„NI NA NEBU NI NA ZEMLJI“

PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

Godinu dana sam čekala trenutak da uskočim u balon i poletim visoko pod oblake. Godinu dana sam čekala dan da se vinem kao ptica i raširim smelo krila pod kapom nebeskom. Godina je prošla i ja se našla u košari balona g-dina Gorana Miladinovića, člana balonarskog kluba „FENIKS – UMiK“ iz Leposavića sa severa Kosova i Metohije. U Senti za dan opštine poletesmo na 1600 m i pređosmo preko 20km za sat i po vremena.

Bože kakav osećaj, kakvo iskustvo i adrenalin koji se raspršio po telu. Umirila sam se, umirila sam um u prepustila letu i meditaciji koju sam osetila. Čuo se samo šum.

Čula sam sopstveno srce i pogled koji je pucao daleko. Nije bilo granice. Uvek govorim da sam bogata onoliko koliko mi stane u zenicu oka, ali ovaj put bogatstvo je bilo nemerljivo. Oranice ispod mene koje volim, predivna tapiserija od zemlje i plodova se nizala. Nisam znala na koju stranu da pogledam. Tisa je mahala ja sam se smeškala. Ako se nešto rajem može nazvati bio je to taj trenutak neprocenjive sreće koji mi se uvukao duboko u svaku poru. Nosim ga i sada. Urezao se u mene.

Poletite balonom, poletite srcem, poletite umom. Samo malo hrabrosti skupite i prepustite se želji.

„Znaš li šta je najljepše u životu? Želja, prijatelju.“ Meša Selimović