“SREĆA JE KAMELEON”

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE RADMILE SATARIĆ

RADMILA SATARIĆ, PISAC, PROFESOR SRP­SKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI. RADILA JE U UGLEDNIM SREDNJIM ŠKOLAMA U BEOGRADU I NOVOM SADU. IZA SEBE IMA ZBIRKU MODER­NIH PRIČA „STAKLENE STEPENICE“, KOJA IMA ROMANESKNU STRUKTURU, PA JE PREDLOŽE­NA ZA NIN-OVU NAGRADU I NAGRADU PEČAT VREMENA ZA 2015. GODINU.

NAJNOVIJI ROMAN „SREĆA JE KAMELEON“, KOJI JE DOŠAO U RUKE ČITALACA 2018. GO­DINE, OSVAJA PUBLIKU VELIKOM BRZINOM. RADMILA AKTIVNO PIŠE, A NEDAVNO JE SVOJ ROMAN PROMOVISALA U OKVIRU DANA SLO­VENSKE KULTURE U BUKUREŠTU, NA FAKULTE­TU ZA STRANE JEZIKE, GDE JE BILA PREDSTAV­NICA SAVREMENE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI.

VAŠ NOVI ROMAN „SREĆA JE KAMELEON“ UGLEDAO JE SVETLOST DANA 12. APRILA 2018. GODINE, U UVAŽENOJ IZDAVAČKOJ KUĆI „PROMETEJ“ IZ NOVOG SADA. ŠTA JE OSNOVNA POTKA ROMANA?

Svet je širok i veliki, kao što je i sam kosmos, tokovi ljudskih misli su neukrotivi, nezaustavi­vi, kao što je talasanje okeana. Nikada i nigde nije kraj. Sve ima perspektivu i spoj sa pravom obalom, kao što se na kraju dana ljube obala i more, obasjani Suncem. Jer večna ljubav pobe­đuje. Čovek je zrno puno dragulja, koje uzrasta na burnom okeanu života, pod Suncem. Ljud­sko biće je snaga i lepota Sveta. Najplemenitiji deo čovekove ličnosti je osećanje ljubavi, koja sve pokreće i ulepšava. Osnovna potka roma­na je savremeni život, ljubav, verovanje u nju i izneveravanje ljubavi, rušenje jedne porodice i uzrastanje nove, lepe, perspektivne ljubavi. Spajanje ljudi na principu dodira njihovih vrlina. Ruke stvaralaca teže jedne ka drugima kada se gradi nešto vredno, veliko, ljudima korisno. Tada ni okean nije prepreka. Tada kruzer postaje sim­bol mosta koji spaja i nosi plemenite poruke o sveopštem graditeljstvu.

Izdvajam kao značajan prilog odgovoru na ovo pitanje deo izvanredne recenzije prof. Mirjane Strajnić: ‚‚Roman Radmile Satarić je priča o bra­ku, ljubavi, sreći, izdaji, neuspesima i uspesima, o svemoćnoj i terapijskoj snazi umetnosti, kao i o njenoj pobedi nad mnogim nedaćama.“

Poruka mog romana mogla bi biti – ne postoje granice za ljubav!

ŠTA JE ZA VAS SREĆA? KAKO OBRAZLAŽETE POJAM SREĆE U ROMANU?

Za mene je sreća veliki, vredan i važan pojam. Moja sreća je neodvojiva od sreće mojih naj­milijih. Sreća se ne postiže pod imperativima i diktatima. Nikoga ne možemo na silu naterati da bude srećan, ali možemo sipati meleme svo­je duše i srca prema njima da zajedno budemo srećni. Sreća je dobro stanje u umu, duši i srcu. Ona se ne postiže jednostavno, a za nju nam ne treba mnogo. Ne treba nam mnogo materi­jalnog, ali nam treba dosta ljudskog, čovečnog. Spoj ljudskosti, razumevanje, saradnja, osećaj­nost, osmeh, prijatna iskrenost, to je estetika koja puni pehare duše i razliva zlatne tokove po umu.

