PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: DRAGO VULINOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Drago Vulinović, autor knjige „Vino i sedam čuda“, koja će vas osvojiti novim otkrićima – čulima „Energije i Miloduha“. O čemu se radi otkrijte u intervjuu koji sledi.
Drago je dugi niz godina radio u medijima, osmišljavao je i vodio radio i televizijske emisije. Na talasima Radio Beograda je u okviru emisije „Talasi neba“ istraživao blagotvorna dejstva muzike na čoveka. Usavršavao je radijsko i televizijsko novinarstvo u Nemačkoj na LFM Düsseldorf. Pohađao je filmsku školu AFC. Napisao je dve knjige duhovnih razgovora i knjigu koja nas upoznaje sa nepoznatim moćima biljaka „Razgovor sa biljkama“. Od predaka je nasledio ljubav prema vinogradarstvu i vinarstvu. Proizvodi vino za prijatelje. Od rane mladosti izučava pokrete u sportu i neverbalnoj komunikaciji. Podučava kulturu pokreta i javni nastup. Živi i radi u Beogradu.
KOLIKO JE U OBIČAJU I TRADICIJI SRPSKOG NARODA ISPIJANJE I UŽIVANJE U VINU?
Srbi oduvek spravljaju vino, a najpoznatiji period kutivisane proizvodnje vina je u doba Nemanjića, to je svakako vreme izdizanja vina na viši duhovni nivo. Bolji izraz od uživanja u vinu je saživljavanje sa vinom kao najvišem obliku tečnosti.
O ČEMU GOVORI KNJIGA „VINO I SEDAM ČUDA“?
Moja knjiga sadrži znanja iz opšte kulture vina, kao i filozofije, duhovnosti i istorije vinarstva. Knjigu čini posebnom nadgradnja kako da vino prepoznamo i doživimo u potpunosti.
PO ČEMU SE TVOJA KNJIGA O VINU RAZLIKUJE OD DRUGIH KNJIGA NA ISTU TEMU?
“Vino i sedam čula” je jedinstvena knjiga u svetu, jer se po prvi put uspostavljaju nova vinska čula. Osim poznatih pet čula, imamo šesto čulo Energija ili Sinergijana i sedmo koje sam nazvao Miloduh. U nekim vinskim knjigama se spominju osnovna čula, ali im nije dodeljena vibratorna energetska stvarnost i nije objašnjeno kako je čulnost povezana sa našim nervnim sistemom. Čula su kao note, svaka nota je različita, a muzika im daje izraz lepote. Problem čulnosti današnjeg čoveka je čulna ogrubelost, razdešenost, pa je čulni utisak umesto harmonične muzike prepun disonantnih osećanja. To je početak nezadovoljstva savremenog čoveka, jer propušta saživljenost sa sadašnjim i ujedno večnim trenucima vremena.
Kada vino poštujemo kao izvor motivisanog zadovoljstva, onda ono može vratiti našu izvornu čulnost. Uzvišen doživljaj vina možemo postići u sinergiji svih čula. Poznatih pet čula su: dodir, vid, miris, sluh i ukus. Dodir je etar i najbliži je nebu, potom sledi svetlost – vid, zatim vazduh – miris, zvuk – sluh, kada se kucamo i nazdravljamo, a tek na kraju dolazi ukus, koji je preko receptora na jeziku najbliži zemlji.
Da uprostimo, ako želimo da preko vina spojimo nebo i zemlju i ostvarimo mir, kao najgušći sadržaj pozitivnih energija, onda otmeno i s poštovanjem dodirujte čašu sa vinom, s divljenjem uživajte u boji vina, s posebnim sjajem u očima podelite radost sunca u vinu sa osobom sa kojom nazdravljate, potom uživajte u duhu vina preko mirisa, pa kucanjem, kao crkvenim zvonima, obznanite početak konzumiranja vina i glasno, svim srcem, prozborite: „Živeli!“ Tada je vino kao tečnost najvećim delom postala energija, koja objedinjenim čulima raduje srce i uliva čoveku kosmičku snagu. Kada vam osoba kojoj nazdravljate uzvrati iskreno sa ljubavlju – „Živeli!“, tada se zemlja i nebo ponovo spajaju i postaju jedno u svemu i sve u jednom.
PROPISUJE LI BIBLIJA KOLIKO ČOVEK SME POPITI?
U vreme Novoga zaveta voda nije bila baš čista. Zbog toga su ljudi često pili vino (ili grožđani sok), jer se ono puno teže moglo zagaditi. U 1. Poslanici Timoteju (5,23), Pavle je uputio Timoteja da prestane piti vodu (koja je verovatno uzrokovala želučane probleme), te da umesto nje pije vino. U Starom zavetu se reč vino ponavlja 141. put, u Novom zvetu 235. puta.
Konzumiranje vina u preteranim količinama stvara zavisnost. Petrova 2,19, – smatra se nedopustivim da išta vlada našim telima i čistim osećanjima. Jedno od prvih čuda Hristovih je pretvaranje vode u vino na svadbi u Kani Galilejskoj.
KADA I GDE SE VINO PRVI PUT SPOMINJE?
Imamo u Manastiru Dečani fresku iz 13. veka gde Noje sadi vinograd. Istorijski podaci govore o području Jermenije, Gruzije i Crnog mora, kao prapostojbini vinograda.
BELO VINO VS. CRNO VINO?
Pravilno je da kažemo crveno vino kao što govore u svim poznatijim jezicima i kulturama.
Ja sam pokušao da objasnim razliku belog i crvenog vina energetski, koristeći hiljadugodišnja iskustva Ji Đinga, kineske knjige univerzalnog zakona promene, svi ste čuli za Jin i Jang. U knjizi sam to detaljno obrazložio.
ZA ŠTA JE DOBRO BELO, A ZA ŠTA CRNO ILI CRVENO VINO?
Belo vino je više Jin, pasivne energetske prirode, hladno, nežno, ženstveno, mesec… Bela vina se i spravljaju na nižim temperaterama, do 17 stepeni celzijusa, da bi sačuvali mirisne note. Jang, aktivne muške prirode sunca ima više u crvenom vinu. Nije li prirodno da se na velikim vrućinama rashlađujemo belim vinom. Mnogi ljubitelji vina kada zahladi isključivo preferiraju crvena vina. Pred prehladu, kada nas obuzima hladnoća, treba piti dobro crveno vino da zagrejemo organizam. Stres u partnerskim odnosima se reflektuje na izbor belog ili crvenog vina.
Za mene su kvalitena vina dobra bez obzira da li su bela ili crvena, izbor je stvar trenutka ili svesti. U knjizi sam napisao i više recepata na bazi vina za poboljšanje zdravlja – piti vino je zdrava navika.
TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „NEW VIBRATION & NEW INSPIRATION“. ŠTA JE TVOJA NOVA VIBRACIJA U 2020. GODINI, A ŠTA INSPIRACIJA?
Sve je vibracija i energija, vino u sebi sadrži vibracije zemlje i neba, vino je utoliko bolje koliko je čovek, učesnik u procesu spravljanja vina, manje zaprljao tu prirodnu harmoniju. Misao je vibracija, ja prizivam vibracije mira i radosti u sebi, jer jedino tako možemo smirivati svuda prisutnu uznemirenost i pomoći opštem dobru.
Kada ne mogu jasno da prepoznam, dosegnem ispiraciju, onda popijem čašu dobrog vina, posle toga je sve lakše i izvesnije.