PIŠE: ANA KOS, PROF. KNJIŽEVNOSTI I SRPSKOG JEZIKA
FOTOGRAFIJE: ØYVIND HØSTAKER I JARAND GJESTLAND
Dragi moji, znate i sami da je naslovna Kieranova misao odavno postala istina mnogih od nas. Da nije tako, ne biste se baš na ovoj stranici zadržali. Čarobno je moći birati šta ćete postati. Pa kad već možemo – birajmo najinspirativnije, najoriginalnije, najpoučnije, najtoplije…
Prve nedelje februara, u Beogradu je održana impresivna manifestacija „The Great Norwegian Landscape“, u organizaciji Skandinavskog kutka, izdavačke kuće Dereta i ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Kako sam emotivno vezana za ovu čudesnu zemlju i drage ljude u njoj, a jedan od njih je i Øyvind Høstaker, autor predivnih fotografija norveških pejzaža, s oduševljenjem sam čekala književno veče posvećeno delima velikana norveške književnosti druge polovine 20. veka, Tarjeju Vesosu i Jensu Bjernebueu.
Tako sam otkrila Vesosa i njegove romane.
Ledeni dvorac je priča neobične poetske snage – o prijateljstvu i otuđenosti, priča o vernosti svome obećanju, oslikana samo u nagoveštajima, kao obasuta snežnom vejavicom. U romanu se sažeto, a energično, prepliću neobjašnjiva bliskost, potisnuti nagoni, nedoživljeni sjaj i začudnost koju u život može da unese samo jedna osoba. Nikada pre nisam pročitala ništa slično, i ne znam zašto, ali imam osećaj da nam je Elena Ferante svojim genijalnim romanom Moja genijalna prijateljica (pročitajte ga obavezno ako slučajno niste), dočarala sve ono što Sis i Un nisu stigle da iskuse.
Vesoseve rečenice, kratke i snažne, režu kao led kojim su okovani njegovi junaci, ostavljajući nas do kraja gladne i fabule i istine.
Ledeni dvorac može biti i slika budućnosti koju je pisac naslutio još pre pola veka, ili metafora za otuđenost, motiv gotovo neizbežan u savremenoj umetnosti. Može ovo biti i nesvakidašnja i inspirativna priča o nama – „slobodnoj ptici kojoj ništa ne preti i koja može da radi sve što želi i bude očarana kad poželi”, a koja je, ipak, „zarobljenik sopstvene slobode”.
„Iskidaće sebe samu, nasmrt, svojim kao staklo oštrim putanjama! One kidaju nebo, ne može izbeći da i nju samu iskidaju!“ Čini mi se da upravo ova misao predstavlja i ideju dela. Zato, pročitajte ovu bajkovitu priču i ne dozvolite da sami sebe iskidate!
Vesoseva paradoksalna sintagma „zarobljenik sopstvene slobode“, asocirala me je na još jedno delo od koga već dugo ne mogu da se odvojim. Svet književnosti je moj svet, pa bi bilo logično da je u pitanju još jedno poetsko delo, ali – nije, a, ipak, kao da jeste, jer je deo istraživanja za moj novi roman.
Iako je popularna psihologija već dugo aktuelna, malo se zna o sajberpsihologiji, novoj oblasti koja istražuje psihičke promene nastale usled korišćenja digitalne tehnologije. Sajberpsihologija je i naslov dela Nemice Katarine Kacer, socijalnog psihologa (stvarno ne mogu da prelomim to psihološkinja) i stručnjaka za medije. Na veoma zanimljiv, činjenicama i konkretnim primerima ilustrovan način, saznaćemo mnogo o tome kako svet Instagrama, Fejsbuka, Gugla i sl. utiče na naš identitet; zašto sve teže razdvajamo intimnu i javnu sferu; zašto gubimo osećaj vremena, pa ritam interneta postaje droga; zašto nam je potrebna nova medijska etika; šta je sajberterorizam i virtuelni voajerizam; kako funkcioniše darknet i još mnogo toga.
Verujem da sve nas prisutne u ovom virtuelnom svetu zanima šta se na internetu dešava sa našim osećanjima, mišljenjem i ponašanjem; zašto se od njega možemo razboleti; kako sajberprostor, kao virtuelna pozornica, postaje idealno mesto za samopokazivanje i inscenaciju sopstvenog lika; šta je pačvork identitet; kako opsednutost sobom i ego-kultura mogu da nas izmanipulišu; zašto društvene mreže mogu da nam zamagle pogled i stvore iluziju zajedništva; šta se događa kada internet ekonomija zavlada osećanjima…
Ovi, istovremeno zadivljujući i zastrašujući podaci, vode nas ka razrešenju zamki i pitanja: „Kako od ljudi koje određuje internet, stići do interneta koji određuju ljudi?“
Dakle, prijatelji moji, stvarni i virtuelni, sadašnji i budući, budite informisani, budite znatiželjni i budite oprezni! Sajberpsihologiju u ruke, saznajte šta se dešava svaki put kad uronite u svoj digitalni svet i naslutite kako će izgledati naša budućnost.
I ne zaboravite – čime god da ste očarani, šta god da volite, koga god da sanjate, čak i onda kada nas čeka zaljubljivo proleće i opijajući mart, najbitnije je – play smart!
