PIŠE: DR MILICA ŽIVADINOVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR I ISTORIČAR UMETNOSTI
Pirotski ćilim predstavlja izuzetno važan segment mašeg stvaralaštva, tradicije i kulture. Simboli sa pirotskih ćilima svakako su najcenjeniji i najpoznatiji ornamenti tkačke umetnosti koji dosežu u korene verovanja o duhovnoj zaštiti naroda, porodica i pojedinaca.
Smatra se da je ćilimarstvo nastalo na razmeđi drugog i trećeg veka pre nove ere na prostoru Kaspijskog jezera i armenijskih vrleti. U Pirotu, jugoistočnom gradiću Srbije, poznatom po ćilimima jedinstvenim u svetu, smatra se da je tkanje postojalo još u srednjem veku. Pirot je oduvek bio stočarski kraj u kome je bilo vune od ovaca na pretek, što je bio bitan preduslov za razvoj ćilimarstva i tačke delatnosti, te bi pirotsko ćilimarstvo moglo biti autohtono. Ipqk do najvećeg procvata i unapređenja samog tkanja dolazi za vreme turske dominacije.
Ćilim je od višefunkcionalnog predmeta koji se koristio za opremanje gradskih enterijera Srbije prerastao u vizuelni simbol grada Pirota, a vremenom i u srpski nacionalni simbol. Zbog toga je zaštićen geografskom oznakom porekla od 2002. godine, a od 2012. godine je upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije pod pokorviteljstvom UNESKO-a.
Pirotski ćilim je kao proizvod apsolutno originalan, unikatan i univerzalan. U svetu je poznat po svojoj lepoti i kvalitetu, stilizovanoj ornamentici, bogatstvu šara i boja, kao i svojoj dugotrajnosti. Posebnog ga čini obavezna ručna izrada i tehnika tkanja na specifičnom vertikalnom razboju na kome može da se izatka ogroman ćilim, širine preko četiri metra. Specifičnost pirotskog ćilima je da nema naličje, gladak je i identičan sa obe strane što se postiže čvrstim utkivanjem potke u tehnici klečanja. Šare su i sa jedne i sa druge strane istog oblika i boja, to jest naličje je kao preslikano lice, što nigde drugde u svetu nije zabeležen slučaj.
Već duži niz godina proučavam karakteristike pirotskog ćilima i inspiraciju za moj poslednji ciklus slika i umetničkog unikatnog nakita pronalazim upravo u njegovoj simbolici i šarama. Privukla me je takođe sama duša ćilima, jer prema predanjima i legendama pirotski ćilimi imaju blagotvoran uticaj na dom u kojem se nalaze, pa im se čak pripisuje čudotvorna moć pozitivne energije kojom mogu da sačuvaju porodičnu slogu i zaštite vlasnike. U njima su utkani stoletni simboli koji sežu do postanka čoveka. Svaka šara nosi posebnu skrivenu poruku, a ćilim sa svojom originalnom kompozicijom zapravo postaje specifično slikovno pismo. U ćilim tkalje utkivaju simbole, svoja osećanja, kao i mitove i verovanja, te ćilim poseduje religijske i kosmološke kvalitete.
Simbole sa pirotskog ćilima svi prepoznajemo, ali je meni bilo posebno interesantno otkrivanje značenja svake šare. Predstavila bih vam svoje omiljene, koje sam najviše koristila u svom radu…
SOFRA
Sofra (sufra, tur.) je reč arapskog porekla, a na Balkan je stigla preko Turaka.
Izraz sofra u originalnom značenju predstavlja trpezu, niski sto oko koga se sedelo na jastucima ili niskim drvenim tronošcima. Za sofrom su ukućani ne samo jeli, već i pričali, uživali i poštovali porodične vrednosti. U srpskom jeziku izraz sofra ima i prošireno značenje i obuhvata pored trpeze i samo jelo, postavljeno na stolu. U Bosni se često može čuti: “Bujrum, sofra je spremna!”, što zapravo znači – “Izvolite, jelo je postavljeno”. U Srbiji je običaj da se posle sahrana, u čast pokojnika, postavljaju sofre, tj. hrana i po običaju, mora ih biti neparan broj. U nekim delovima Srbije, sofra je takođe zastupljena u običajima koji su imali za cilj teranje zlih sila i vremenskih nepogoda. Narod u Zapadnoj Srbiji i u Mačvi, za odbranu od kiše i grada, iznosio je u dvorište sofru i postavljao ispred kuće. Na sofri je stavljan ostatak slavske sveće, slanina, komad česnice od Božića ili komad hleba iz kuće, venčani prsten i tzv. čuvarkuća jaje (jaje koje se prvo boji za Uskrs i koje je obavezno crvene boje). Pored sofre se stavljala kosa ili sekira, koja se okretala prema oblaku. Time je narod verovao da se brani od nevremena i grada, koje je svrstavao u demonske, zle sile.
Šara je sastavljena od nazubljenih rombova u vidu zvezde, koja predstavlja sofru. Namenjena je da u čoveku razvije i podstakne mudrost i veštinu razgovora za stolom, kao i da razvije dobre pravce u donošenju dogovora i odluka.
Na ćilimu malih dimenzija šara se naziva i sofrica, a sovra na većem. Legenda o šarama pirotskog ćilima kaže da je sofra simbol iz perioda nastanka čovečanstva.
VRAŠKO KOLENO
Najstarije simbolično značenje imaju elementi iz mitološkog perioda sa predstavom kola i okretanja, pa su zato i poznati pod narodnim nazivom kolutići okretuše, a u Pirotu pod imenom vraško koleno.
Simbolika ovog motiva je dosta kompleksna. Prasloveni su igranjem kola obavljali kultni obred poštovanja boga. Što više kola, to više iskazane bogočasti, a onda i uzvratno božjeg blagoslova za rod u polju, za sreću i hrabrost u boju… U predstavi kola se sažimaju i čarobne sile, magični uticaji kao što su čaranje i gatanje.
KORNJAČA
Kornjača predstavlja dug i srećan život u blagostanju. Simbol za jedinstvo i slogu porodice, u kojoj svaki član zna svoje mesto i važnost. Kornjača predstavlja sliku univerzuma i doprinosi njegovoj postojanosti. Kornjača je takođe simbol plodnosti, pa se zato ćilimi sa kornjačama poklanjaju devojkama koje se tek udaju. Šara u tom slučaju poseduje devet kornjača koje simbolizuju devet meseci koliko žena nosi dete.
U centru kornjače nalazi se šara sofra, a iz njenog oklopa izrastaju četiri opružene noge. Ovaj motiv je gotovo uvek u borduri i uokviruje centralno polje ćilima.
ĐULOVI
Cvet kao motiv na ćilimu simbolizuje sreću, mladost, zdravlje. Najčešće su predstave simbolizovanih ruža, karanfila, lala, zumbula.
Šara đulovi predstavlja neprolaznu lepotu duha i tela jedne osobe ili porodice. Simbolizuje ljudske vrednosti i načela. Legenda kaže da šara deluje na sveukupnu lepotu čoveka i ne dozvoljava da proces starenja utiče na njegov duh i izgled. Duh ostaje mladalački, ide u korak sa vremenom, a pozitivna energija iz čoveka blista i pleni okolinu.