DAN KAO POSEBAN, UNIKATAN I VREDAN

PIŠE: ALEKSANDAR TATALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: UNSPLASH.COM

URGENTNI I TRAUMA CENTAR DUBAJI

Dok prilazim glavnom ulazu promiču jedna za drugima kola hitne pomoći. Pod nemom rot­acijom, hukom helikoptera koji se približava heliodromu ulazim u prijemnu dvoranu.

Ovde je uvek kao na filmu, opipljive tenzi­je, zabrinuta lica, strah u očima pacijenata, povređenih.

Blizina smrti ima svoj uticaj na sve koji ovde kroči.

Tu sam s vremena na vreme da rečima, teh­nikama i metodama, toplinom i prisustvom po­mognem nekome potpuno nepoznatom.

Kada profesionalni Life, Business Coach i hip­noterapeut postane “brat” za tren.

Prilazim mladiću, sedi potpuno sam, oči pune suza i tuge. Khamran, Pakistanac, 27 godina. Pitam ga da sednem do njega, klimne glavom. Doneli su ga direktno sa gradilišta nakon što mu je iznenada pozlilo, čeka na red već dugo, trijaž diktira tempo. Oženio se pre nepuna 4 meseca, žena 25 godina. Supruga umire od kancera nakon samo mesec dana braka. Ono što se činilo kao najlepša bajka i divna roman­sa pretvorilo se gotovo preko noći u najcrnji košmar. Mladiću se ceo svet srušio za tren. Očigledno trpi jake bolove, odlazim da prover­im kad je na redu, urgiram, još nepunih 15 minuta. To je bilo dovoljno da ga saslušam. Sa par rečenica, misli i poruka koje mu upucujem prvi tragovi olakšanja vide se na njegovom licu. Stižemo na red, doktor je sada sa nama uz svoj tim. Uzimanje osnovnih podataka, doktor pita Khamrana za mene, da li sam njegov šef, prijatelj, otac. Samo trenutak kasnije Khamran kaže, ne doktore to je moj brat. Dijagnostika u toku, Khamran se boji igle, fobija. I to smo savladali, sve se odvija po planu. Pozdravljam Khamrana, ostavljam ga u sigurnim rukama i odlazim dalje.

Sledeći termin je sa Aishom, mladom, veo­ma uspešnom ženom iz Libana. Vlasnica je i upravlja malim “carstvom’ koje je iznedrio po­sao sa čokoladom od kamiljeg mleka. Firma se razvija veoma brzo što donosi svakodnev­ne izazove ali i neprospavane noći za Aishu koja je neobičan spoj perfekcioniste i gotovo nepopravljivog idealiste. Prolazimo zajedno kroz seriju pitanja, njenih dnevnih navika i pro­tokola. Za dva dana zakazao sam joj celod­nevni termin. Vreme ćemo provesti zajedno od doručka, jutarnje poslovne rutine, sasta­nak izvršnog borda, telekonferencije sa po­tencijalnim investitorima iz Monaka do večere i konačnog sumiranja feedback-a. Na osnovu toga pravim program od 90 dana za potrebni preobražaj. Na istom radimo zajedno do želje­nih promena i rezultata.

Odlazim na termin sa vlasnicom najveće es­tetske klinike u Dubaiju. Parking sa čuvarima u livreji deluje kao mini sajam automobila u Ženevi. Dnevno ovde prođe oko 120 poten­cijalnih klijenata i pacijenata. Svi dolaze iz različitih motiva, pobuda, razloga ali uvek u potrazi za novim identitetom kroz fizicke pro­mene na licu i telu. Nekada su one neznatne ali umeju da budu drastične. Sve te mlade i inace lepe i negovane žene uradiće sve da ne­kako zaustave ili bar uspore vreme, “pobegnu” od nesigurnosti i nedostatka samopouzdanja i vere i poverenja u sebe. Direktor klinike vidi me kao direktnu konkurenciju jer veruje da će moj rad sa potencijalnim klijentkinjama uoči hirurskih estetskih zahvata a naročito nakon same operacije i oporavka uticati na one koje su donele neopozivu odluku da krenu sa ra­dikalnim promenama na sebi i svom izgledu i identitetu. Jednostavnim argumentom da ih klinika, doduše samo delimično priprema za transformaciju koja sledi i to u odnosu na spol­jašnji izgled. Sa druge strane urođeni i stečeni program i dalje ostaju tu. Odatle dolazi do većine problema sa kojima se ove mlade i žel­jne života žene sreću i nose kroz život. Niko ih skoro bez izuzetka ne priprema na depresiju, tugu i svojevrsnu otuđenost koja sledi goto­vo po pravilu. O tome se ćuti, to se ne deli, odudara od traženog glamura. Ono što stoji je da nikakva estetska operacija, bez obzira na domen i stepen zahvata ne može da promeni pogrešnu sliku o sebi koje “perfektne” kandi­datkinje imaju u svojim glavama.

U pripremi i istraživanju za svoju knjigu stigli smo do veoma zanimljivog segmenta. Ima­mo 4 grupe ispitanika, Usamljeni, oni koji su duboko zaljubljeni, oni koji su u braku mini­mum 3 godine i pojedinci koji su ostavljeni. Svaki ispitanik proći će kroz fMRI (funkciona­lna magnentna rezonanca) kako bismo pratili reakcije nervnog sistema u različitim kontek­sima, emotivnim i psihološkim stimulusima i situacijama. Ovo će da nam pruži uzbudljive uvide u psihu ljudi koji prolaze kroz neka od stanja visokog intenziteta. Danas sam odvo­jeno razgovarao sa ispitanicima iz dve grupe, oni koji su se deklarisali da osećaju gotovo permanentnu usamljenost i oni koji su ostavl­jeni nakon prekida ozbiljne veze ili razvoda. Usamljenost trese temelje modernog društva i poprimila je proporcije globalne epidemije. Utiče na psihosomatskom planu i šteti got­ovo identično kao i pušenje. Sve je veći broj ljudi koji prolaze kroz razne faze separaci­je od svojih emotivnih ili bračnih partnera. Fenomen “slomljeno srce” nije samo roman­tično-dramska igra reči. Radi se naime o tome da se bol usled prekida emotivne veze registruje u istom delu ljudskog mozga u ko­jem se procesuira i fizicki bol. Rezultati će biti prezentovani i raztumačeni u posebnom delu knjige.

U jednom modernom, mladom i veoma din­amičnom gradu kao sto je Dubai, kontrasti i različitosti se osete na svakom koraku. Neg­de su oni suptilni, jedva primetni ili čak nep­rimetni za one koje ih ne čitaju. Drugi su toliko očigledni, neretko i drastični da jednostavno zateknu, ostave bez pravog teksta i zauvek promene percepcije naših realnosti.

To je upravo jedinstvenost i posebnost moje vokacije koju sa puno entuzijazma i strasti delim sa svojim klijentima bez obzira iz ko­jeg sveta stižu do mene. Lepota različitosti u svom punom smislu nepogrešivo čini svaki novi dan toliko posebnim, unikatnim i vred­nim.