PUT U ZELENI GRAD

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: IGOR MANOV

FOTOGRAFIJE: IGOR MANOV

IGOR MANOV, DIPL. ING. ELEKTROTEHNIKE – SPECIJALIZACIJA RADIO I TELEVIZIJSKA TEHNIKA. DIPLOMIRAO JE NA TEHNIČKOM UNIVERZITETU VARNA NA TEMU MULTIMEDI­JALNI PROJEKTI. RADIO JE NA TELEVIZIJI U BUGARSKOJ, NEMAČKOJ, SRBIJI (BELAMI – NIŠ, FOX – BEOGRAD, TV PRVA – BEOGRAD) KAO MONTAŽER, TEHNIČAR MASTERA, SNI­MAO JE MATERIJALE NA TERENU.

SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU FOTO­GRAFIJA POD NAZIVOM „ZELENI GRAD“ IMAO JE U FEBRUARU U BEOGRADU, U GALERIJI ATELIER DIVART.

KOJI GRAD TI JE BIO NAJINSPIRATIVNIJI ZA FOTOGRAF­ISANJE?

Teško je reći. Poenta mojih fotografija je da trag­am za zajedničkim imeniteljem gradskih sredi­na, vezujući i spajajući gradove, ističući njihovu prirodu i navike, u nadi da će takvih prizora biti što više. To su prizori koji nas inspirišu i uče da negujemo našu planetu radi uravnoteženijeg života za sve. Svaki grad je inspirativan na svoj način i u svakom mestu možete naći detalje i uglove koji su jedinstveni, pored kojih svakod­nevno prolazite, a ne primećujete ih.

KADA KORAČAŠ NEPOZNATIM ULICAMA NA ŠTA NA­JVIŠE OBRAĆAŠ PAŽNJU PRILIKOM TRAŽENJA KADRA?

Tragajući, želim da uhvatim i uskladim što više elemenata gradskog pejzaža: prolaznike, tram­vaje, mostove, reke, ptice, drveće, senke, re­fleksije… arhitekturu… Šetajući ulicama grada većinu vremena provodim gledajući kroz objektiv foto-aparata, pravi utisak o hvatanju elemenata stičem kada vidim sve fotografije. To pregledan­je fotografija je poseban ritual, tad shvatam gde sam bio, šta sam video. Volim fotografije prirode u urbanim sredinama, urbano ne mora biti neg­acija prirodnog. Istina je da je takve motive teže naći u gradovima Srbije, ali ima ih.

U FEBRUARU SI IMAO IZLOŽBU FOTOGRSFIJA „ZELENI GRAD“ U GALERIJI ATELIER DIVART. ČIME SI SE PRED­STAVIO I KAKO SI BIO ZADOVOLJAN?

Pre svega bih hteo da kažem da sam prezadovol­jan svojom prvom samostalnom izložbom. Obra­dovala me je zainteresovanost publike, stručnja­ka iz oblasti fotografije čiji su mi komentari i sug­estije bili od velikog značaja. Najviše vremena mi je oduzeo odabir fotografija, ali ujedno mi je i umnogome pomogao da definišem i unapredim svoje ideje i sagledam svoje iskustvo iz prethod­nih godina. Veoma sam srećan što su i posetio­ci izložbe primetili moju želju da kroz fotografije prenesem prizore koji su svakodnevno tu pred našim očima, a koje tako često previdimo. Ovim putem se neizmerno zahvaljujem galeriji Atelier DivArt i onima koji su posetili izložbu.

DA LI FOTOGRAFIJE IMAJU NEKI SVOJ PUT DALJE?

Da. Neprestano putuju internetom, gledamo ih na svojim monitorima i telefonima, dobijamo laj­kove, komentare, pohvale. Ali kada one postanu stvarne, opipljive, velike, to je neprocenjiv osećaj – osećaj kada ponovo doživite trenutak koji ste uhvatili tamo negde daleko i sada je tu pred vama ponovo, kada ste u prilici da ga podelite sa nekim. Vrhunac je kada taj trenutak nađe svoje mesto u nečijem domu ili kancelariji i širi energi­ju koju nosi.

CRNO-BELA VS. FOTOGRAFIJA U BOJI

Neke fotografije su jednostavno stvorene da budu crno-bele, kada se pogodi pravi trenutak boje su nebitne, to ne mogu opisati rečima, ali kad pogledam fotografiju tada znam, to je to. Crno-bele fotografije su po meni jednostavne, ozbiljne, duboko utemeljene u istoriji fotografi­je, prikazuju suštinu. Crno-bela fotografija je još uvek ravnopravno zastupljena u odnosu na onu u boji, bez obzira na ekspanziju digitalne fotografi­je. Mislim da idu sa godinama iskustva, ja ih još uvek nemam mnogo, ali ih volim.

TVOJ SLEDEĆI PROJEKAT?

Voleo bih da kroz urbanu fotografiju i video materijal, uz pomoć interneta, prenesem svo­je iskustvo u vezi sa dobrim praksama zelenih gradova Evrope, pre svega Skandinavije. Na taj način bih pokušao da probudim svest o znača­ju prirode, o našem odnosu prema njoj i njeno vraćanje tamo gde je najmanje ima, a to su nar­avno gradovi.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „PLAY (S)MART“. KAKO SE IGRA NA SIGURNO?

Sa povećavanjem znanja, povećava se i verovat­noća da ćemo igrati na sigurno. Da li postoji neš­to u životu što je sigurno? Smatram da ukoliko imate cilj, mnogo strpljenja, na to dodate srce i strast, onda više neće biti prepreka na putu do cilja. Verujem da će vam ljudi vrlo rado pomoći ukoliko vide da iskreno volite ono što radite.