PIŠE: NAĐA HADŽISTEVIĆ
Da li verujete u energiju reči?
Ja da! Tako da mi je naslov odmah izmamio širok osmeh, a toplina iz srca krenu da se preliva, nalik lavi iz vulkana. Oči mog supruga punog sjaja poput svetiljki u noći ili novogodišnjih lampica koje nas sve raduju, nose ljubav, sreću i znak da stiže nešto dobro. Nov početak, list, nada, procvat, sreća, ljubav, celokupni boljitak.
One znaju da skriju ljutnju u sebi i kao čarolija uvek sjaje posebnim sjajem, kao žar u kaminu koji tinja podgreva atmosferu, dok se žar ne razgori i krene zarazni smeh koji se prenosi na sve ljude koji se tu zateknu. Katkad kada je zamišljen kao da se u očima vidi odsjaj snega u noći.
I dok pišem ovo, javljaju mi se svi ti divni dobri ljudi sa sjajem u očima.
Pitam se da li taj sjaj možemo probuditi kod svakog ili ga je Bog sačuvao samo za one posebne i odabrane?
Opet, možda ga svi imamo po rođenju, a onda ga ugasimo brigama i fokusom na težinu i teret, a ne na ono lepo što nam nosi život.
Mislila sam da čovek treba biti realan i da ne treba samo da se raduje i smeje, što bi naš narod rekao kao lud na brašno. A onda kako se brojke na kalendaru menjaju i godine na torti su davno prešle u dvocifrene, shvatam da mi bojimo našu realnost i da osmeh može biti uvek prisutan, čak i kada sagledavamo stvari realno, jer mi bojimo tu realnost kroz naš lični objektiv.
Život niže događaje, a na nama je da im dozvolimo da nas dotiču ili ne. Da im damo na važnosti ili ne. Svakako nemamo tu privilegiju da kontrolišemo sve, a i kada bismo mogli, život ne bi bio zabavan, ne bi bilo iznenađenja.
Mi kreiramo situacije i na nama je da ih osmislimo upravo tako da i mi budemo ljudi sa sjajem u očima i da obradujemo sve oko nas. Zato se prepustimo lepoti života.
I kada razmišljam o svemu ovome, približava se nova godina i želim sebi i svima vama da poželim da u 2022. budemo ta osoba sa sjajem u očima. Da taj sjaj tinja, da se ne gasi i da ga svakim treptajem prenesemo na osobu pored sebe poput neke čarolije i da sve i svi oko nas svetlucaju kao novogodišnje prskalice u ponoć.
Kada dobro razmislim i zavirim u dušu, mislim da je voleti sebe jedan od načina da probudimo sjaj. Kada majka gleda svoje dete ima taj sjaj, žena svog muškarca gleda tim sjajem.
Dragi moji, da bismo sijali svakoga dana, volimo sebe svesno, naučimo našu decu da vole sebe, zagrlimo sebe i ostanimo u tom zagrljaju. Ostanimo u njemu dok ne osetimo da grlimo sebe iskreno i recimo naglas: Ja te volim baš takvu kakva jesi. Oseti ljubav u srcu svom, oseti toplinu i u ogledalu vidi sjaj u očima svojim.
Sličan se sličnom raduje, zato pronađite i družite sa sa ljudima sa sjajem u očima.
S ljubavlju, Nađa.
