PIŠE: KSENIJA LEA RONAI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Netrajnost je deo života. To je činjenica — i koliko god je prihvatili ili ne, ona je stvarna i ide uz rame sa životom.
Volela bih da započnem ovaj tekst sa svešću o našoj prolaznosti.
U savremenom načinu života neprestano se radi na tome da ubeđujemo sebe i druge koliko smo sve mlađi, lepši i večni. To može da bude mač sa dve oštrice.
S jedne strane, i sama se bavim zdravim načinom života i istražujem šta sve, kao ljudi, možemo da učinimo da budemo psihofizički i emotivno dobro.
S druge strane, svesnost o prolaznosti i netrajnosti može da nas razbudi iz iluzije u koju svi ponekad komforno utonemo.
Razbuđivanje iz dubokog dnevnog sna može da otvori vrata suštine našeg života — po meri duše.
To je božanski bingo.
To se ne kupuje.
To se nalazi unutar nas. Potrebna je hrabrost i istrajnost. Herojske veštine predačkih junaka u ovom savremenom i brzom životu.
Divni Paulo Koeljo ga je u svojoj knjizi nazvao — Ratnik Svetlosti.
Do toga se dolazi skidanjem mnogih nagomilanih slojeva — porodičnih, verskih, društvenih programa. Kao umetnik koji stvara skulpturu, skidajući sloj po sloj mase da bi otkrio svoju kreaciju koja je oduvek bila unutar kamena.
Moj život je počeo iskrom u snovima, a realnost uopšte nije tako izgledala. Ta nit vizije mog srca, zajedno sa velikim i upornim radom, skidala je — i i dalje skida — slojeve koji su višak.
Uživanje dolazi iz toga što je to moj višak — jedino mesto na koje zaista mogu da utičem i koje mogu da oblikujem.
Sada je to već mudrost i zrelost: ne bavim se tuđim skulpturama, pa ni iz najveće ljubavi. Ne zato što nemam empatije, već zato što znam da svako do svog života, po meri svoje duše, mora doći sam. Bilo bi nadmeno da je drugačije.
Ono što mogu jeste da nastavim da usavršavam svoju tehniku i uživam u tom plesu stvaranja.
To jeste i odgovornost — jer dolazi iz svesnosti o toj netrajnosti.
Kada se prepoznam sa drugim umetnicima i njihovim majstorstvom, polje kreativnosti se pojačava. Pada mi na pamet animirani film Soul — divan prikaz toga kako svako od nas ima svoju jedinstvenu životnu iskru, meru i izražaj.
Kopirajući druge, udaljavamo se od svog centra — i to je možda najveći izazov.
Meni pomaže da se setim svojih snova iz detinjstva — tamo je sve još lično, čisto.
Uvek se vrati u taj samo tvoj trenutak po meri tvoje duše.
Razbij prepreke.
Udalji glasove — čak i one bliskih ljudi koji su postavljali granice.
Da bi ih sada svesno dezintegrisala.
I da bismo što više nas živeli po meri svoje duše.
Da se osećamo udobno — kao da smo, posle par vekova, stigli u svoj siguran dom.
Kada je izraz duše autentičan, on ima potrebu da se širi.
Iz te iskre ljubavi pozivamo jedni druge u svoje kuće i skromni i zahvalni delimo svoj život i dušu.
Zdravo Ljubavi je dom koji miriše na kakao i ružu damascenu.
Kada svratite u moj život, ponudiću vas životnim delicijama koje sam kreirala — po meri svoje duše. Neke možete da probate u Zdravo Ljubavi, a neke da vidite u galeriji.
Da budemo zenovski praktični — život po meri moje duše bio bi ovaj napitak koji bih vam poslužila s božanstvenom pesmom u pozadini Gracias a la Vida — u izvedbi umetnice Mercedes Sosa.
Ovaj recept sam kreirala kada sam se u Srbiju vratila iz Gvatemale i Bugarske.
Meni veoma posebnih zemalja koje mnogo volim.
Nazvala sam ga — Zlatni napitak.
Recept:
Potrebno je pomešati:
– 25 grama ljuspica kakaa
– 25 grama suvih cvetova ili latica bugarske ruže damascene
Svesni prolaznosti, uzmimo ovaj potentan život odgovorno u svoje ruke i nastavimo da ga s lakoćom oblikujemo po meri svoje duše.
Prilika je!
