LEPA PETRA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: RADMILA SATARI
Ć
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

RADMILA SATARIĆ JE ZAVRŠILA FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU. PROFESIONAL­NO SE OSTVARILA KAO PROFESOR SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI I PISAC. BAVI SE PI­SANJEM ROMANA, DRAMA, POEZIJE, ESEJA. SVOJ KNJIŽEVNI DAR USMERILA JE NAJVIŠE NA PROZNO STVARALAŠTVO. VEĆ TRI PUTA SU NJENI ROMANI PREDLOŽENI ZA NIN-OVU NAGRADU. U MAJU 2019. GODINE U UGLED­NOJ IZDAVAČKOJ KUĆI „PROMETEJ“ OBJAVI­LA JE ROMAN „LEPA PETRA“.

„LEPA PETRA“ JE TVOJ TREĆI ROMAN KOJIM MENJAŠ STVARNOST. JUNAKE KOJE OŽIV­LJAVAŠ SMESTILA SI U XX I XXI VEK. O ČEMU SE TAČNO RADI?

Moji junaci žive u interesantnom vremenskom periodu i na zanimljivim mestima. Vreme je rela­tivno moderno i potpuno moderno. Likovi, koji su literarno sjajni, prate dinamiku i intenzitet doba u kom žive i u potrazi su za pravim prostorom sreće za sebe. Oni ne dozvoljavaju da ih vreme pobedi, da budu prošlost koja je nestala kao prah, već teže da se spoznaju – glavna su obeležja njiho­vih bogatih ličnosti, snažne psihologije, raskošne lepote, žele da ostave svoj trag u vremenu. Speci­jalno je jak i moćan dominantni lik Petre, postoji kopča sa antičkim periodom po asocijativnosti, pojam lepote približava različite i udaljene veko­ve. Oni književno, gotovo filmskom metodom ko­municiraju, kao da su živo izronili likovi iz grčke mitologije: grčka boginja lepote Afrodita i lepa Helena. Kompariraju se likovi i njihove osobine (lepa Petra – boginja Afrodita, advokatica Zorica – lepa Helena). Sva lepota i znamenje su u svesti, požudi i ambiciji jednog egoističnog lika (Arse, Petrinog oca)), koga će vlastiti egoizam na kraju učiniti jadnim. Kontrasti su izraziti i moć vizuali­zacije likova je očigledna. Stoga je jaz dubok i ne­premostiv među tako kontrastnim psihologijama i ambicijama.

Idealno vreme za ljudski život ne postoji. Pos­toje idealne prilike u hodu vremena da se čovek ostvari u izvesnom pogledu. Moderno doba omogućuje čoveku da se brzo predstavi svetu i spretno podesi određenim prilikama, ali ovakav pristup zahteva i veliku spremnost i spretnost za adaptaciju novom načinu življenja. Jedno vreme je jedna specifična emocija koju sugerišu specifičnosti tog vremena, drugo vreme je druga emocija, jer se pristup stvarima menja. Postoje i moderne emocije kao i moderne okolnosti koje pobuđuju autentične emocije. Ono što je nekada bilo važno, danas prestaje da bude važno, pa tako i ne dodiruje emocije. Ono što uvek jeste važno – to je ljudski karakter u hujanju vremena. Ljud­ski karakter, između ostalog, ćini i skup emocija. Kako se u prolasku vremena održati, ostati uvek lep, pun ljubavi, i onda kada život ogoli ličnost? Suštinski lepe ostaju zauvek one ličnosti koje izgrrade bogat unutrašnji svet i učine moćnim, reljefnim svoj karakter, kao što je to uspela lepa Petra.

U romanu je oslikana druga polovina dvadesetog veka, njegova kultura, umetnost, obrazovanje, socijalni milje, ljubav, emotivni život, sloboda is­poljavanja i ostvarenja bogatog emotivnog živo­ta, istina o ljudima, potreba da se bezuslovno voli i razume ljubav, tajne života i pitanja zašto pos­toje tajne i da li nečije tajne koče slobodan razvoj ličnosti koje su u njihovom okruženju. Lepota koja se nadnosi kao okrepljenje za sve nepoznanice, za sva nerazumevanja, lepota kao simbol života, kao slap ili gejzir koji je sinonim za neukrotivu is­tinu o ljubavi i bujanju života zauzima značajno mesto u romanu.

Kao na ekranu promiču slike 21. veka sa svim njegovim hitrim odrednicama i jasnijim, transpar­entnijim otvaranjem ljudskih misli, duša i srca. Ljubav nije više tabu tema, o njoj se govori, a ona kad je prava, istinita je, prisutna i sigurna. Javno se promoviše, jer su i emocije u novom, savre­menom životu jasnije definisane i afirmišu se slobodno.