U romanu „Sreća je kameleon“, pojam sreće razmatran je literarno vrlo analitično. Sreća, kao čarolija za kojom trči ceo ljudski rod, kao da ble­šti u izlogu koji bi hteli svi da osvoje. Zapravo, mnogi i ne znaju koji je to jasan pojam koji će im doneti sreću, niti kojim putem se do nje stiže. Čini im se da je tuđa sreća uvek veća i hteli bi da je osvoje, otmu, uzmu za sebe. Imaju lične imperative da budu srećni, ne birajući način da dođu do takvog osećanja. U tom svom pohodu, postaju bezosećajni, guraju i ruše sve oko sebe, da bi za sebe osvojili veću sreću. U romanu, istinski su srećni oni likovi koji znaju istinski da vole, koji su stvaraoci, koji stvaraju srcem i du­šom na svim planovima ostvarenja. Čak i kada

im je teško, oni znaju da postoji svetlost koja im otkriva prave puteve do pravih ljudi sa kojima će biti suštinski srećni (Tea i Džon). Glavni lik ro­mana, Tea je nežna, mila, vredna, požrtvovana, talentovana za slikarstvo, puna osećanja ljuba­vi, plemenita, humana. Ona je simbol za dobro i humanizam. Posebno vredni simboli sreće u romanu su: ljubav, porodica, roditeljski poklon, stvaralaštvo, prijateljstvo, priroda, dobrota, le­pota, humanizam, kruzer. Bez bliskosti, simbio­ze ovih simbola, ne može biti sreće.

‚‚Postoji li definicija sreće? Za svakog je ona nešto drugo, nešto merljivo ili nemerljivo. Sreća menja oblike, kao kameleon je. Čas je ovakva, čas je onakva. Svakako, blistava je.“

‚‚Moć u srcu, svetlo u umu, ljubav u duši, to je sreća kojoj se svi udvaraju, za kojom tragaju, zbog koje su istraživači i kaskaderi.“

‚‚Jer sreća nikad nije konačna niti stabilna. Ona je kao vihor, doleti s vremena na vreme, potpuno nas obuzme, uveri da je ceo svet i sve oko nas lepo i u harmoniji, a onda se pretvori u orkan koji sve pomrsi, raznese, poseje seme ko zna gde i mi moramo misaono ili objektivno fizički, ići za plodovima tog semena.“

Ovo su citati iz romana koji ilustruju varijacije pojma sreća.

DA LI SU VAŠI JUNACI PRAVE LIČNOSTI IZ ŽIVOTA, ILI SU IZMIŠLJENI, PA JE SVAKA SLIČNOST SA STVARNIM LIKOVIMA SLUČAJNA?

Zaista nisam sigurna da li su moji likovi u roma­nu stvarni ili izmišljeni, jer onda kad su uobličeni, za mene su postali stvarni. Već sama činjenica da postoje u mom umu i u mojoj mašti, da se kreću romanom sa tako bogatim prirodama, čini ih re­alnim i negde postojećim. Verovatno je svaki za­mišljeni lik u romanu pogled na čoveka i njegovu raskošnu ličnost. Od velikog broja ljudi koji posto­je na svetu, ja sam odabrala likove koji su mi bili inspirativni i vredni da se o njima piše u formuli datih životnih okolnosti. To su predivna umetni­ca Tea, sjajni gospodin, kapetan Džon, impresivni nadareni student Momčilo, njegova divna maj­ka, deca Mia, Darko i Mona, Teina sestra Stela… Kontrastirajući okolnosti, ambijente, od urbanog velegrada, do pejzaža sela, prirode, prelepih slika okeana sa kruzerom na njemu, ja sam kontrasti­rala i likove, kako bi roman dobio reljef, kao što ga ima i priroda, a time postao dinamičan, zanimljiv. Likovi su stvarno-nestvarni, prepoznatljivo-ne­prepoznatljivi, ali, svakako, poželjni da postoje. Opet citiram deo recenzije prof. Mirjane Strajnić: ‚‚Dobrota i impozantnost kapetana Džona, njego­va snaga, neizmerna i neopoziva ljubav prema Tei nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Teina empatija, odnosno donatorstvo mladom naučniku Momčilu dovodi ga do neverovatnih uspeha.“

Specijalno su poželjni likovi koji nose plemenite ideje stvaralaštva, ljubavi, razumevanja, huma­nosti, kao sjajni biseri ljudskog roda. Oni našoj planeti daju sigurnost i perspektivu.

INSPIRACIJA ZA PISANJE I RAZMIŠLJANJE?

Sve što postoji oko mene i na ovom svetu, za mene je inspirativno. Specijalno me inspiriše savremeni život, moderno doba. Nijedan moj pogled ne ostaje na površnoj slici, već sve misa­ono doradim, usavršavam, ako želim da se upu­stim u takvu umetničku avanturu. Posmatram svet kao sliku u ogledalu ili film koji se odvija preda mnom. Dok sam pisala roman, ja sam vi­dela filmske scene, tako da je roman veoma po­godan za filmski scenario. Kada sam nedavno imala promociju romana u Bukureštu, na Fakul­tetu za strane jezike, u okviru Dana slovenskih kultura, uvažena profesorka dr Oktavia Nedelku je, posle promocije, rekla reč ‚‚FILM“. To je bila njena impresija, koju je odmah iskazala. Tako, u meni se odvijaju filmske priče, a nije ni slučajno, kad često sa svojim sinovima, koji su ljubitelji filma, pričam o novim filmovima.

