HRABRO STATI ŽIVOTU NA CRTU

PIŠE: KATARINA GAJIN

“Rana je mesto gde Svetlost ulazi u tebe“ Rumi

Gde tačno nastaje magija života i kada shvati­mo da je život u stvari čista radost i igra?

Kažu da bolest napušta čoveka kada ne može više da ga prepozna. Da li je to slučaj i sa svim drugim oblicima promena unutar našeg bića, patnje ili stradanja? Ja verujem da jeste, ne za­što što sam to pročitala negde, nego zato što sam to doživela. I da, to svakako nije pravilo!

I taman kad sam pomislila da sam posložila sve kockice i da sve ide svojim tokom, po pla­nu, zažmuriš i misliš – da, to je to, život me voli – bam!!! Stigla je vest koja me je izula iz cipela i uzela mi svu snagu – dijagnoza sterilitet. Jed­nostavno iscuri život iz tebe kao iz peščanog sata. Znate o čemu pričam!

Vrlo često su teški životni izazovi zapravo pre­kretnica. Ja sam izabrala da stanem životu na crtu pa lagano do odgovora, do promena, do prihvatanja, do svetlosti. Promena je nastajala u razumevanju i shvatanju vrednosti i jedno­stavnosti života, kao da se razbila ljuska iznu­tra i počeo život novi.

Baš tada kad vas celo telo boli, baš tada kad mislite da više ne možete da izdržite jer je pre­više svega, svetlost kroz otvorene rane ulazi u vaše telo, u vaš um, stvaraju se nove neuron­ske veze, nova perspektiva, menja se fokus, diše se dublje i što je najvažnije nestaje strah. E sad, to je proces, ne ide ni lako ni brzo, po­trebno je vreme, strpljenje, potrebno je baviti se sobom, osluškivati sebe, stalno, tražiti odgo­vore, učiti, padati, ustajati, ali vredi, časna reč!

I tako dok sam tražila Svetlo, dok sam tražila ljubav, dok sam tražila mir, u jednom trenutku shvatila sam da je to sve već u meni, da je odu­vek postojalo.

Na tom putu, bilo je mnogo malih i velikih sve­tionika koji su zauvek osvetlili moju dušu i pro­menile životni tok.

Ovo je moja priča, meni su male stvari menja­le život, polako unosile svetlost u njega, uno­sile jasnoću i bistrinu. Nije recept već samo priča iz mog ugla. Probajte, možda pomogne, barem meni jeste.

Poverovati svojoj intuiciji

Uspostaviti blisku vezu sa sobom, povezati se sa svojom dušom, kako god da to nazovemo, važno je čuti onaj tihi glas koji u sekundi spaja sva naša čula, sva naša iskustva i znanja. To je mudrost koja je izvan prostog razumevanja, zato se ne trudite da to razumete. Nju mora­mo poštovati, jer tada dolazimo u blisku vezu sa svojim bićem i raste hrabrost kako bismo ušli u zonu izazova – tada smo najživlji, tada rastemo!

Meditacija, disanje, joga

Ništa mistično, to vreme koje provedemo u tišini provereno može da umiri naš um, da smanji krvni pritisak, puls, napetost, da nas poveže sa sopstvenim potrebama, sa signa­lima koje nam telo šalje. Ako se tome pridruži i pravilno disanje, to može da bude zaista ve­oma lekovito i za telo i za um. Stvari se me­njaju na fizičkom i na emocionalnom nivou, ublažava se stres, poboljšava se kvalitet sna, veća je jasnoća misli. Joga mi je pomogla da pronađem balans. Naše telo sve pamti, jer dok naš um stalno luta, naše telo i emocije su uvek u sadašnjem vremenu. Bilo koja vrsta fizičke vežbe, posebno joga, utiče na elastič­nost, fleksibilnost, budi naše telo i um i stvara se osećaj lakoće. Taj osećaj lakoće, balansa, fleksibilnosti se jednostavno redovnim vežba­njem ugradi i prenese na vaš celokupan život.

Ženski krug prijateljstva

Ovo bih da mogu prepisivala na recept. To je podsetnik da postoji čitav jedan svet u kome možemo biti to što jesmo. To je paralelna re­alnost u kojoj uz radost, podršku, povezanost, učimo i rastemo uz međusobno uvažavanje i poštovanje. To je zbir veličanstvenih, hrabrih i uspešnih žena, na čemu sam posebno za­hvalna. Verujem u ženska prijateljstva, ona pružaju podršku, to je komunikacija koja uk­ljučuje emocije, empatiju, na kraju krajeva, naučne studije su potvrdile da u dobrom žen­skom društvu oslobađamo hormon oksitocin koji je zaslužan za osećaj bezgranične rado­sti, privrženosti, zadovoljstva i ispunjenja.