Glavni lik romana, Petra, prelepa je devojka, dama, koja pleni svojim posebnim osobinama. Ona prolazi kroz ova dva različita vremena, prvo kao nezrela devojka sa jasno označenom po­trebom da voli i da bude voljena, da se suprot­stavi svima koji pokušaju da je koče u ostvarenju ljubavi. Ona izgrađuje svoju ličnost kao skulpturu lepote i moći, ona je ličnost za divljenje i dok je još sasvim mlada i kada stasa u zrele godine.

Petra traga za prostorom sreće, pa se radnja romana događa na različitim mestima i zeml­jama. Toponimi nisu precizno definisani, osim grada Beča. Ostali toponimi su enigmatično naz­načeni njihovim početnim slovima. Svaki čitalac sam rešava enigmu o kom gradu je reč. Taj pos­tupak postaje interesantan u čitalačkoj mašti.

DA LI JE LJUBAV VEČITA INSPIRACIJA ZA PISCA?

Ljubav je večita inspiracija i neiscrpni izvor inspi­racije. Toliko je moćna da pokreće delo, stvara­laštvo. Ljubav transformiše ličnost, mnoge situa­cije menja, podešava. Ljubav je pokretač svega dobrog na svetu. Od jedne reči ljubavi zavisi tok ljudskog života, a onda i tokovi života mnogih lju­di. Od ljubavi zavisi lepota i ljudska sreća.

Toliko je moćnih reči i priča iskazano i napisa­no o ljubavi. Možemo konstatovati da nema dela bez ove važne teme. Još od književnosti sta­rog veka, preko antičke književnosti, srednjove­kovne do renesansne književnosti, napisane su najlepše priče i stihovi o ljubavi. Petrarkin Kan­conijer je zbirka savršenih soneta posvećenih gospođi Lauri u slavu njene lepote i ljubavi. Šek­spirovo delo Romeo i Julija, da li ima veće ljuba­vi… Teško je izmeriti intenzitet ljubavi, jer se čini da je svaka ljubav najveća. Romantizam – dovol­jno je samo pročitati Tatjanino pismo Onjeginu da se osete najtananije nijanse čiste ljubavi is­krene devojačke duše. Tako redom, po epohama u književnosti, do današnjeg vremena, čitamo blistave stranice o čežnji, snovima, uzdignutosti, ostvarenosti divnog osećanja ljubavi.

Naš Ivo Andrić je ovo blistavo osećanje protkao kroz sva svoja dela na najlepši način. Divimo se raskoši ljudske duše u svetu stisnutih istorijskih okolnosti. A ljubav ima krila, kao ptica, ona nikad ne zakasni, jer joj je ishod sreća.

„LJUBAV JE STRAŠNA SNAGA KOJA NIKADA I NIGDE NE GUBI SVOJU MOĆ“, MISAO JE IVE ANDRIĆA.

Ja sam ostvarila svoju nameru i cilj da u svom ro­manu „Lepa Petra“ pišem o čistoj, prelepoj ljuba­vi Petre i Slavena, o njihovoj borbi za ostvarenje potpune sreće. Mnoge lepe situacije su predstav­ljene u romanu i puno lepote ljudske osećajnosti krasi roaman. Jer, niko nije gubitnik kad voli, niko nije zao kad voli, niko nije negativan kad voli – lju­bav čini ljude lepim, dobrim i daje im moć!

ROMAN SE NE ZAVRŠAVA „HAPPY ENDOM“. NEMA SREĆNOG KRAJA. MADA I TO JE NEKI NOVI POČETAK.

Roman obiluje iznenađenjima, odnosno situaci­jama koje priređuju iznenađenja likovima roma­na, pa i čitaocima. Ove okolnosti čine roman vrlo dinamičnim i intrigantnim. Izgleda da je sve pro­menljivo, osim definisane, čiste ljubavi između Petre i Slavena. Njihovu ljubav stalno pratimo u romanu, otkrivamo detalje, njene filigranske arabeske, i navijamo za nju. Deluje da roman nema happy end. Pažljivi čitalac će ga verovatno pronaći, kao što je sjajno i sugestivno prisutno u tvom pitanju „Mada i to je neki novi početak“. Veoma mi znači ovo razumevanje kraja dela, jer je Petra verovatno na novom, čistom, neophod­nom početku kada je otkrila mnoge istine.

Priroda ima svoj govor, ona ima dušu, kao što je imaju likovi. Ambijent prati Petrina proživljavan­ja i emocije, priroda ima nijanse koje su prisutne u njenim otkucajima srca. Kada se srode duše ličnosti i mesta, nastaje čudo, čini se kao da je čovek dobio novi život.

KO JE POBEDNIK, A KO JE GUBITIK U „LEPOJ PETRI“?