DA LI VAM LAKO IDE PISANJE? ILI NEKADA MISLITE DA KOPATE U RUDNIKU TRAŽEĆI TU SAVRŠENU REČ KOJA OSVAJA?

Pisanje, kao i svaki drugi ozbiljan posao, po­drazumeva talenat i rad. Pisanje ima više faza, od one pripremne, pa do dubokog ronjenja kroz atmosferu dela, likova, psihologija, dinamike, dekora, kostima, pa do poliranja sadržaja… Zna­či, to je sistematičan, maštovit, prijatan rad, pre­davanje poslu, oblikovanje divnih priča, u kojima se autor dobro oseća. Postoje momenti kada se traga za onom savršenom reči, koju tražimo kao zrno zlata u pesku. Onda ona zasija svom lepo­tom i snagom i tada smo srećni! Ta reč osvaja čitaoce, miluje, obasjava, ta reč autoru daje po­let. Tad nastaje muzika i slika reči, duga od pis­ca do čitaoca, most kojim se sigurno i lepo ide, to je onaj elegantni luk, koji se izvija nad rekom života. Ta reč na kraju zavodljivog stvaralačkog lavirinta zasija kao dijamant!

FOTO: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

DA LI KROZ REČ SLIKATE SADAŠNJE VREME? ILI STE, KAO PISAC, HRONIČAR VREMENA?

Ne postoji sadašnjost bez prošlosti, ili bar de­limične refleksije prošlosti u svemu. Međutim, mene kao pisca zanima moderno doba, savre­meni svet, odnosi među ljudima u modernom vremenu. Kako ljudi komuniciraju, koliko su sta­bilne ljudske emocije. Da li su stabilne porodice kao sigurna mesta, utvrđenja iz kojih se sigurno izlazi i kojima se sigurno vraća. Šta se dešava sa ljudima koji su u stalnim preokupacijama po­slovnih, emotivnih i društvenih uspeha? Da li se tu konci negde mrse? Šta postaje najvrednije na toj gradacijskoj lestvici? Kako u savremenom svetu brzih tehnologija, informacija i komunika­ cija, spajamo emocije? Na kom principu komuniciraju prividno daleki svetovi, šta ih čini bliskim? Otkrivam jednu pravu istinu, da ljubav ne zna za granice, da spaja ljude lepotom stvaralaštva, u koje su utkane dobre emocije. Tada sve po­staje moguće i svi postajemo bliski, dra­gi i mili jedni drugima. Naročito oni koji se na principu sličnosti po kvalitetnim osobinama i ljubavi prema umetnosti približe i spoje, kao Tea i Džon. Za mene je moderni život i svet neiscrpna inspi­racija. Kao ilustracija modernosti, sledi odlomak iz romana o kruzeru: ‚‚Bio je to jedan zadivljujući brod koji je ličio na ploveći satelit oivičen dijamantima. Tako je izgledao pri odblesku večernjih sveta­la i sjaja mesečine. Plovio je ravnomer­no noseći sreću putnika koji su tražili i dobili nešto neobično, drugačije. Velika kuća osvetljena dijamantnim lampama, bila je večernja vizija na čarobnom, svi­lenom tepihu okeana. Kretao se elegan­tnom putanjom, ničim ne pokazujući da prkosi moru, već se stapao sa njim kao što se prožimaju ljubav pesme i nota, probijajući se napred kroz toplinu noći i šum mora.“

GDE MOŽEMO KUPITI ROMAN „SREĆA JE KAMELEON“?

Roman se može kupiti u knjižarama Delfi (Laguna, Vulkan), kao i u Novom Sadu, u knjižari Most, Zmaj Jovina br. 22.

TEMA LETNJEG DVOBROJA MAGAZINA RYL NOSI NAZIV „ŽIVOTNI ZEN“. DA LI STE USPELI DA GA POSTIGNETE?

Divno je da letnji dvobroj sjajnog maga­zina RYL nosi naziv ‚‚Životni zen“, kada je sve u prirodi u zenitu. Moto mog ži­vota jeste da je lepota i ostvarenost ži­vota proces, to nije samo momenat koji nešto naglo odredi, proceni, osvetli, što se prelije kao zlatni slap. U tom procesu, toku života, sa svojom divnom porodi­com, suprugom i sinovima, porodičnom, spisateljskom i ljudskom stavralaštvu, ja jesam postigla svoj zen.