PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MARKO STEFANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MARKO STEFANOVIĆ
MARKO STEFANOVIĆ, ROĐEN JE U SOKOBANJI, GDE JE ZAVRŠIO SREDNJU TURISTIČKU ŠKOLU. GODINE 1998. SELI SE U NOVI SAD NA STUDIJE TURIZMOLOGIJE. DUH PUTNIKA I AVANTURISTE U NJEMU SE RODIO JOŠ U DETINJSTVU, KROZ ČITANJE ROMANA I STRIPOVA, GLEDANJE FILMOVA I CRTAĆA. UVEK MU JE PAŽNJU PRIVLAČIO SVAKI DETALJ VEZAN ZA DALEKE ZEMLJE. OSEĆAO JE DA ĆE JEDNOG DANA PUTOVATI, SAMO MORA BITI STRPLJIV. NA MORU JE DO SVOJE 18. GODINE BIO DVA PUTA, A U INOSTRANSTVO JE PRVI PUT KROČIO SA 26 GODINA. MARKO DANAS IZA SEBE IMA 40 ZEMALJA SVETA KOJE JE DOTAKAO, OSETIO, I TA STRAST I ENERGIJA GA VODE I DALJE.
ZAŠTO IME NA INSTAGRAMU – GOSPODIN SA IZUZETNOG PUTA?
Želeo sam da moje ime profila asocira na putovanje, a da ne bude klasično poput traveling, wandering Marko i slično. Pritom, nije namera da budem pretenciozan, pa samom sebi dodelim titulu gospodina čiji je put izuzetan, već je ime šaljivog karaktera sa inspiracijom iz YouTube klipa. Naime, pre par godina desio se manji saobraćajni incident, koji je izazvao jedan gospodin u malo pripitom stanju. Brzo se na terenu stvorila i televizijska ekipa, novinarka je intervjuisala učesnike i na njeno pitanje „Gospodine, odakle dolazite?“, odgovor je bio „Sa jednog izuzetnog puta“, što je zvučalo i više nego simpatično.
ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJAJU PUTOVANJA?
Putovanja su za mene mnogo više od odlaska negde i precrtavanja destinacije sa liste želja. Ona su moj unutarnji poriv, glasovi koji me teraju da tragam dalje, da dohvatim neke nove daljine. Poput hrane, neophodna su mi i kako ispunim neku putničku želju, formira se nova, čini mi se još jača. Dok putujem, mislim da proživljavam mnogo više života nego neki „običan“ čovek i svako od tih putovanja me bespovratno promeni.
Želje za putovanjima kreirale su mi se još dok sam bio dečak, često sam se tada noću penjao na vrh babine stare kuće i odatle, ležeći na krovu satima, posmatrao zvezde. Razmišljajući o tim dalekim zemljama o kojima sam čitao u stripovima osećao sam uzbuđenje i tada sam znao… KAD PORASTEM, BIĆU SVETSKI PUTNIK.
NA KOM PUTU SI SE NAJBOLJE OSEĆAO? A GDE MANJE, MOŽDA ČAK I NEUGODNO?
Moj deda je govorio „Za dobru svinju nema loših pomija“, tako je i sa putovanjima. Nema loših putovanja, svako je dobro na svoj poseban način, svako od njih je nova životna lekcija i neka nova spoznaja drugih i, što je još važnije, sebe.
Na svetu postoje mnoga mesta koja odišu posebnom energijom, za svakog od nas ona su na drugim lokacijama, u skladu sa našom religijom, životnim ubeđenjima, stavovima, željama… Kada si na takvom mestu osetićeš da ti srce lupa jače, pronašao si svoj vorteks i nije potrebno da ti neko drugi kaže da si ispred svetskog čuda.
Jako dobro sam se osećao na Kubi, u Trinidadu i Havani, šetajući starim ulicama iz kolonijalnog doba. U džungli Kambodže, istražujući drevne hramove. U prašumi Hondurasa, na vrhu piramide drevnih Maja usred džungle u Meksiku, u srcu crvene pustinje u Petri…
Nigde mi nije bilo neugodno, mada ima i stvari koje na putovanjima ne volim, kao na primer šoping. Nimalo mi nisu prijatni nasrtljivi arapski prodavci. Draži mi je simpatični ulični prevarant, nego nametljivi trgovac, a sa druge strane razumem da oni od toga žive i trudim se da sve prihvatim i budem nemi posmatrač bez predrasuda i ličnih ubeđenja.
SA KIM VOLIŠ DA PUTUJEŠ?
Najlepše je kad osećaj sreće i neko novo iskustvo u realnom vremenu podeliš sa onima koje najviše voliš. Za mene su to moja deca Nađa i Anđela i supruga Slađa, tako da najviše volim da putujem sa njima, s tim da sam na putovanja koja podrazumevaju i malo avanturizma uglavnom putovao sam.
Smatram da bi svako trebao da bar jednom u životu proba da negde otputuje sam. Tada ti putovanje izgleda potpuno drugačije u odnosu na sva prethodna, tada pratiš svoje instinkte, pomeraš granice, prisećaš se onog osećaja dečje igre, budiš neke svoje uspavane i zaboravljene talente, skrivene ispod rutine svakodnevice. Kad kažem da otputujete sami, to i mislim. Znači bez agencije, bez društva i prethodnog detaljnog plana. Kupite avionsku kartu i jednostavno se prepustite da vas putovanje vodi… Dopašće vam se.
ZEMLJA O KOJOJ SANJAŠ?
Puno je takvih zemalja, jer šta je čovek koji ima samo jednu želju. Evo nekoliko koje mi prve padaju na pamet kad pomislim na nove avanture: Peru, Amazonija, Uskršnje ostrvo, Kukova ostrva, Vanuatu, Fidži… Nadam se da će baš neka od navedenih biti moja sledeća destinacija.
GRAD KOJEM SE DIVIŠ?
Uvek dajem prednost prirodi u odnosu na gradove. Verujem da čovek ne može da se takmiči sa prirodom u stvaranju. U divljini se osećam najživljim, najpovezaniji sa svojim instinktima, ali ako moram da odaberem grad, neka to bude vibrantna Havana.
Ne divimo se nekim gradovima samo zato što su oni lepi, već zato što učine da se osećamo posebno u njima. Havana je puna neke sirove energije, mirisa ulica iz starih vremena, nasmejanih lica, muzike, koktela, života…
IDEJA KOJA TE NOSI U ŽIVOTU?
Ja sam po prirodi neracionalni optimista. Moj optimizam se često ne bazira na realnim okolnostima, već na mojim željama, a ja od svega očekujem samo dobro i najbolje. Budite pozitivni, jer univerzum, kasnije ili pre, uvek izađe u susret našim nadanjima i očekivanjima. Slučajnosti ne postoje. Putujte, smejte se, volite, pružajte ljubav i očekujte ništa manje.
U ČEMU SE OGLEDA TVOJA ORIGINALNOST?
Ne mislim da sam na neki način bolji od drugih, svako od nas je poseban na svoj način, a razlike vidim u energiji koju ljudi nose u sebi. Kao što sam negde pročitao davno, vaša energija vas predstavi pre nego i progovorite.
Moja „super moć“ su putovanja, kilometri u nogama, priče u srcu, detalji u očima, sećanja na neuobičajene destinacije. Neko će možda pomisliti da je to originalno, ja opet verujem da je to samo deo mog „izuzetnog“ puta koji sam morao da pređem.
