PIŠE: IRENA LALIĆ, ORGANIZATOR POSLOVNIH DOGAĐAJA, NETWORKING DAY – POSLOVNI SUSRETI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM
Gde god ima promena, tu ima i napredovanja, dokle god se ne suočimo sa strahom od promena, ostajemo zarobljeni u tamnom vilajetu svojih želja, neiskorišćenih prilika, neotkrivenih talenata i neispričanih priča.
Da li čujemo sebe? Da li ikada sebi priznamo šta nas čini srećnima i šta zapravo želimo? Koliko hrabrosti je tek potrebno da to i realizujemo?
Šta je to RESTART prevedeno u svakodnevni život?
Koliko puta, kada i u kojim situacijama je potrebno da obnovimo energiju i da se iz naizgled propale situacije izdignemo, pronađemo u sebi skrtiveno blago u vidu zrnca energije, iskricu vatre koja se ponovo razbuktava u plamen?
Ako pogledam unazad, imala sam nekoliko prelomnih momenata u životu. Privatno i poslovno. Iako kažu da ne bi trebalo, kod mene poslovno ima velikog uticaja na privatno, i obrnuto. Možda je to samo kod nas koji gradimo svoje puteve u sistemu 0-24h, a ne 9-17h, pa je naš poslovni život u konstantnom preplitanju sa privatnim. Tek, svi smo satkani od onoga sto osećamo, mislimo, doživljavamo, kako kroz posao i poslovne odnose, tako i privatne, i ono smo što od svega toga na kraju ispadne. Tako gradimo i menjamo sebe. Vlastite greške najviše bole, ali su i najvrednije. Tada smo najosetljiviji i tada se menjamo, rastemo ili padamo. Snaga koju nosimo u sebi spozna se upravo onda kada mislimo da nema dalje, da je kraj. I kada mislimo da je kraj, da se sve ruši, bilo da u našem privatnom životu gubimo, bilo da se urušava poslovna prilika, zaiskri ona iskrica, i rasplamsa plamen, i shvatimo da smo i te kako živi, da smo i te kako jaki, i da nas je život s razlogom doveo tu gde smo – jer je za nas spremio nešto mnogo bolje i značajnije. Ponekad nam je potrebno vreme da shvatimo kako lošu situaciju preokrenuti u pozitivnu. Može, sve je moguće, verujte mi. Važno je samo da li to želimo i da li smo doneli odluku. I da nikome u našem okruženju, barem ne svesno i namerno, ne činimo loše.
– Sve što se događa tu je s razlogom da nešto novo naučimo, ispravimo grešku ili počnemo iz početka.
– Ako vam se čini da je sve propalo, onda i jeste tako.
– Ako vam se čini da život tek počinje, onda i JESTE TAKO.
Kada sam pre dve godine u Srbiji stvorila poslovni događaj za koji sam kupila licencu, i nakon godinu i po dana ozbiljnog rada i fantastičnog pozicioniranja imena, ostala bez iste, mogla sam da pomislim da sam propala, da nema više.
Mogla sam. Ali nisam.
Svesna svega što sam učinila i postigla, spoznala sam svoju snagu i kliknula na dugme RESTART. Ne možete ni zamisliti koliko je bilo lako sve pokrenuti. Kada sami sebi kažete da možete, onda vas svi podrže i pomoć i podrška stižu sa svih strana. I to baš ono što vam je tada najviše potrebno. Od toga da se nađem baš tada “slučajno“ na kafi sa poznanikom za kojeg nisam znala da je i grafički dizajner, pa vam za dan i po uradi fenomenalni logo, od predloga imena sa svih strana, preko reči podrške, do iskrenog uvažavanja svega što sam postigla. Poverovali su oni meni tada, baš kao što sam ja verovala njima ranije.
Ni jednog momenta se nisam dvoumila, niti sam želela da izneverim ljude kojima sam okružena, koji cene to što radim i način na koji radim. Tako je nastao NetWorking Day – Poslovni susreti. Događaj koji okuplja preduzetnike i sve zainteresovane za poslovne teme sa ciljem umrežavanja i promovisanja lične inicijative i preduzetničkog duha.
Naime, celog života sam želela da budem sama svoj gazda, ali nikako da se to i dogodi. Mislila sam da nisam bila dovoljno hrabra. Istina je da nisam imala proizvod koji me pokreće i koji u meni budi dovoljno strasti, a onda se ispostavilo da sam to pronašla, napokon – u pomaganju drugima da budu uspešni u svojim poslovima.
Oduvek sam znala da moj život neće biti konvencionalna, ravna linija. Tražila sam put i izlazila iz ustaljenih okvira i privatnog i poslovnog života. Promene nisu ni lake, ni bezbolne. Zbog toga je mnogima život ravna linija. Moj nije. Više je cik-cak. Ponekad brži nego što mislim da mogu da podnesem, a ustvari, dovoljno da me navede da shvatim kako se moje granice šire i kako sve više mogu. Učim o sebi svakog dana, učim i o životu, poslu, odnosu s ljudima… i idem napred.
Volela bih da nisam uvek birala teži put i zato sam zahvalna svima koji su se na tom putu našli. Zahvalna porodici, prijateljima, koji su me ‘dizali’ kad sam padala, a posebno zahvalna onima koji su me spoticali i tako me učili. Zahvaljujući njima, kao i hrabrosti da u svom životu donesem nekoliko krupnih odluka, sada definitivno i sa 100% sigurnosti na pitanje da li sam srećna, odmah odgovaram potvrdno.
Jasno vam je zbog čega mislim da ništa nije slučajno i da nas život stavlja u naizgled bezizlazne situacije, ali izlaz uvek postoji!
Sve zavisi od nas, da li hoćemo, nećemo, i koliko strasti osećamo prema onome što želimo. Svako od nas ima u sebi snagu da pronađe svetlo na kraju tunela.