Čarolija “slučajnih susreta”

Kada sam otorila vrata svog života kako bi u njega ušla svetlost, u moj život su počeli da dolaze i neverovatni ljudi. Ja ih zovem „ljudi svetionici”. Tako hrabri, moćni, mudri, koji ne­sebično dele svoja znanja, otvoreni, spontani, radosni! Ljudi sa kojima su počela da se otva­raju nova saznanja, novi poslovi, nova puto­vanja, novi horizonti… Ljudi sa kojima budete hrabriji, iskreniji, naposletku da nisam „slučaj­no“ srela Miomiru, ne bih se odvažila da napi­šem ovaj tekst!

Putovanja

Kad pomenem reč svetlost, čini mi se da mi putovanje prvo padne na pamet. Putovanja mi donose ogromnu količinu radosti, inspira­cije. Putovanja su sreća! Na putovanjima kao da se prepustimo i zaboravimo na probleme, svakodnevnicu, tih nekoliko dana koji donose osećaj ogromne slobode! Kad je najveća frka, otputujte da se misli srede, da se napravi od­mak od trenutne situacije, sve će se razbistriti, promenićete ugao posmatranja. Razvezaće se čvorovi, razmrsiće se sve.

Boravak u prirodi

Konekcija sa majkom zemljom, jer život je u suštini vrlo jednostavna stvar. Meni su odgo­vori dolazili kada se usaglasim sa prirodom, kad se izmaknem i pogledam svoj život sa strane, iz mira i tišine. Grad nam ukrade i oku­pira sva čula, ta buka, milioni mirisa, to šareni­lo gradskih svetala i reklama, pa TV, internet, telefoni. U odsustvu svega toga, čula se u pri­rodi aktiviraju na sasvim drugačiji način, to je fina vibracija, sklad u kojem jasno i bez napo­ra upijam i boje i mirise i zvuke i dišem, sve­sno dišem! I zato uvek biram, šumu, planinu, ostrvo, reku, jezero… Biram neka mala divna sela za koja nisam znala ni da postoje. Tamo sam sretala neverovatne ljude, o svakom bih priču mogla da napišem. Jednostavne, pune životne radosti, neke lepote i čistote u pogle­du. Ljude bez velikih planova i velikih očeki­vanja, a opet sve je tu i sve je kako treba da bude. Ti ljudi svetle i nose takvu radost kakvu nikada pre nisam videla. Sve ovo značajno menja perspektivu i obogaćuje ne samo isku­stveno nego hrani srce i puni telo radošću.

Vera

“Blaženi su koji ne videše – a poverovaše.” Izbor je naš u šta ili u koga ćemo da verujemo, kojim ćemo imenom da to nazovemo – Bog, Univerzum, Stvaralac, Svemir, Ljubav, Slobo­da, Pravda… Čovekova potreba da veruje je utisnuta u naše biće. Vera oslobađa od po­trebe da mi potpuno i totalno sve kontrolišemo. To je takvo olakša­nje! Važna stvar je napraviti jasnu razliku između duhovnosti i religi­je. Jedna mudra žena mi je to pod­vukla jednom prilikom, hvala joj! Duhovnost nema pravila, kad ste duhovni imate vezu sa sobom, sa životom na nivou duše, a biti religi­ozan je malo zahtevnije, religija se ipak u potpunosti temelji na una­pred utvrđenim ritualima i dogma­ma. Izbor je na nama!

Uvođenjem jednog po jednog svica sa ovog spiska, svetlost je ulazila najpre kroz male tačkaste otvore, a danas hiljade malih sve­tala kao svici osvetljavaju moj život koji napokon ima neke odgovore i razume kako je kroz iskustvo i spoznaju došao do tog veličan­stvenog osećaja unutrašnje rado­sti i mira u isto vreme, iako nas je dalje „samo“ dvoje!

I da se vratimo na početak priče – život jeste čista radost i igra, sve zavisi kako prilazimo događajima, ljudima, iskušenjima, kako bojimo stvari, sve je do nas jer mi biramo da li ćemo da budemo srećni.

Probajte, većina stvari koje sam navela su besplatne, ako ništa drugo!