, potrebe čije ne­zadovoljavanje ili odlaganje zadovoljenja donosi osećaj nelagode i nezadovoljstva a u periodu no­vorodjenčeta i odojčeta i protest. To su tzv fizio­loške potrebe u koje spada i potreba za hranom. Na lestvici iznad je potreba za sigurnošću, pa po­treba za ljubavlju i dr. (pogledati šemu).

I možete zaista sada da se pitate kako povezati ove dve, na izgled, potpuno odvojene priče. Priču o piramidi ishrane i pitanjima sa početka teksta o ishrani i priču o Maslovljevoj piramidi, priču o ljudskim potrebama. Motamo film unazad i vra­ćamo se…..

POVRATAK U DETINJSTVO

Najveća preokupacija majke još od rodjenja de­teta jeste da li je dete dovoljno sito?! Svaki plač bebe, majka tumači kao potrebu za hranom, što posledično dovodi do hranjenja deteta. Zašto majka svaki put kada dete zaplače, uzima dete i hrani ga? Majka dešifruje plač deteta kao po­trebu za hranom, eventualno kao protest usled umokravanja. Koliko puta smo samo čuli da maj­ke izjavljuju kako prosto ne znaju šta je sa dete­tom, jer dete je jelo, presvučeno je a i dalje plače. Nemoćni smo da dešifrujemo poruke deteta koje plače. Zapravo dete protestvuje i kada ima potre­bu za sigurnošću, za ljubavlju … npr, ali ne retko nemamo dovoljno veština da te potebe zadovolji­mo, onako planski sa namerom. Šta se tada de­šava…dajemo detetu da jede i kada nema realnu potrebu za tim.

Sećanja na porodični dom, majke, bake, vezuju se u velikom broju slučajeva za hranu, za ideju o osobi koja nas hrani, koja nam pokazuke LJU­BAV pružajući nam zadovoljstvo putem čarobnih ukusa. Čuvena poslovica „Ljubav na usta ulazi“ nam zapravo govori o principima zadovoljenja ljudskih potreba. Po Maslovu, zadovoljenje ba­zičnih potreba (hrana, voda, vazduh, sex, san), je preduslov za zadovoljenja potreba višeg reda (pogledati shemu). Dakle da bi zadovoljili potre­bu za ljubavlju i pripadanjem, prethodno moramo da zadovoljimo potrebu za hranom.

Zašto govorimo o tome?!

Svako neadekvatno dešifrovanje dečijih potreba, koje vodi hranjenju, preti da se u periodu odraslo­sti ponašamo po istom principu usvojenom od najranijeg detinjstva. Ukoliko se potreba deteta za ljubavlju pogrešno dešifruje i zameni potre­bom za hranom, hranimo dete kada nije gladno, što dovodi do prekomernog unošenja hrane, po­tencijalne gojaznosti koja će biti uslovljena me­hanizmima reagovanja usvojenim u detinjstvu, i na kraju dobijamo situaciju da nam ćerka tinej­đžerka koja doživi ljubavno razočarenje, jer je ostavio momak, otvara frižider i jede umesto da kaže: „Mama želim da pričam sa tobom, tužna sam jer me je ostavio dečko“ 🙂

Dakle ukoliko roditelj pri manifestaciji nezado­voljstva i uznemirenosti svog deteta, to tumači kao glad-stvaramo podlogu da se i u kasnijem životu reaguje po sličnom obrascu: „Frižider kao lek za sve“.

Možda je u pitanju zaista nedostatak veština, ideje, promišljanja o negativnim posledicama na­ših postupaka učinjenih iz najbolje namere… šta god da je razlog, želja nam je da pre bavljenja računanjem kalorija narednog obroka, postavite sebi pitanje: Zašto sada jedem?

Ideja je da mislimo o razlozima, jer jedino tako možemo da nadjemo rešenje, i to je jedino IN­STANT koje radi i koje tooooliko volimo.

I pošto smo stavili kalorije u drugi plan iliti temu sagledali iz nešto drugačijeg ugla… a volimo po­trebu za hranom da zadovoljimo kvalitetnim i ukusnim obrokom koji miriše na dom, na sigur­nost, miriše na ljubav, član tima Raizing Soluti­ons, diplomirani menađžer gastronomije Stefan Radivojević, ili Stef the chef, je pripremio recept za jelo koje zaslužuje da se nadje na „prazničnoj trpezi“.

JAGNJETINA U MLEKU

2kg jagnjetine od plećke i rebara bez kostke

1,5l mleka
6 većih krompira
6 šargarepa
3 lovorova lista
2 kašike začina
1 kašika soli
Malo bibera
3 grančice svežeg ruzmarina

Priprema

Maso iseći na 10 komada
Krompir i šargarepu očistiti i iseći na četvrtine.

Uzeti odgovarajuću vatrostalnu, keramičku ili gli­nenu posudu, podmazati svinjskom mašću i sta­viti meso, začin, so, biber, lovorov list i ruzmarin. Sve to rukom izmešati i preliti mlekom, tako da meso sa začinima bude skroz preliveno. Poklopi­ti pšosudu i staviti u rernu na 200 stepeni, jedan sat. Nakon toga ubaciti krompir i šargarepu i do­dati malo vode po potrebi. Vratiti u rernu na 180 stepeni, jedan sat. Nakon toga izvaditi i servirati! Poslužiti uz salatu od kupusa i kukuruza šećerca.

Prijatno!!!

I na kraju… nekoliko saveta:

  • Smanjiti strepnju, napetost oko hrane
  • Preokupaciju hranom zameniti pronala­skom nečega što nam donosi ta kratko­trajna zadovoljstva, sličnog intenziteta ( npr. umesto slatkiša poslužiti se 1 dcl vina, razgovor sa prijateljicom i dr.)
  • Odnosi prvenstveno sa decom, pa i dru­gim bližnjim se ne gradi i ne produbljuje isključivo putem hrane
  • Ne „Zabavljati“ se tokom hranjenja (isklju­čiti tv, telefone i tablete odložiti)
  • Socijalizacija putem obedovanja podra­zumeva i učestvovanje svih u pripremi obroka, nabavci, posluživanju…ne nužno u neograničenom konzumiranju tokom či­tavog perioda druženja
  • Dozvoliti količinski i kalorijski adekvatan unos kalorija – bez izgladnjivanja

 

Uživajte u Božićnim praznicima,