LJUBAV PREMA KADRU

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: OLIVERA BOJADŽIĆ
FOTOGRAFIJE: OLIVERA BOJADŽIĆ

OLIVERA BOJADŽIĆ, ROĐENA U BEOGRADU 1974. GODINE. DIPLOMIRALA JE NA FAKULTETU ORGANIZACIONIH NAUKA, SMER MENADŽMENT. TRENUTNO RADI U FRANCUSKOJ KOMPANIJI „LESAFFRE“, U SEKTORU FINANSIJA.

PORED FOTOGRAFIJE I PUTOVANJA, OBOŽAVA MUZIKU I KONCERTE. NE MRZI JE DA SEDNE U AUTO I ODE U BEČ, BRATISLAVU, BUDIMPEŠTU ILI ZAGREB RADI DOBROG KONCERTA. UPRAVO JE MUZIKA (KAO I FOTOGRAFIJA) DOVELA DO NEKIH LJUDI KOJI SU JOJ SADA PRIJATELJI ZA CEO ŽIVOT.

KAKO SI UPLOVILA U SVET FOTOGRAFIJE?

Oduvek sam volela da fotografišem, ali sam tek pre nekoliko godina došla do svog prvog DSLR aparata. Zanimljivo je to da mi je jednog dana na povratku kući sa posla neko ukrao fotoaparat koji sam tada imala kod sebe, a kada sam stigla kući čekao me je poklon – moj prvi DSLR aparat. To je bio poklon od mog supruga koji nije znao šta mi se neposredno pre toga desilo. Izgleda da se neke stvari u životu dešavaju sa razlogom. Krajem 2013. godine, kuma mi je predložila da zajedno krenemo na kurs fotografije i konačno ljubav spojimo sa znanjem. Došle smo u Fabriku Fotografa i magija je nastala. Često ponavljam da je to je bila najbolja stvar koju sam učinila za sebe u poslednjih mnogo, mnogo godina.

ŠTA DANAS FOTOGRAFIJA ZNAČI ZA TEBE?

Dok sam pohađala kurs u Fabrici Fotografa sa drugim zaljubljenicima fotografije, često smo među sobom govorili da nam je to terapija. Fotografija je moj hobi, ljubav i nešto bez čega danas ne mogu da zamislim svoj život. Pomaže mi da se isključim iz dnevne rutine i da odlutam u potrazi za dobrim kadrovima i dobrim svet­lom. Uživam u stvaranju fotografije i trudim se da budem sebi najveći kritičar i da učim iz svojih grešaka, kako bih rasla iz dana u dan i stvarala sve bolje fotografije.

KOJI MOTIVI PRIVLAČE TVOJU PAŽNJU?

Nakon nekoliko godina, mogu da kažem da je ulična fotografija nešto što mi najviše privlači pažnju. Dosta je zahtevna, samim tim i izazovna, tako da je to deo na kome ću još dosta raditi u budućnosti. Volim i da putujem, pa imam dosta fotografija sa putovanja sa različitim motivima: pejzaži, arhitektura, atmosfera gradova, sela… Poslednjih godina više putujem po Srbiji i trudim se da zabeležim i podelim sa svima lepote naše zemlje. Upravo fotografijom upoznajem svoje prijatelje i poznanike sa činjenicom da nije uvek neophodno da imaju pasoš sa sobom da bi neg­de otputovali i uživali.

IZLOŽBA LEPOTE SRBIJE.

U organizaciji Fabrike Fotografa, u oktobru ove godine, otvorena je samostalna izložba Lepote Srbije, gde sam bila jedan od tri izlagača. Nas troje smo prikazali Srbiju iz različitih uglova. Moje fotografije prikazuju Srbiju kroz lica njenih žitelja. Na različitim putovanjima po Srbiji sreli smo gospođu koja prodaje lutke na vašaru, sta­rog gospodina koji prvih jesenjih dana pognute glave korača pored vinograda u Topoli, dvoje starijih koji voze motor po Staroj planini kao da imaju 20 godina, baku koja sa osmehom na licu prodaje šešire i ništa joj nije teško i mnoštvo dru­gih nezaboravnih priča, trenutaka i pogleda.

ŠTA OSEĆAŠ KAD UOČIŠ DOBAR KADAR?

Poznati fotograf Elliott Erwitt je rekao da je poen­ta fotografisanja upravo ta da ne moraš ništa da objašnjavaš rečima. Trudim se da razmišljam u tom pravcu i da prenesem emociju na fotografiju tako da ona govori sama za sebe. Odabir kadra mora biti vrlo promišljen. Svaki deo na fotografiji je tu iz određenog razloga, ništa nije slučajno, ni svetlo, ni kompozicija, pa ni najmanji detalj.

ŠTA PLANIRAŠ ZA SVOJU SLEDEĆU IZLOŽBU?

Plan postoji, ali za sada ne bih puno da govorim o tome, jer su dogovori još uvek u toku. Otkriću jedino da se radi o izložbi čija je tema slike Srbije i da se jako radujem svemu što dolazi.

TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV “BE ORIGINAL”. ŠTA JE ORIGINALNO I JE­DINSTVENO U TVOM ŽIVOTU I RADU?

Mislim da smo svi mi “originali”. Satkani smo od mnogo niti koje nas čine takvima kakvi jesmo – jedinstveni i neponovljivi. Ljudi koji me poznaju kažu da umem da slušam i da imam strpljenja. U današnje vreme to su osobine koje su potisnute u drugi plan zbog ubrzanog načina života. I na kraju da dodam – strpljenje je dobar alat za krei­ranje dobre fotografije.