Citiraću misao iz recenzije prof. Mirjane Srajnić: “Ostavila je na kraju otvorena večna pitanja: ko je pobednik, a ko gubitnik u relacijama eros-ta­natos, dobro-zlo, ljubav-zloba? Da li je na ta pi­tanja uopšte moguće odgovoriti? Ostaje nam da tražimo rešenje nakon čitanja romana.“

Ja bih, kao autrorka romana, mogla da kažem da je pobednik onaj ko ume lepše da oboji život, onaj ko ima širu dušu i razumevanje, onaj ko diše sa kompletnom prirodom, koga podrži kosmos.

PETRA NA LATINSKOM ZNAČI KAMEN. KOJE ZNAČENJE IMA IME TVOJE JUNAKINJE?

Petrino ime sadrži veliku, sjajnu simboliku. U os­novi u imenu jeste značenje kamen, ali dragi ka­men sa najvrednijim karatima. Ona nosi u sebi onaj sadržaj kamena od koga je sagrađen grad Petra koji postoji preko 2000 godina. Najlepši or­namenti prirode su u njoj, prisutni su oni prelivi plemenitih boja koji se vide kad Sunce izlazi i za­lazi nad gradom Petra.

Moja junakinja Petra nosi posebnost koja oduševljava, sve podešava oko sebe na bolje, ona nosi milinu u glasu i eleganciju u pokretima, njena kosa je pesma, a oči govor. Petrin smeh je najlepše talasanje mora sa bisernim školjkama. Petra deluje kao san, a realna je. Borac je na naj­lepši način, jer iz sebe izvlači najdelikatnija, naj­bolja svojstva ženske prirode koja je postavljaju za kraljicu lepote u njenoj gimnazijskoj generaci­ji, radi čega je porede sa grčkom boginjom lepo­te Afroditom. Petra sve razume, razume zašto je svet teško definisati, da bi došla do ovakvih saz­nanja prvo je morala da otkrije sakrivenu istinu o sebi i svom poreklu.

Petra je plemeniti element u kompletnoj i kom­pleksnoj strukturi ljudskog života!

KAKO JE ROMAN PRIHVAĆEN KOD ČITALAČKE PUBLIKE?

Roman je izuzetno lepo prihvaćen kod čitalačke publike. Dobila sam najbolje ocene o njemu, čak čitaoci iskazuju želje da ga čitaju po drugi put, jer ih je oduševio. Čujem da čitaoci ostavljaju poslo­ve da bi što pre ispratili radnju romana, jer ih za­nima šta se dalje dogodilo sa junacima dela. Na širokom prostornom planu govori se na najlepši način o romanu „Lepa Petra“.

Na Kongresu slavista koji je održan povodom 70 godina slavistike na Univerzitetu u Bukureštu, na Fakultetu za strane jezike u septembru 2019. go­dine, saopštila sam svoj naučni rad pod naslo­vom „Lepa Petra u konteksu savremenog žens­kog romana“. U ovom radu bavila sam se naj­više prostorima sreće u romanu. Tom prilikom, slavisti iz sveta su se veoma zainteresovali za moj roman i priča o njemu sada postoji među slavistima širom sveta, a roman „Lepa Petra“ se nalazi u Univerzitetskoj biblioteci u Bukureštu i Temišvaru.

Moram ispričati da je roman pobudio veliku pažnju na vrhu Ajfelove kule u Parizu među sto­tinama turista, kada sam ga odnela dva dana nakon objavljivanja. Prvi aplauz i oduševljenje dobio je upravo na ovom divnom mestu i tako je nastavio svoj put.

Prva zvanična promocija bila je u Galeriji Prome­tej, gde su budući čitaoci oduševljeno prihvatili roman!

NAKON „LEPE PETRE“ U KOM PRAVCU ĆEŠ SE OTVORITI? U KOJI VEK ĆEŠ OTIĆI?

„Lepa Petra“ mi je trasirala zlatne pločice za dal­ja književna razmišljanja. Ostajem u istom dobu, 20. i 21. vek, međutim tema je potpuno drugačija, veoma moderna i specifična, čak i samu sebe iznenađujem. To je odlično, jer su preda mnom neverovatno moćni likovi i stvaralačka uzbuđenja.

TEMA FEBRUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZI­NA NOSI NAZIV „IZA KULISA, U SRED SRCA“. ŠTA TI LEŽI NA SRCU?

Tema februarskog broja je fantastična i u skladu sa romanom koji upravo pišem. Neverovatna ko­incidencija!

Na srcu mi leži da svi postignu to da im se iza kulisa sve otvori u sred srca. Da se zlato ljuba­vi razlije svima u srcu i da uvek ostane u njemu. To najpre želim svojim najbliskijima, pa dalje. Ja sam uvek sa ovim osećanjem prema bližnjima i prema celom kosmosu.