PIŠE: JELENA JOVIĆ, TURISTIČKI VODIČ, KOUČ I AVANTURISTA
Ona je simbol za hrabrost. Posvećenost. Izdržljivost. Nezavisnost. Istrajnost. Slobodu. Neprikosnovena je majka. Ratnica. Kao i sve mačke ima svoj jedinstven karakter, ali je lavica i više od toga. Iako lava veličaju kao kralja životinja, on je pred njom pokoran, ukazujući ogromno poštovanje i ljubav prema svojoj ženki. I onda, ko je tu zaista vladar?
Možda su mi priroda, karakter, fizički izgled definisani mnogim faktorima, genima, podnebljem u kojem sam rođena, položajem zvezda u trenutku rođenja, okolnostima u kojima sam odrastala, ali sve je nekako upućivalo na tu lavovsku prirodu.
Odrasla sam na selu. Sa bakom, dekom i prabakom koji su me od 9-og meseca učili životu, snalaženju u prirodi, poštovanju životinja kojih je bilo svih vrsta u našem dvorištu i koje su me takođe mnogo čemu naučile. Nisam se družila sa vršnjacima kojih nije bilo u mojoj blizini, pa sam izrastala u pomalo divlju devojčicu. Možda bih bolje definisala, neprilagođenu okolnostima u koje sam sa 6 godina dospela kada su me upisali u predškolsku grupu u vrtiću.
Ta moja divlja priroda, razvijena intuicija i sigurna sam razumevanje signala i znakova iz prirode koju većina mojih tadašnjih drugara moje mogla da stekne odrastajući u gradskim uslovima, ostala je prisutna do sada. Iako su pokušavali razni sistemi da je pokore i obuzdaju, tokom školovanja i socijalizacije, naučila sam samo da je otvoreno ne pokazujem i mudro i nenametljivo sprovodim, ali je nikada nisam zanemarila. Čak sam u tom ranom periodu imala i nepopularan nadimak, koji je upućivao upravo na tu divljinu koju sam nosila u sebi, a možda i moju neobuzdanu gustu kosu koja je prkosno upravo to pokazivala. Iako je možda mogao da bude i savana, kao mesto gde bi se sa karakterom lavice najbolje snalazila, bio je prašuma, mesto koje je misteriozna i čarobna divljina takođe.
Uvek borac za prava drugih, nezaštićenih, ugroženih, hrabra da kažem svoje mišljenje uvek, bez obzira na posledice, stekla sam kroz školovanje imidž nekoga koga su birali za predvodnika, znajući da ću se izboriti za dobrobit svih. Čak i kada nisam uspevala, zadržala sam dostojanstvo, naučila lekciju i mudrost stečenu kroz trenutni neuspeh upotrebila za naredni izazov.
Borbenost i nadljudska hrabrost pokazali su se i u jednom od najvećih izazova u mom životu. Uočavanju sa opakom, tzv. neizlečivom bolešću tj. njenom dijagnozom. Srce lavice je znalo da još nije vreme za kraj i slušajući svoj izoštreni instinkt i intuiciju, izašla sam iz te borbe živa pre svega, ali mudrija i još jača za jednu od najvažnijih životnih lekcija.
Ostani svesna i prisutna uvek, sve što ti je potrebno da se nosiš sa izazovima koje ti je život namenio, već imaš u sebi. Veruj sebi i slušaj mudrost svoga tela, sve što nam se dešava su samo upozorenja i podsetnici da se vratimo na pravi put za sebe ako smo slučajno sa njega skrenuli i zalutali.
Iako se do sada nisam ostvarila kao biološka majka, moja majčinska uloga je uvek i u raznim situacijama uvek izlazila na površinu i bila svima očigledna. Zaštitnička, podržavajuća energija uvek je isijavala iz mene i mnogi su se na nju oslanjali, vođeni mojim primerom kao inspiracijom.
Poslednje četiri godine živim svoj život u potpunosti u skladu sa svojom prirodom, moje srce lavice me je odvuklo u Afriku gde se konačno osećam kao kod kuće. Slobodna, neobuzdana, vodim, podržavam i čini dobra dela, tako da je moje srce ispunjeno.
Skoro sam otputovala i u savanu i srela se sa njim, lavom. Tražila sam ga godinama da mu osetim energiju u neposrednoj blizini. Posle mnogo godina, to se i desilo. Dobila sam svoju poruku, razmenivši energiju sa njim. Moje srce lavice zna da sam na pravom putu, zato mi je valjda i osmeh tako širok i blistav.
